Непознати дјелови краљевих писама

Какав је био однос краља Милана и његовог сина Александра Обреновића можда ће се боље видети када се детаљно проучи до сада непознатих 27 страница писама које је краљ писао сину. До њих је недавно, после великих напора и ангажовања неколико људи, дошло Удружење „Адлигат” и сада су она смештена у кутку породице Обреновић који је направљен у овом Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу.

– У писмима се може видети како отац сина, бивши краљ садашњег краља подучава како да влада, саветује га да „пије воду са два извора”, односно да до података долази и са једне и са друге политичке стране. Даје му информације како да тајно набавља наоружање. Ваља нагласити да је део тог оружја касније прославио српску војску у Балканским ратовима и у Првом светском рату. Писма краља Милана која су настала у Бечу 1897. године, написана су на изванредном француском језику. Занимљиво је да на једном месту бивши краљ предвиђа скору пропаст Србије, а повремено и оштро критикује понашање краљице Наталије и Николе Пашића – каже Виктор Лазић, председник Удружења „Адлигат”.

Координатор набавке писама био је Адам Софронијевић, заменик управника Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” и један од најбољих српских експерата за дигитализацију.

– Писма су набављена ван земље, усред пандемије вируса ковид, па је био прави подвиг спровести овакву акцију. Захваљујемо Милошу Јанковићу и Стеванки Чешљаров који су правовремено, у доба највеће кризе, пружили неопходну подршку да она стигну у земљу. Сада је на реду њихова дигитализација, а планирамо и да урадимо дигитални модел и препознавање рукописа краља Милана на основу текста ових писама. То значи да ће сваки следећи краљев рукопис рачунари моћи аутоматски да препознају међу стотинама хиљада различитих страница, чак иако не постоји други доказ. Са научне тачке гледишта, већ само та чињеница овим писмима даје огроман значај – рекао је Софронијевић.

Када се појавила информација да су писма стигла у Србију, неки од наших колега новинара за верификацију аутентичности и значаја писама, обратили су се Сузани Рајић, шефу катедре за историју српског народа у новом веку Филозофског факултета у Београду.

– Писма су од прворазредног значаја и свакако ће утицати на поимање српске историје крајем 19. века и на то како доживљавамо краља Милана. Она су непозната и аутентична. Велика је ствар што су сада доступна јавности. У њима краљ Милан излаже читав државно-политички програм свом сину, подучава га како би требало да поступа у владању, открива му тајне које је сазнао у владарским и дипломатским круговима Беча и саветује како да наоружа Србију пред велике промене које долазе у Европи – објашњава Рајићева.

Удружење „Адлигат” жели да се обрати најстручнијим научним институцијама у земљи како би писма добила научну обраду и ушла у корпус знања нашег народа о сопственој прошлости. Планирано је њихово објављивање у форми монографије.

Штап краља Милана

У кутку породице Обреновић у Удружењу „Адлигат” могу се видети гардеробер и тоалетни сто са столицама краљице Наталије Обреновић, први познати рукопис петогодишњег кнеза МихаилаОбреновића и књиге из кнежеве библиотеке, штап краља Милана и многи други предмети. У оквиру овог удружења отворени су Музеј књиге и путовања и Музеј српске књижевности.

Прочитајте ЈОШ:

Сва занимања уврстити у државну службу! Сва, сва: Милован Глишић: Сигурна већина

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: