Nemoć filovana ludilom
Mišo Vujović
Piše: Mišo Vujović
Iz nemoći se teško izlazi. Nemoć je duhovni ambis okovan očajem i mržnjom. Nemoć je zarobljena patnja u kojoj se ogleda promašenost života. Upravo ovih dana svedoci smo krikova nemoćnih. Na jednoj strani suicidnih i tragičnih. Na drugoj, ništa manje bolesnoj, kreštanja promašenih. Agresivno zlurado i devijantno.
Tamo gde je reč gospodarila čovekom, gde se robovalo reči, uzdalo u reč, negovala reč, ginulo zbog reči… reč se isprostituisala, izgubila smisao, ogolila i obismislila.
On je glumac, kažu. Čovek koji se bavi rečju. Živi od reči. Javni radnik, sa rečnikom čuvara javnog nužnika. Iz svake reči kulja mržnja. Mržnja vanserijska. Euforična! Kakvu samo može nemoć da porodi.
Čovek sa ovakvim vokabularom i tolikom količine kancerogene mržnje zaista ima problem. Medicinski! Takva amoralna razdražljivost teško se može urazumiti ili ukrotiti rečju. Tu čak ni medikamenti ne pomažu, a kamoli verbalna komunikacija i atakovanje na atrofiralu savest. Taj besprizorni, verbalno potentni, nosač tuđih misli, poput neudate seoske alapače, koje su zvali manita usiđelica, samo je ogledalo javnog mentalnog zdravlja mlade države inficirane srbofobnim meningitisom.
Mirnu sam odmirovao. Ne volim čopor. Čitav život sam solista. Žensko je i očito da “nije sama”.
Bar tako se da naslutiti iz euforije koju manifestuje u naletima. Vidi se da je pritiskaju podstanari. Mada u tim valunzima ima neke drčnosti svojstvene osobama pomešanih osećanja. Potroši i zaždi. Ali neka je, neka mrzi i piromaniše. Uspela je da postane i dželat i žrtva. Sve o državnom trošku. Cilj je poznat. Sa malo reči i još manje misli – postigla je efekat. Infekcija se širi.
Zbog toga, ali iz zbog prezimena ovog anonimnog klipana nazovi glumca, Zorana Vujovića, očito malo pobrkanog u glavi, kako bi rekli Cetinjani, neću otćutati. Svestan sam da je svako reagovanje na ovako samosrozavanjeve praćeno moralnom dijarejom, pomalo uzaludno. Ubeđen sam da je njegov post na Fejsbuku devijantni doprinos širenju ludila ali marketinški krik skretanja pažnje na sopstvenu neostvarenost i nedostatak talenta.
Ovo zapenušeno obraćanje praćeno dramaturškim nabojem počinje pljuvanjem, “laprdanjem” malim slovima o Velikoj Srbiji. “Sofistikovano” obraćanje nastavlja pridevima: idiot, smrda, ološ, uz obaveznu krunu – “jebo ti pas mater”.
U svom zanosu ovaj urgentni slučaj, tako bi ga tretirali u ozbiljnoj državi, šalje “edukativnu” poruku Srbima:
“Na koncu i najuže, shvatite drevna srpčad da ste porijeklom iz Crne Gore do jednoga jebenoga… Shvatite od Cetinja, Žabljaka Crnojevića, Duklje, obala Ribnice, da ste ponikli i posrnuli odavde, majku vam je.em otrovnu, izdajničku… Koji vaši hramovi majku vam je.em nenormalno do jednoga, idioti isfrustrirani… Na šta je ličila kelija sv Vasilija Ostroškog, od nje ste hotel napravili majku vam je.em veliko ništavnu…”
Šta reći i sa čime uporediti ovoliku koncentraciju duševne teskobe jednog malog, skrajnutog čoveka, čija je glavna uloga postala ova frustrativna paškvila na Fejsbuku. I on je kao Mirna uspeo u naumu. Stigao je do naslovnih strana.
“E reče im li reče, e neka si im reka…”, reći će Cetinjani.
Pošto je pominjao Vedranu Rudan, koja se u osvrtu na novi talas nasilja nad Srbima u Hrvatskoj ironično osvrnula opaskom “pa nećemo valjda tući pse nego Srbe”, glumca ćemo prepustiti njoj. Ona zna kako se sa bitangama razgovara.
Ja ipak mislim da moj prezimenjak mora da potraži stručnu pomoć.
OVO JE LUDILO.ZAR MOZE JEDAN COVJEK DA IZAZOVE OVOLIKU MRZNJU ?DA LI JE ON VRIJEDAN SVEGA OVOGA,ILI SVI PO MALO LICE NA NJEGA?TESKO NAMA
“Na koncu i najuže, shvatite drevna srpčad da ste porijeklom iz Crne Gore do jednoga jebenoga… Shvatite od Cetinja, Žabljaka Crnojevića, Duklje, obala Ribnice, da ste ponikli i posrnuli odavde, majku vam je.em otrovnu, izdajničku… Koji vaši hramovi majku vam je.em nenormalno do jednoga, idioti isfrustrirani… Na šta je ličila kelija sv Vasilija Ostroškog, od nje ste hotel napravili majku vam je.em veliko ništavnu…”
E nesretna tvoja majka kad te ovako vaspitala,a gdje bi joj bila sreca da si kojim slucajem nijem rodjen,ali nijesi, Bog daje ili ne daje,kako kome i kako kada ,tebi je dao sve sto treba samo sto to nijesi iskoristio.Sada se nosi sa time sto si iz svoje duse izbacio,ako ti je olaksana da ti oprostimo,samo tesko da moze biti tako,jer posle ovih rijeci imam osjecaj da si samo zagrebo na povrsinu,a da je ta tvoja dusa oboljela ,treba joj i ljekar i duhovnik ako nije kasno,posjeti i jednog i drugog,sto se oprosta tice nemoj da brines ,josuvjek se ponasamo i kazemo ,nije vazno sta govri nego ko govri,tako ce biti i u buduce,nije ga tebi lako niti onima koji od tebe dijela imaju.Neka ti je Bogom prosto i da se opametis ili izijecis ,u svakom slucaju za nadati se je,jer dosta je samoubistva ,jos jedno bi bilo samo jos jedna rana vise,pa bilo,kakva da je,rana je rana,boli jednako i dobroga i losega covjek i one koji su im blizu!
Interesantno da nema mlađeg političara iz prosrpskih partija da se baci kantom farbe na CNP ,em što bi sebe lansirao u orbitu em što bi se svi Srbi u NDCG osjetili ka da su se ponovo rodili.
Pitanje je na mjestu ,je li moguće da je ovaj naraštaj tako obezmoodatio da mu je čak i misao o pobuni strana i daleka.
Nažalost, niko ne zna kako se razgovara sa bitangama!
Sa psihićima još pomanje.
Razgovor je za ljude.
Zdrave ljude.
avaj a njih sve manje
Nijesu vrijedni komentara.Dovoljno je pogledati ih nasta liče.Kompleksi se sredjuju kod psihologa.
Kakve su ovo pojave (ne mogu reci „ljudi“ jer to podrzumijeva odredjene ljudske kvalitete)…bijedne i blijede pojave…za ovakve bi moja pokojna baba rekla „rđa“…