Немањин град или турска тврђава
Ових дана се поставила, чини ми се виртуелна дилема: Немањин град или Турска тврђава, поводом локације будућег турског центра за културу у Подгорици. Као и све такве „дилеме” хтјело се, опет, подијелити јавно мњење на оно свађалачко за и против. Они агресивнији којима историја није при срцу „доказују” да је ту била вјековима турека тврђава. А они други упозоравају да се управо ту налазе темељи историјског Немањиног града, у коме су столовали Немањићи као моћна српска династија. Посеже се за „аргументима” и то. више да би се искључило мишљење оног другог, него да би се афирмисао свој сопствени став. Куда то води одавно се зна: Дивиде ет импера!
Уствари таквом „аргументацијом” ништа се не доказује. За то нема ни потребе. Све се већ добро зна. Живјело се и прије нас садашњих на овим просторима и наравно, биљежило. Требало би да ми само ишчитамо то записано, ако смо писмени. Непотребно је упозорење званичника из Туреке да истамбулски архив чува ту „пуну истину”. Истина је да су нам у госте дошли уважени званичници из Туреке и да желе да својим средетвима – подигну културни центар у нашем граду. И то је доста. И то се мора подржати. А што се архилалија тиче, макар оне биле из чувеног истанбулског архива, знамо да је до пар година уназад било сређено за научно коришћење само пет одето укупне архивеке грађе. А вјероватно то не зна цијењени званичник из Турске. Ако су и неки други његови „ставови” на таквим потпорним стубовима, онда се може посумњати и у валидност његовог „објашњења”.
Расправа Немањин град или турека тврђава пријети да се и сувише исполитизира. То не иде у прилог ни уваженом госту, нити његовом домаћину, нити инвеститору, нити градитељу.
Нашем граду су потребне такве инвестиције. Потребни су нам центри културе: турски или неки други. Увијек су они у интересу општег добра грађана. Јер ми смо мултиетничко друштво. Ратни дио историје смо одавно завршили. На дневном реду је сарадња међу државама, међу народима и међу градовима. Многи наши младићи данас одлазе у Турску, највише у Истанбул. Хвале се да су добро примљени. Све интензивнија је и сарадња у области духовности два народа. Имам позив из Истанбула за учешће на Међународном научном скупу о сусрету култура балканеких народа кроз историју.
А што се локације будућег Центра за културу Републике Туреке тиче, не би било цивилизацијски да се нешто подиже на рушевинама другог. Сада још боље видимо шта је значило рушење Његошеве капеле на Ловћену да би се подигао монументални маузолеј. Прошло је вријеме када су се православни храмови претварали у мухамеданске богомоље. Има довољно локација и у Подгорици да се подижу нови објекти на задовољство свих њених грађана. Само треба сачувати њихову добру вољу. И поштовати њихову духовну традицију.
(АУТОР ЈЕ ЗОРАН ЛАКИЋ, АКАДЕМИК ЦАНУ)
ODŽA BERANAC TREBALO BI TE VODITI NA LANAC DA NE ….Š NA LJUDE KOJI SE PONAŠAJU KULTURNO A POGOTOVO NE NA JEDINOGA ISTORIČARA KOJI SE NE SLUŽI LAŽIMA VEĆ ISTINOM . LAKIĆ JE ČOVEK DOSTOJAN POŠTOVANJA A TI SI ***KA JEDINA DOSTOJNA DA ZALAJE NA NJEGA I CANU
OPET BERANAC KOJI LAZE BILI SU TI JADAN IZBORI U AFGANISTAN VUCI SE TAMO
Ma šta ima da vjerujemo dokumentima iz turskih arhiva kad imamo čuvenog akademika srpske CANU Zorana Lakića i guslarsku pjesme iz kojih učimo istoriju!