Nemačkoj je suverenitet vraćen kroz 10 godina, Iraku kroz dve, a BiH – ni za 28!

U Bosni i Hercegovini, gotovo tri decenije nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, strani birokrata koga su našoj zemlji nametnuli stranci ‒ o čijem izboru građani nisu imali priliku da odlučuju ‒ još uvijek tvrdi da ima pravo da proizvoljno nameće zakone i smenjuje demokratski izabrane nosioce vlasti, rekla je srpski član Predsedništva Željka Cvijanović tokom obraćanja učesnicima 32. Ekonomskog foruma u Karpaču u Poljskoj o temi “Zapadni Balkan – regionalne inicijative i evropske integracije”.

Istakla je da je neokolonijalni aranžman sramotan za vrednosti i ideale Evrope 21. veka i sramotan za zemlju koja je dobila status kandidata za članstvo u EU.

– I zaista, ove proizvoljne i zlonamerne ustavne i političke intervencije raznih visokih predstavnika toliko su se često pokazale štetnim i kontraproduktivnim za političke procese u našoj zemlji da i sami bivši visoki predstavnici sad kažu da je OHR dio problema u BiH i da nije deo rešenja – istakla je Cvijanovićeva.

Naglasila je da su prava, istinska i organska demokratizacija i napredak u BiH su nemogući sve dok postoji anahrona institucija takozvane “Kancelarije visokog predstavnika”.

– Što se pre OHR zatvori, to pre će i BiH početi da prerasta u stabilnu, multietničku i demokratsku državu i brže ćemo početi da ispunjavamo zahteve za pristupanje EU – dodala je Cvijanovićeva.

Navela je da je posleratna BiH iskusila i ozbiljne bezbednosne probleme kao rezultat islamističke radikalizacije koja se dogodila u nekim delovima njenog stanovništva.

– Brojne ćelije Al Kaide i ISIS-a osnovane su u BiH tokom i nakon rata, a kako svedoče različiti teroristički napadi sa bosanskim vezama koji su izvedeni širom Evrope u proteklih dvadeset pet godina – od bombaških napada na vozove u Madridu 2004. do terorističkog napada u Beču od pre samo nekoliko godina ‒ i regionu i Evropi u celini još uvek preti ovaj opasan problem. Želela bih da zaključim optimistično. Kao što sam obrazložila, Zapadni Balkan je osetljivo i krhko područje, bremenito različitim izazovima i problemima. Ali, istina je i da je veći deo Zapadne Evrope bio takav i pre 75 godina – navela je Cvijanovićeva.

U slučaju Zapadne Evrope su, međutim, prosvećene, mudre i pažljive mere su pomogle da se istorijski neprijatelji pretvore u postojane i saradnički nastrojene saveznike.

– Verujem da do iste transformacije može doći i na Zapadnom Balkanu ako međunarodne mere prema regionu budu sadržale isti stepen prosvećenosti, mudrosti i osetljivosti koji su utemeljitelji Evropske zajednice i najveći deo međunarodnog poretka posle Drugog svetskog rata pokazali tih godina – navela je Cvijanovićeva.

Kaže da izazov u ovom trenutku jeste da međunarodne i mere koje Evropska unija sprovodi prema regionu budu realističnije i da uzmu u obzir istorijske složenosti koje “pokušavamo da prevaziđemo”.

Istkala je da je se u poslednjih 18 meseci svet suočava sa ogromnim geopolitičkim promenama i izazovima.

– Ni zemlje Zapadnog Balkana, naravno, nisu imune na ove izazove niti na krize u Evropi koje su oni proizveli. Pored toga, zemlje našeg regiona se bore sa vlastitim dugotrajnim problemima. Razloge za ovo možemo tražiti u geopolitičkom položaju Zapadnog Balkana, kao i njegovoj etničkoj, verskoj, političkoj i kulturnoj složenosti. S pravom bi se moglo reći da demokratski kapaciteti koji se razvijaju u ovim zemljama još uvek nisu dovoljni za prevazilaženje raznolikih problema koji se manifestuju unutar samih zemalja i u našim međusobnim odnosima – istakla je Cvijanovićeva.

Kaže da ni velika uključenost međunarodnog faktora nije bila od pomoći.

– Čini se da su međunarodne intervencije često više komplikovale nego što su ublažavale naše nagomilane probleme, neprijateljstva i nerazumevanja. S jedne strane, dobro je to što sve naše zemlje dele iste težnje kad je u pitanju evropska integracija i cilj punopravnog članstva u Evropskoj uniji. S druge strane, međutim, loše je to što pojedine zemlje Evropske Unije slabo razumeju našu, gore pomenutu, regionalnu složenost. Nedostatak tog razumevanja u dosta slučajeva znači da se Evropska unija postavlja neadekvatno i često koristi dvostruka merila u načinu na koji se nosi s pomenutom složenošću. Neke zemlje EU u našim zemljama promovišu političku i ustavnu praksu koju nikad ne bi prihvatile u vlastitim zemljama – izjavila je srpski član Predsedništva.

Dodala je da se još jedan problem s kojim se nosi na Zapadni Balkan ogleda u tome što se “naša evropska perspektiva poslednjih dvadeset godina nalazi u nekom stanju neizvesnosti”.

– Tokom poslednje dve decenije neke zemlje regiona su postale države kandidati za članstvo u EU, ali još uvijek nemaju jasnog vremenskog okvira o tome kada bi mogle postati članice. Posledično, u celom regionu gubi se vera u mogućnost da će ijedna zemlja regiona ikad postati članica. Stoga ne iznenađuje da sad čujemo dosta onih koji upozoravaju da se “evropska perspektiva” nikad neće ostvariti u punopravnom članstvu, i to ne samo zbog naših vlastitih nevolja, nego i zbog činjenice što se EU ponaša kao da će te nevolje na neki čudnovat način nestati same od sebe – navela je ona.

Istakla je da se s druge strane, čuju i oni koji tvrde da se neodlučan stav Evropske Unije o prihvatanju zemalja Zapadnog Balkana kao punopravnih članica menja usled novih geopolitičkih okolnosti nastalih poslednjih osamnaest meseci i da će proces pristupanja zemalja Zapadnog Balkana sad biti ubrzan.

– Kako će EU na kraju razrešiti ovu dilemu zavisiće dobrim dijelom od njene odluke da li da posmatra Zapadni Balkan kao novu vrednost za Uniju ili samo kao njen budući teret. Kakav god da bude ishod, želim da iskoristim ovu priliku da se zahvalim Poljskoj, njenom predsedniku i vladi, na prodršci u toku procedure u kojoj je Evropska unija BiH dala status kandidata u decembru prošle godine. Razumijemo i da su nedavne odluke o davanju kandidatskog statusa pojedinim zemljama proizašle iz nove geopolitičke situacije i da nisu utemeljene na nekim stvarnim postignućima novih zemalja kandidata, koje EU, naravno, detaljno prati – naglasila je.

Prema njenim rečima. što se tiče same BiH, nakon što smo dobili status kandidata, nastavili su da rade na ispunjavanju obaveza iz paketa 14 prioriteta koje je Brisel postavio pred BiH.

– Neki službenici EU daju naznake da bi početak procesa pristupanja mogao biti određen za kraj ove ili početak naredne godine. Ali, znamo i da neki u Briselu ne dele takvo mišljenje. Nažalost, zemlje našeg regiona su već okusile brojne takve protivrečnosti i BiH nije izuzetak. Dobar takav primer je svakako i Severna Makedonija, koja se suočava sa različitim bilateralnim i multilateralnim preprekama u iščekivanju početka pregovora sa Evropskom unijom – rekla je Cvijanovićeva.

Podsjetila je i da je jedan od zahteva, koje je postavila Evropska unija, i regionalna saradnja.

– Zato su u regionu i dogovoreni različiti bilateralni i multilateralni aranžmani koji se bave gotovo svim pitanjima ‒ od trgovine do političke i ekonomske saradnje. Većinu njih su pokrenuli međunarodni akteri i podrazumevaju i njihovo učešće, koordinaciju i nadzor – istakla je ona.

Kaže da se može reći da su takve inicijative dale dobre rezultate, pošto su pomogle u povećanju trgovinskog obima u regionu i postepenom uspostavljanju jedinstvenog tržišta Zapadnog Balkana.

– Ove inicijative su, takođe, dovele do raznih oblika policijske i bezbednosne saradnje i podsticale su veću slobodu kretanja. Na primer, priznavanje diploma i profesionalnih kvalifikacija je ljudima širom regiona značajno povećalo slobodu kretanja i zapošljavanja. Ova saradnja je očigledna – poručičla je Cvijanovićeva.

Međutim, kako naglašava, očigledno je i da na Zapadnom Balkanu i dalje postoje mnoga otvorena pitanja i ozbiljni problemi koji imaju svoje specifične istorijske i političke dimenzije.

– Imajući na umu situaciju u BiH, gde su određeni strani centri moći praktično uzurpirali njen demokratski institucionalni kapacitet i suverenitet, ili nedavne slučajeve nasilja i neprijateljstva prištinskog režima protiv srpskog stanovništva u severnom delu Kosova i Metohije, slobodno mogu da kažem da su ovake međunarodno podstaknute političke inicijative ili sredstva nepošteni, neodgovarajući i promovišu dvostruka merila. Ovo sve više stvara osećaj da još od ratova u bivšoj Jugoslaviji međunarodni akteri ne samo da nisu uspeli da nađu odgovarajuće modalitete za rešenje problema regiona, nego su prilično često te probleme pogoršavali – naglasila je.

Na primer, prema njenim riječima, BiH je prihvaćena kao zemlja kandidat za članstvo u EU, a istovremeno je njen suverenitet značajno umanjen zbog nastavka rada Kancelarije visokog predstavnika, kao i stranih sudija u Ustavnom sudu ‒ dvadeset osam godina nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma.

– Dozvolite mi da vam ovu apsurdnu situaciju smestim u istorijski i poredbeni kontekst. Međunarodni nadzor nad Nemačkom i Japanom je završen i vraćen im je suverenitet deset godina nakon završetka Drugog svetskog rata. Međunarodni nadzor nad Irakom je završen i vraćen mu je suverenitet dvije godine nakon invazije na ovu zemlju, uprkos činjenici da je u tom trenutku u Iraku buktao građanski rat – istakla je Cvijanovićeva.

Izvor: RTRS