Nemački „Špigl”: Zapad ne zna šta će s Kosovom

Nedeljnik Špigl je u najnovijem broju objavio opširan panoramski prikaz situacije na zapadnom Balkanu, s posebnim osvrtom na Kosovo, Makedoniju i BiH. Ni Vašington ni Berlin kosovsko proglašenje nezavisnosti od 17. februara 2008. ne vide kao ono što jeste – međunarodnopravni greh u posleratnoj istoriji Evrope, piše Špigl.

Pod naslovom „Pastorčad kontinenta“ Špigl piše da Evropska unija gubi svoju privlačnost za stanovnike „prostora između Bosne i Makedonije“.

Na Balkanu, u Evropskom istorijskom kriznom regionu, kontinentu preti bezbednosni rizik. Privlačna snaga EU opada, nekadašnja nacionalistička retorika se vraća“, piše u članku novinara Valtera Majera i Jana Pula.

Autori naglašavaju da je Kosovu, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori i Albaniji na samitu u Solunu 2003. obećana budućnost u Evropskoj uniji, te da je tada na Balkanu još vladala atmosfera optimizma. No, te zemlje su razočarane, jer se Evropska unija, kako pišu, uglavnom bavi sama sobom, krizom evra, pretnjom koju predstavljaju „populisti“ i „bregzitom“. Oklevanje Zapada je, primećuju novinari Špigla, koristilo drugima koji sada ostvaruju svoj uticaj na Balkanu, a to su pre svega Rusija i Turska, te „novi finansijeri iz Persijskog zaliva“.

„Onaj ko u rano leto 2017. putuje Kosovom, i dalje, u Makedoniju, najjužniju republiku bivše Jugoslavije, kao i u Bosnu i Hercegovinu, kreće se po gotovo zaboravljenom regionu – čekaonici ujedinjene Evrope. Tamo žive ljudi koji polako gube strpljenje. Posledice su emigracija, islamizacija, nacionalizam, sukobi u Skoplju i velikoalbanske tirade Prištine i Tirane – sve to pokazuje koliko je situacija napeta.“

Međunarodnopravni greh Zapada

U delu o Kosmetu, članak počinje pričom o „čoveku koji hoće da postane šef kosovske vlade“ – Ramušu Haradinaju koji je „bio optužen za zločine protiv čovečnosti u 37 slučajeva, između ostalog, i za ubistva i mučenja. Optužbe potiču iz devedesetih godina, kada je on bio komandant OVK. Pred sudom je oslobođen optužbi, jer su svedoci u poslednjem trenutku odustajali od svedočenja ili iznenadno umirali. U jednom izveštaju policije UN veteran OVK je optužen i za trgovinu kokainom.

Nemačka obaveštajna služba ga je 2005. u jednoj analizi čak opisala kao šefa grupe koja se bavi kompletnim spektrom kriminalnih aktivnosti. I pored toga, Haradinaju je u pretprošlu nedelju uspela majstorija da na čelu alijanse bivših gerilaca pobedi na parlamentarnim izborima na Kosmetu. Tridesetčetiri odsto glasova mu sada daje pravo da traži sebi partnere za formiranje vlade.“

Opširno pišući ne samo o Ramušu Haradinaju, već i o šiptarsko-okupatorskom predsedniku Kosova Hašimu Tačiju koji je u „devedesetim godinama bio jedan od osnivača i komandant paravojne oslobodilačke vojske OVK“, autori podsećaju da i Tačiju „preti optužnica pred Haškim tribunalom zbog teških ratnih zločina“. Iznoseći priču o proglašenju nezavisnosti Kosova, oni opisuju tešku ekonomsku situaciju i ogromnu nezaposlenost, kao i jačanje islamizma.

„Zapad trenutno ne zna šta će s Kosovom. NATO je 1999. vazdušnim napadima okončao teror Miloševićevog režima nad većinskim albanskim stanovništvom. Samo do 2008, Kosovo je svetsku zajednicu koštalo 33 milijarde evra. Taj trošak možda objašnjava zašto ni Vašington ni Berlin kosovsko proglašenje nezavisnosti od 17. februara 2008. ne vide kao ono što jeste – međunarodnopravni greh u posleratnoj istoriji Evrope. Ruski predsednik Vladimir Putin se poziva na Kosovo kada hoće da opravda to što je Krim ili Abhaziju pripojio svom carstvu.“

U članku je pomenuta i sudbina kosovskih Srba i izneta priča o podeljenom gradu Mitrovici. I kratko se pominje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji „sada ostavlja malo mesta sumnjama da je spreman da za perspektivu ulaska svoje zemlje u EU žrtvuje domovinu kosovskih Srba.“

(Dojče vele, Vidovdan)