Нема даље! Изашао на видело кључни доказ да се Америка предала у сукобу са Русијом
1 min read
Бијела кућа
Чињеница да амерички председник Џозеф Бајден у свом тзв. опроштајном говору ниједном није споменуо рат у Украјини, односно прокси-рат са Русијом само је доказ да се Америка предала у том сукобу и то је крај целе те приче, каже за Спутњик новинар РТ Балкан Небојша Малић.
„Значи, нема даље, они су већ Украјину отписали и то би требало да буде сигнал Украјинцима да виде колико је сати. Чињеница да је Џозеф Бајден покушао себи да припише заслуге за примирје у Гази иако су сви од Израела преко Катара до Египта признали да је то Трампово дело, баш је врхунац цинизма, чак и за Бајдена је превише“, додаје Малић.
Бајденов цинизам и потпуно одсуство самосветси
Бајденова критика олигархије доказ је потпуног одсуства било какве самосвести, истиче Малић и подсећа да су демократе 2020. године дошле на власт уз помоћ више од 400 милиона „Закербергових долара“.
Власник Мете* Марк Закерберг дао је тај новац демократама за тзв. вођење избора и „одржавање демократије“ у стратешки важним државама и „малтене купио изборе на тај начин“, сматра Малић.
„Демократе тада нису биле гадљиве на паре, нити су биле гадљиве на паре кад су Холивуд, Сорош и не знам ко дали Камали Харис милијарду долара, са све Бајденовим фондовима које је преузела кад је на унутарпартијском пучу дошла на то место. То никоме није био проблем и олигарси су били дивни, а Бајден је пре две недеље Сорошу дао председничку медаљу. На Сороша није гадљив, а Џорџ Сорош је малтене дефиниција олигарха и у речнику би требала да стоји његова слика. Али на Илона Маска је гадљив зато што је он уз помоћ десетине новца ког су демократе уложиле у изборе успео да помогне Трампу да их добије. Није то олигархија, то је моћ истине, али чињеница да се Бајден од свих људи на Земљи усуђује да то говори је илустрација цинизма и потпуног одсуства самосвести.“
Представљање суноврата Америке
Оцена да је за време његовог мандата постигнут значајан напредак у законодавству, укључујући усвајање закона о безбедности оружја и климатским променама, према Малићу представља Бајденов очајнички покушај да представи своју четворогодишњу владавину као велики успех.
„Бајден је, у ствари председавао суновратом Америке. Од малтене првог дана његове владавине та земља је у паду и постоји разлог зашто је већина Американаца демократама окренула леђа. Први пут су, у не знам колико година, републиканци добили већину народних гласова, а не само електорских и Американци су потпуно одбацили Камалину политику као продужетак Бајденове. Једноставно, било им је мука од тих његових регулатива и прописа, прича о климатским променама и ‘будућности наше деце’. Једино дете за чију је будућност био заинтересован био је његов син Хантер (55) коме је дао бланко помиловање за десет година какве год злочине да је починио, за које није чак ни био оптужен. Толико о Бајденовој бризи за било чију децу“.
