• Издвојено
• Поглед

Недвосмислен став СПЦ о Косову и Метохији

1 min read

4 године ‎ ИН4С

Праштајмо и тражимо опроштај, без тога не само да нисмо хришћани, него се може рећи да нисмо ни људи.

фо­то EPA-EFE/Андреј Чукић

„ И овом приликом понављамо чврст и јединствен став целог Архијерејског сабора наше цркве, изречен на овогодишњем редовном мајском заседању, да ни под коју цену не сме да се доведе под знак питања пуни суверенитет и интегритет Србије на Косову и Метохији”, саопштено је у новембру 2018. То је поновљено и у саопштењу с последњег заседања Сабора у мају 2019: „Неприхватљива је било каква измена статуса Косова и Метохије, која води или признању Косова као независне државе или било којој варијанти територијалне поделе, без које није могуће разграничење.”

Биће, међутим, занимљиво видети да ли ће долазак дојучерашњег митрополита загребачко-љубљанског на чело српске цркве променити не баш најбоље односе Српске православне цркве и Католичке цркве у Хрватској, односе који се, свакако, одржавају и на народе који већински тим црквама припадају, Србе и Хрвате. На последњем Сабору, оцењујући положај СПЦ на бившем југословенском простору, оцењено је да су „анимозност и дискриминација у односу на нашу цркву присутне, у већој или мањој мери, готово свуда”, па и у Хрватској, као и да СПЦ има добре и коректне односе с Римокатоличком црквом, што се „нажалост не може рећи за односе с одређеним круговима Римокатоличке цркве у Хрватској”. Претходно саборско саопштење 2018. било је још оштрије и у њему је указано на лоше односе с Хрватском бискупском конференцијом „у којој, поред добронамерних бискупа, постоји, нажалост, и добар број бискупа неприкривене проусташке оријентације и усташоидне реторике”.

С друге стране ХБК је у свом писму Синоду пре две године оценила поједине изјаве патријарха Иринеја и владике Иринеја бачког као израз нетолеранције према католичкој цркви и њеној пастви. Иако је и блаженопочивши патријарх Иринеј био човек дијалога, чињеница је да га хрватска јавност није познавала тако добро као што познаје патријарха Порфирија. Избор митрополита загребачко-љубљанског за првојерарха српске цркве наишао је на добар одјек у хрватским медијима, врло позитивно су се о њему изразили бројни интелектуалци и јавне личности у Хрватској, а и сам патријарх Порфирије у приступној беседи сетио се доброте пријатеља у Загребу и навео да Хрватску сматра другом отаџбином.