Припремио: Иван Милошевић
Ни након 73 године Никола Калабић, командант Горске гарде ЈВуО, изазива различита историјска тумачења. По неким подацима ОЗНА је Калабића убила 19. јануара 1946. године у Дегурићкој пећини код Ваљева и то је званична, комунистичка теорија о његовој смрти. По њој Калабић је и издао Дражу и предао првог герилца Европе у руке партизана и Алаксандра Ранковића.
Чланови Калабићеве породице то оштро демантују и тврде да Калабић ни у сну није могао да изда свога команданта, јер је у животу поштовао само три светиње, а то су били Дража, краљ и отаџбина. Наредни текст о недоумицама око смрти Николе Карабића преузели смо са фејсбук стране Покрета за обнову монархије из Пожаравца.
-Судбина команданта Николе Калабића и данас, после више седам деценија, и даље је велика мистерија. И историчарима су чудне околности под којима је судским путем утврђено да је Калабић убијен у јануару 1946. После једног сведочења Александра Ранковића да су Калабићу због улоге у хватању Драже Михаиловића комунисти променили идентитет, до његове породице стигле су различите гласине. Послат је, наводно, да живи негде у Босну, где га нико није познавао, али га је Удба тамо убила јер се пропио и проговорио. Неки су га видели срећног са троје деце у Перуу. Можда у Чилеу… Било је прича да је Калабић задављен у београдском биоскопу „Одеон“ док је гледао партизански филм. И да је упуцан у бекству у околини Ваљева.
Историчари се слажу да су чудне околности под којима је судским путем утврђено да је Никола Калабић убијен у јануару 1946. године. Равногорци сумњају у сведочење попа Мијаила да је то учинила Озна у јануару 1946. године. И историчари имају различите приче. Никола Миловановић је писао у „Историји Озне“ да је Калабић у руке Озне пао 1945, а убијен у лето 1946. године. Миловановић тврди и да је у току истраге, после разговора са функционерима Озне, написао да има сазнања о Чичи.
И Слободан Крстић Уча, официр Озне, тврдио је у мемоарима да је четнички командант Горске гарде у разговорима са Крцуном пристао да изда Дражу. Понуђене су му гаранције и он је прихватио нагодбу.
– Када смо ухватили Дражу у марту 1945, осетио сам да је Калабић психички пао, јер ми је рекао да га не изводимо пред генерала – написао је Уча.
Калабићу су у међувремену скратили косу и обријали га. Према Учиним сазнањима, смештен је у стан Удбе у Косовској улици број 43 у Београду. Храну му је доносио Крцунов шофер Јосиф Цветковић. Ово је, иначе, једна од адреса која се помиње као место његове ликвидације.
Много је верзија о Калабићевом крају. Прота Даниловић сведочио је да је убијен на Богојављење, 19. јануара 1946. Припадници Озне нашли су га у Дегурићкој пећини у кањону реке Градац недалеко од Ваљева, где се крио са групом највернијих четника. Покошен је рафалима. Осим проте о Калабићевој ликвидацији сведочио је и послератни емигрант, мајор Цига Стојановић. Он се поверио капетану Радомиру Петровићу званом Кент да је био с Калабићем у тренутку његове ликвидације испред Дегурићке пећине.
И после рата о Калабићу су се испредале разне приче, а јављали су се сведоци који су се клели да су га срели. Љотићевка Даница Цокић испредала је причу да су га тамничари после стравичног мучења обесили за ноге и живог расекли на пола..
После нестанка Николе Калабића његова породица нашла се на мети политичког прогона. Одузето им је 30 ари имања на Дивчибарама, у породичну кућу у Ваљеву комунисти су уселили своје симпатизере.
– Николина супруга, моја бака Борка, изгубила је посао у ваљевском Катастру, а чак јој је било ограничено кретање – каже Весна Драгојевић, унука команданта Горског покрета која је и покренула иницијативу за његову рехабилитацију. – Нису имали шта да једу. Баби су комшије тајно доносиле брашно и остављале испред врата. Моју мајку Мирјану су свакодневно на улицама тукле и малтретирале партизанке. И она је дуго чекала да добије посао. Увек су јој говорили: „Знаш ли ти чија си ћерка?“
Исту судбину доживела је и Весна, јер се запошљавала само накратко у ваљевском Здравственом центру, ПТТ-у и општини.
– Упркос свим мукама, никада се нисам одрекла свог деде – каже Весна Драгојевић. – Поносим се дедом и узећу његово презиме Калабић, јер је часно и поштено.
У време окупације, цела Николина породица била је у логору на Бањици. Оца Милана, који је имао десет одликовања из Првог светског рата убили су у логору. Почетком јесени 1943. четнички обавештајац Јанко Кошутић успео је некако да изведе Мирјану са Бањице и одведе у Божуњ код Тополе.
Повлачење 40.000 четника према Босни отпочело је крајем 1944. године. Калабић је командовао јужном колоном која је кренула преко Санџака. С пролећа десеткована четничка јединица кренула је према Зеленгори. Средином маја били су потуно уништени. Уз Калабића је остала шака сабораца.
У лето 1945. године Калабићева ћерка Мирјана демобилисана је из партизанске „18. хрватске“ у коју је после заробљавања насилно прикључена. Имала је 15 година. Вратила се у Србију. Њена мајка Борка била је привремено пуштена из затвора. Мирјану је сместила код бабе и деде у село Рајковиће.
Из Босне се почетком новембра вратио са најоданијим четницима. Дошао је до очеве куће. Прво је питао за сина Милана. Када је чуо да су га стрељали, дуго је плакао, сећала се Мирјана. После десетак дана је отишао и никада се, каже, више нису срели.
Са супругом Борком одржавао је везу преко курира све до децембра 1945. године, када је она поново ухапшена. Шеф локалне Удбе Драган Ђурић је дознао да је четнички командант долазио у Рајковиће па је наредио да се похапсе сви који су га примили. Калабићев таст и свастика осуђени су тада на смрт, да би Президијум казну преиначио на 20 година робије. Супругу Борку и породицу из логора је спасао кум Никола. После рата Борка никад није причала о Николи, из страха да се деци нешто не деси. Све Калабићеве тајне однела је са собом у гроб.
– Мој деда није издао свог команданта. Њему су отаџбина, краљ и генерал Дража биле три највеће светиње! – каже његова унука Весна.
И поред покушаја његове унуке да га после шест и по деценија рехабилитује, смрт „горског цара“ највероватније ће још дуго остати мистерија, пише на поменутој групи.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
, utvrdile su to legitimne institucije Jugoslavije, ubica je bio i ostao do dana kad smo mi ubili zlikovca.
da mu punes uprkno i ti i te legitimne institucije!
Браво ниџо добро си му река
Легитимне колико и ове данашње.
Kalabić je izdajnik kako god okreneš. Čak i da nije izdao Dražu a jeste, utvrdile su to legitimne institucije Jugoslavije, ubica je bio i ostao do dana kad smo mi ubili zlikovca.