Nedelja sjećanja na egzodus: Nad Sarajevom sjeni mrtvih Srba
Nedelja sećanja na egzodus 170.000 ljudi iz glavnog grada BiH. Od 1992. do 1995. ubijeno 6.188 muškaraca i 1.244 žene.
Mrtvi Srbi su najubedljiviji svedoci istine. Njihove mošti je moguće sakriti, ali tragove nije moguće poništiti. U Sarajevu je od 1992. do 1995. nastradalo 7.432 Srba, od toga 6.188 muškaraca i 1.244 žene. Ma šta od tome danas pričao Mirsad Tokača (tokom rata zaposlen u sarajevskom MUP), danas glavni bošnjački ekspert za ratne žrtve, ovo su činjenice. Ovako, za “Novosti”, govori Milivoje Ivanišević, direktor Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku, u nedelji kada se obeležavaju 22 godine od biblijskog “izlaska” sarajevskih Srba iz grada u kome su prethodno odbranili svoja ognjišta.
Srpske žrtve, podvlači sagovornik Novosti, nestanu kad ih zločinci popisuju, a na svetu ne postoji nečasniji dokument do “Bosanske knjige mrtvih” koju je sastavio Tokačin dokumentacioni centar.
– Amerikanci nisu popisivali japanske žrtve iako su ih okupirali, kao ni Rusi nemačke. Za razliku od njih, muslimani u BiH godinama su to činili i tako napravili “svoj konačni broj” nastradalih u ratu u BiH.
Obeležavanje još jedne godišnjice od kada su Srbi napustili Sarajevo odvija se u senci uvreda koje kontinuirano pristižu iz Sarajeva. Najpre je Bakir Izetbegović krajem 2017. “otkrio” da su za egzodus srpskog naroda iz glavnog grada BiH krive vlasti i vojska RS, a prošle nedelje Mirsad Tokača je izneo podatak da su Srbi u minulom ratu imali samo 4.000 civilnih žrtava i da su u Sarajevu, “svojim topovima ubili 2.000 sunarodnika”.
– Prema popisu iz 1991. Sarajevo je brojalo 526.000 stanovnika, od kojih je muslimana bilo 258.000, Srba 158.000, Jugoslovena 56.000, Hrvata 35.000… U Dejtonu, kada je grad podeljen tako da Srbima pripadnu svega tri gradske dvospratnice u naselju Dobrinja i ledina na kojoj su bile kasarne, bili smo suočeni sa izborom – da ostanemo u Alijinoj državi protiv koje smo se borili, ili da krenemo u izbeglištvo i kolektivno napustimo domove. Naše kolone su išle od 17. februara do 17. marta 1996, nosili smo i mrtve – podseća Miroslav Lučić, predsednik Skupštine grada Istočno Sarajevo.
U međuvremenu, niklo je Srpsko Sarajevo. U šest opština danas tamo živi oko 60.000 stanovnika. Lučić najavljuje da će se u sklopu obeležavanja egzodusa ponovo obići groblja, što će biti prilika da se oda počast borcima palim za RS.
– Tela naših boraca, njih više od 1.000, pokopana su na Sokocu na Malom Zejtinliku gde je predviđeno održavanje velikog parostosa – kaže Lučić i dodaje da nema očekivanja da će neko iz Federacije izraziti žaljenje ili izvinjenje zbog sudbine nekadašnjih komšija, baš kao ni saopštenje iz zapadnih ambasada u Sarajevu.
Gore nego u NDH
U studiji “Dosije Sarajevo” Ivanišević dokazuje da su prvoj godini rata u gradu na Miljacki muslimani ubili 4.048 Srba. To je, kako kaže, gotovo isto, koliko i Pavelić u Sarajevu za četiri godine, od 1941. do 1945.
Zašto zamagljuju istinu?
Podela na mrtve civile i vojnike u građanskom ratu je nenaučna i lažna i služi za zamagljivanje istine o karakteru rata i zaraćenih strana – govori o Tokačinom radu Ivanišević. – Čak 85 odsto srpskih žrtava u BiH, od 32.000, poginulo je na svom kućnom pragu. Sa druge strane, radili smo i analizu gubitaka devet brigada Armije BiH (na osnovu njihovih monografija), gde jasno stoji da su i oni 80 odsto žrtava pretrpeli, takođe na srpskom pragu.
Sto godina, pa umnoženo više puta, stoleća smo smicali jedno za drugim, Srbi vazde u egzodusu otkada Turčin useli u naše kao u svoje!
Još bi taj egzodus, i onda i ono juče, svejedno, bio snošljiviji da ne biše naših komšija, bivšijeh Srba! Što se prjesvlače u razne aljine pa su jednom Turci, čik im kaži da nijesu, drugi put muhamedanci, treći muslimani sa malim “ m „, pa onda sa velikijem “ M „, tako putovali, presvlačili, oblačili pa stigli u nekakve Bošnjake … , Čudu božijem hvala, a, iksana sa stotinu imena!
Da čudo bude veće Bošnjaci su, vele, i oni što nikad Bosnu očima gledali nijesu! ??? … I oni, i oni!
Sve probali, i Bošnjaka jednom biše probali, pa odustajali, presvlači, presvukivali … U jednu obuku zanoće, u neku drugu bude! I sve tako do u ove današnje dane!
U koju gođ da su odoru, Srbi su im vazde u krivicu, pa oni kako nijesu lijeni malo- malo zabalijaju, zakojevitezaju na ćaure, čim im se pruži prva prilika, namah nagrnu da sebe bivše skrate … Ne vole oni da se sjećaju sebe bivših, da pate u duševnijem bolovima, da dertuju nad grkom sudbinom … Lakše im da Srbe krate đe stignu, pa da onda umire u pustu samoću, sami sa sobom, nasamo da kao ljudi žive, bez da ih mi pečobrazno sećamo što su jednom bili! … Najbliži zaboravu kad zakotrljaju krmsku srpsku glavu!
Tako onda, isto tako i poslije, jednako i juče …
Nego da ja ne dužim, da ponovo rečem što mi je na um : Nikad, nikada više otud bošubozuka neće stajati moćni Turčin, carski Austrougari, nacistički germani, nikad više baba Hitljera, ujka Kljingtona, Bin Ljadena … Nijednog više onog koji će za njih da ratuje protiv Srba!
Druga neka vrjemena stižu … Žuta neka, drukča neka!
A brat nam onaj istočni svakim danom moćniji ; sila svijeta, tek dolazi njihov vakat! ….Probudio u onu pola svijeta ravnicu veliki ruski mjedved, nikom više dobro biti neće, ako nama neće!!!
… Svaki će onaj što se vazde presvlačio, i onaj što se u pitomo polje poarnauti, i onaj tamo pri moru i uz goru pa preko Save i on, što nam je dželat bio, svaki će taj, i svaki drugi, koji gođ da je – svaki će takav sjutra morati sam da stane pred Srbina …
Da se isprsi, kako je poznato da su svi pobrojani, da su oni zor junaci! … Na srpsku nejač, dok im Turčin, Ugarin, Nijemac, Amerikanac … čuva stražu, dok im strah čuva!!!
Ako … Kako ja to ako ne priželjkujem, tako mi Bog pomogao, ni zbog njih, ni zbog nas, jednako .. Ama ako … Ako jednom i dođe neko novo zlo vrijeme, sami će onda junaci … Sami!
A onda, onda dobro biti neće, kako nikom nije bilo kada je sam stao pred Srbina!
Ali tako, ali nikako!!!
A njima moj rođački savjet koji i nijesu tražili : U pamet se bivša braćo, već danas ništa nije kako je bilo juče … A sjutra, tek sjutra … Kukala vam majka!
Niko od zapadnih moćnika, ali isto tako i od ovdašnjih (mislim na čitav „region“) korumpiranih i okupacionih medija i NVO ama baš nikada nije postavio pitanje: „Gdje je 170.000 Srba u Sarajevu?“, „gdje je 40.000 Srba u Prištini?“, „gdje je 500.000 Srba u Hrvatskoj?“ jer to naprosto nikoga od njih ne zanima!