Небојша Поповић: Дух Косова који прогони Бијелу Кућу

Пипе: Небојша Поповић

Портпарол Савјета за националну безбједност Бијеле куће , Едријан Вотсон, саопштио је да се амерички предсједник противи једностраним признавањима државе Палестине. То је званична реакција Вашингтона на одлуку Норвешке да 28. маја призна Палестину, након чега ће то учинити Ирска и Шпанија.

Предсједник Бајден снажно подржава решавање Палестинског питања кроз солуцију „двије државе и кроз читаву каријеру је то чинио. Међутим, он сматра да палестинска држава треба бити формирана кроз директан дијалог двије стране, а не једностраним признавањем“, стоји у саопштењу Бијеле куће .

И као гром из ведра неба, чини се да се дух Косова сваким даном и све више обрушава на Вашингтон. Преседан који је 2008. направљен да се Косово покуша једностраним признавањем угурати у УН, сада се као бумеранг враћа Америци. Чини се да се цјелокупан морални банкрот Запада данас садржи у само једном питању – а како је то нормално за Косово да постане држава једностраним признавањем, док у случају Палестине треба преговарати?

Илити, има ли границе хипокризији у међународној арени?

Распад међународног поретка

Рекло би се да је одговор одричан због чега се ових дана пред нашим очима убрзано обесмишљава и распада међународни свјетски поредак. То се најбоље види када је у питању однос САД према Међународном кривичном суду. Амерички државни секретар, Ентони Блинкен, изјавио је да је Бајденова администрација спремна да ради са Конгресом на двопартијској основи да се казни тај суд због налога за хапшење највиших званичника Израела.

Водећи амерички медији попут портала „Axios“ извјештавају да је у питању суд упитног легитимитета и јурисдикције, те да иако је Вашингтон учествовао у његовом оснивању, тај суд нема овласти да потенцијално процесуира америчку војску за ратне злочине, или пак америчке званичнике због њихових иницијатива на плану спољне политике. У резимеу за домаћу јавност, истиче се да је у у питању суд који не признаје већина великих сила попут САД, Кине, Индије, Русије или Израела…, што Американцима сугерише да се на њега и не треба превише обазирати. Интересантно је нпр. да су Велика Британија и Аустрија на акције Међународног кривичног суда одгвориле слично попут САД-а.

Поента је, дакле, да је суд добар и хвале вриједан уколико кажњава ваше непријетаље, док уколико сте пак на тапету ви или ваши савезници, у том случају се његова улога обесмишљава и релативизује. Уосталом, сви знамо да су судови предвиђени да кажњавају само нејаке и слабе, а не оне који су изнад закона.

Криза у појасу Газе направила је, и очито наставља да прави невиђене проблеме Западу. Пандорина кутија отворена 1999. године агресијом НАТО на СР Југославију и покушајем насилног отцјепљења Косова, као неугодан подсјетник и лоша карма свакодневно прогони западне пријестонице.

У околностима када се послијератни поредак дословце распада и када је правда свима последња рупа на свирали, можда није више паметно нити много упутно узбуђивати се и потресати поводом доношења било каквих резолуција. Јер у свијету у ком влада хаос и у ком никаква правила не важе, нико више никога и Ни на шта не обавезује…

Извор: Журнал

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: