• Култура

Не знам куда сада идем, овдје једноставно више не могу да издржим

1 min read

4 године ‎ ИН4С

Шта би данас био пјевач „Нирване“ Курт Кобејн да није себи пуцао у главу? Вјероватно не то што он и многе његове рано преминуле колеге јесу: вјечни идоли, пише DW

Шта би данас био пјевач „Нирване“ Курт Кобејн да није себи пуцао у главу? Вјероватно не то што он и многе његове рано преминуле колеге јесу: вјечни идоли, пише DW.

“Је… те се, ово је посљедња пјесма за вечерас”, каже у микрофон Курт Кобејн. 18. новембар 1993. године, на снимању акустичног концерта Нирване на MTV-ју. Он сједи, има џемпер јакну и плаву косу. Изгледа уморно. Има мучне болове у стомаку, које не ублажавају ни снажне дроге. Уочи концерта било је свађа са МТВ, пријетио је отказивањем концерта. Са бубњаром Дејвом Гролом свађао се због његовог гласног начина свирања. Укратко, генерална проба је већ била катастрофа. Неколико сати касније на бини се не примјећује љутња. Бенд звучи хармонично, између пјесама се мало шале. Кобејн је изваљен у столици која се окреће и прича саркастичне вицеве. Када пјева сав је у пјесми. Тај концерт ући ће у музичку историју.

„Немам пиштољ”

Пет мјесеци касније Курт Кобејн се убио. Био је мртав два дана када су га пронашли. Поред леша је пронађена дрога. Аутопсија је показала да је повукао посљедњу црту хероина, ставио сачмару у уста и притиснуо окидач. Горка иронија: текст познате Нирванине пјесме „Come as you are” иде овако: “And I swear that I don’t have a gun” (И кунем се да немам пиштољ).

Музика за “генерацију X”

Самоубиство Курта Кобејна није само крај Нирване, већ и почетак краја гранџа, пркосног рока из Сијетла, који је крајем осамдесетих година освојио свијет, на коме су деведесетих одрастала неприлагођена дјеца. Та „генерација X” пронашла је свог идола у веома емотивном, очајном, повријеђеном и непослушном Курту Кобејну. Музика Нирване била је тешка и дивља – звук који иде уз дугу косу, поцијепане фармерке и кариране кошуље. Јасно негирање „волите се сви”-духа, који је деведесетих дошао са техно-музиком и шареним парадама љубави.

Текстови нису били политички. Више се радило о свакодневици, животним проблемима, насиљу, занемаривању, лошим кућним односима, насилном оцу, неразумијевању. Гласним гитарама, сировим бубњем и грубим гласом, гранџ-бендови су својом музиком стајали насупрот свијету који се тек ослободио страха од нуклеарног оружја и Хладног рата, у коме наизглед више није имало против чега да се протестује.

Кобејн је имао свој начин протеста: љут сарказам, прије свега према финансијским институцијама и музичкој индустрији, за коју је рекао да је „велика, свињска капиталистичка издавачка кућа”. Фанови, које је увијек изнова „чашћавао” са „је…те се”, од њега су направили то што је од малена желио да буде – рок-звијезду.

Из тихе собе до свјетског успјеха

Курт Кобејн заиста није био бунтовник-губитник са испруженим средњим прстом, који је тако често знао да покаже. То се може закључити на основу његових дневника, који су објављени 2002. године. Ту се могу наћи скице, писма и остале биљешке. Ништа што би указивало на то да се ради о записима једног од најважнијих рок-идола деведесетих година.

Сви су додуше знали за његову зависност од дроге – он није био једини у гранџ сцени који је конзумирао хероин – али нико није могао да завири у његову главу.

Колеге из групе Крист Новоселић и Дејв Грол наравно да су знали шта се дешава. Грол је једном из досаде написао пјесму о Курту, коју је назвао „A Friend Of A Friend” (Пријатељ пријатеља):

“He needs a quiet room – with a lock to keep him in
He’s never been in love – but he knows just what love is
He says nevermind – and no one speaks
He thinks he drinks too much
Cause when he tells his two best friends
‘I think I drink too much’- no one speaks.”

(Њему је потребна мирна соба у коју ће се закључати… Он још никада није био заљубљен, али зна шта је љубав. Он каже: нема везе. И нико не каже ништа. Он мисли да превише пије, јер када о томе говори својим најбољим пријатељима, нико не каже ништа.)

Неколико мјесеци касније, у септембру 1991, Нирвана објављује албум „Nevermind”, који ће промијенити рок свијет. Прва пјесма “Smells like Teen Spirit” до дана данашњег је химна, према оцјени магазина „Rolling Stone” једна од најбољих пјесама свих времена, са једног од најбољих албума свих времена.

„Не могу више да издржим овдје”

Услиједиле су бројне награде, турнеје, телевизијски наступи, награде за видео-спотове, нове пјесме, још један успјешан албум „In Utero”, а потом и акустичарски MTV концерт – изазов за многе групе и музичаре. Што је више Нирвана била у успону, то је горе било Курту Кобејну. Каријера, дроге, проблеми са стомаком – за њега је то било превише. У фебруару 1994. године Нирвана креће на европску турнеју. Посљедњи концерт требало је да буде 8. априла у Даблину. Али већ 1. марта Нирвана прекида турнеју. Посљедњи пут на бини су били у Минхену. Неколико дана касније Кобејн је покушао себи да одузме живот са таблетама за спавање. Пронашла га је жена, рок-пјевачица Кортни Лав. У болници су успјели да га врате у живот.

Али у то вријеме Кобејн је већ рашчистио са свим. Ни успјех Нирване, ни ортаци из бенда, ни жена, ни њихова мала ћерка нису могли да га спријече у самоубиству. У посљедњем писму Кортни је написао: „Ти знаш да те волим и да волим Франсис. Жао ми је… Не знам куда сада идем, овдје једноставно више не могу да издржим.”

Споменик из Чезене

5. априла је годишњица смрти Курта Кобејна. „Nevermind” (нема везе) рекао би можда – не узбуђуј се. Још увијек је ту. Његова најпознатија пјесма “Smells Like Teen Spirit” једна је од највећих заоставштина рок-музике.

Многи музичари су Кобејну, Нирвани и тој пјесми посљедњих деценија подигли споменик – један од најбомбастичнијих долази из Италије: прије пет година велики музички пројекат Rockin’1000 на стадиону у малом италијанском граду Чезена уживо је извео “Smells like Teen Spirit” – стотине бубњева, гитара, бас-гитара и моћан хор. То није био први пут. Још у јулу 2015. на тај начин су у Чезену довели Кобејновог пријатеља Дајва Грола и његов бенд „Foo Fighters”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: