• Издвојено
• Нацонална ТВ

Не заборавимо наше хероје! Душко Шљиванчанин и Ђорђе Аничић у „Српском св(иј)ету“

1 min read

4 године ‎ ИН4С

"Стварање те такозване ОВК подржавају САД опрeмањем, а и Турска. Они су били опремљени немачким униформама и најсавременијом опремом немачке војске",  говори за "Српски св(иј)ет на Националној ИН4С телевизији Душко Шљиванчанин, ратни командант 53. граничног батаљона на Кошарама, пуковник у пензији.

Душко ШЉИВАНЧАНИН, Ђорђе АНИЧИЋ

„Стварање те такозване ОВК подржавају САД опрeмањем, а и Турска. Они су били опремљени немачким униформама и најсавременијом опремом немачке војске“,  говори за „Српски св(иј)ет на Националној ИН4С телевизији Душко Шљиванчанин, ратни командант 53. граничног батаљона на Кошарама, пуковник у пензији.

„Ми смо знали шта нас очекује, по понашању и одлукама ОЕБС-а, по понашању Албаније са којом граница практично није постојала од 1997. године. Почиње киднаповање и убијање 1998. припадника војске и полиције, када је већи део територије под контролом ОВК*. Ми тада изводимо једну од највећих антитерористичких акција у Европи у августу и септембру, када је угушена побуна. Створени су сви услови да се побуна реши мирно. Тада схватају да ОВК* не може да оствари њихове циљеве, затим долази до ултиматума у Рамбујеу и све што је чињено да дође до мирног решења- руши се. Пре НАТО агресије је погинуло 197 припадника војске и полиције СРЈ, а тридесетак на државној граници. У 1998. смо имали око 130 граничних инцидената – да се то било где десило у Европи, за 24 сата би заседао Савет УН. Током агресије је убијено 774 припадника војске и полиције, а 56 се води као нестала лица. Када се овај укупан број помножи са било којим коефицијентом који убраја и инвалиде, умрле од последица, разорене породице и укупне трауме, закључује се да је у питању страшно страдање“, износи прецизне податке пуковник у пензији Душко Шљиванчанин.

Он објашњава своје виђење враћања војног рока у Србији: „До 2008. године Косово и Метохија (КиМ) је била под протекторатом Уједињених нација (УН). Од тада је оно за нас окупирана територија. A ми 2011. замрзавамо служење војног рока и прекидамо континуитет који је тешко вратити на своје место“.

Он је причао о значају граничара, али и расформирању 125. и 549. бригаде, као и рашке херојске које су одсудно браниле границу:

„И граничари 53. 55. и 57. граничног батаљона заслужују највећа признања. Tе граничаре је створио систем рада обуке, не ја, ни Павковић, ни Лазаревић.Прва два дана се одлучивала битка- да се не дозволи да уђу копнено. То је спречено“.

Колико је било тешко током бомбардовања каже сликовито:

„Било је теже него 1914. јер је тада бар на папиру неко био савезник!

На крају је пуковник говорио о утицају и значају цркве и величанственом лику Митрополита Амфилохија који је сакупљао и сахрањивао достојанствено мртве.

О Резолуцији 1244 је рекао: „Барем имамо за шта да се ухватимо“.

У другом дијелу овог издања Српског св(иј)ета је говорио Ђорђе Аничић, потпуковник Треће ракетне дивизије у пензији.

“ У историји ратовања такав неравноправан однос снага 1:100 није виђен до те 1999. А ми смо у и у економском смислу били изнурени и увучени у рат. Политички врх није очекивао такво што вероватно, јер дуго није улагано у војску. Удар је требала да врши ловачка дивизија, где је од 9 половина авиона било спремно; противавионска одбрана (ПВО) је била застарела, користили смо средства друге генерације с краја ’60- их из СССР-а“,

До фасцинантних детаља је објашњавао како је дошло до обарања чувеног „невидљивог“ Ф117 авиона код Буђановаца у НАТО агресији 1999. и како је то дјеловало на војску:

„Када имате успех на било ком пољу, порасте елан, осветлали сте оружје, показали знање, и у 23 секунде оборите понос НАТО, ви сте показали успех на светском нивоу. Трећи ракетни дивизион је тог дана рушења авиона ратовао са пуним борбеним саставом, како предвиђа упутство за борбени рад. То је додатна вредност овог дивизиона који се винуо из пепела и донео Орден народног хероја 250. ракетној бригади. Ми имамо квар на осматрачком радару и квар на средствима за напајање, ја сам са делом људства на имитатору радарског зрачења- и све то заједно доводи до рушења (Ф117). Трајало је 23 секунде, и оборен је из трећег покушаја“.

Пензионисани потпуковник Аничић је изнео још детаља:

„Од седам лансирања, имали смо четири успешна гађања. Сваки је коштао око 150000 долара: Ф117 27. марта, Ф16 2. маја – за та два имамо материјалне доказе; затим потврда НАТО генерала од прошле године да смо оборили још један Ф117 30. априла и за Б2 још немамо доказе, који је оборен на територији Хрватске“.

Говорио је о Удружењу „Слободно небо“ које је успело да издејствује врћање  имена Трећег ракетног дивизиона ПВО у формацију Војске Србије, који је у процесу трансформације био скрајнут.

Погледајте ова два гостовања на Јутјуб каналу ИН4С.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: