Не заборавимо наше хероје! Душко Шљиванчанин и Ђорђе Аничић у „Српском св(иј)ету“
1 min read
Душко ШЉИВАНЧАНИН, Ђорђе АНИЧИЋ
„Стварање те такозване ОВК подржавају САД опрeмањем, а и Турска. Они су били опремљени немачким униформама и најсавременијом опремом немачке војске“, говори за „Српски св(иј)ет на Националној ИН4С телевизији Душко Шљиванчанин, ратни командант 53. граничног батаљона на Кошарама, пуковник у пензији.
„Ми смо знали шта нас очекује, по понашању и одлукама ОЕБС-а, по понашању Албаније са којом граница практично није постојала од 1997. године. Почиње киднаповање и убијање 1998. припадника војске и полиције, када је већи део територије под контролом ОВК*. Ми тада изводимо једну од највећих антитерористичких акција у Европи у августу и септембру, када је угушена побуна. Створени су сви услови да се побуна реши мирно. Тада схватају да ОВК* не може да оствари њихове циљеве, затим долази до ултиматума у Рамбујеу и све што је чињено да дође до мирног решења- руши се. Пре НАТО агресије је погинуло 197 припадника војске и полиције СРЈ, а тридесетак на државној граници. У 1998. смо имали око 130 граничних инцидената – да се то било где десило у Европи, за 24 сата би заседао Савет УН. Током агресије је убијено 774 припадника војске и полиције, а 56 се води као нестала лица. Када се овај укупан број помножи са било којим коефицијентом који убраја и инвалиде, умрле од последица, разорене породице и укупне трауме, закључује се да је у питању страшно страдање“, износи прецизне податке пуковник у пензији Душко Шљиванчанин.
Он објашњава своје виђење враћања војног рока у Србији: „До 2008. године Косово и Метохија (КиМ) је била под протекторатом Уједињених нација (УН). Од тада је оно за нас окупирана територија. A ми 2011. замрзавамо служење војног рока и прекидамо континуитет који је тешко вратити на своје место“.
Он је причао о значају граничара, али и расформирању 125. и 549. бригаде, као и рашке херојске које су одсудно браниле границу:
„И граничари 53. 55. и 57. граничног батаљона заслужују највећа признања. Tе граничаре је створио систем рада обуке, не ја, ни Павковић, ни Лазаревић.Прва два дана се одлучивала битка- да се не дозволи да уђу копнено. То је спречено“.
Колико је било тешко током бомбардовања каже сликовито:
„Било је теже него 1914. јер је тада бар на папиру неко био савезник!