• Друштво
• Топ 1

Не постоји институција у којој нема лажне дипломе

1 година ‎ ИН4С

Не постоји јавна институција у којој нема људи без лажне дипломе, кажу за Дневник, из Владине комисије за провјеру лажних сертификата. Преведено у бројке, то је преко 25 хиљада запослених. Посебно забрињава чињеница да нас управо неки од људи са лажним знањем, лијече и образују нашу дјецу.

Са лажном дипломом у рукама преко 25 хиљада наших суграђана сједи у некој од канцеларија државне управе или покрива неку позицију. И то су само подаци до којих је дошла Владина комисија за провјеру лажних диплома. Незванично их је кажу и више.

Зарија Павићевић, члан Владине комисије запровјеру лажних диплома истиче да не постоји јавна институција да немамо људе са лажним знањем.

„Ти људи нам наносе дугорочну штету првенствено у дијелу моралних вриједности па онда и економског статуса јер сигурно ти људине знају да раде посао за који су плаћени који својим насавјесним радом дугорочно утичу на пропаст друштва“, каже Павићевић.

Фалсификатора је много у просвјети, затим у безбједносном сектору које Павићевић описују као расуло. Посебно брине здравство гдје је према процјенама најмање 30 одсто лажих диплома.

„Генерално са здравственим системом имали смо највећи проблем са средњом школом у Тутину, али Тутин је толико метастразира од а сад има сестринске школе.. ту су између осталих Милутин Миланковић, школа Перфект Пријепоље, Свети Сава Београд, Хипократ, Доситеј Обрадовић, Исидора, Круг итд“, наводи Павићевић.

Бројке до којих је дошла комисија и они пред судовима се међутим увелико мимоилазе. У последњих шест година у Главном граду поднијето је тек нешто преко стотину кривичних пријава за ово кривично дјело.

„Ми смо у Основном суду имали у последњих шест година 132 кривична предмета формирана и окончана поводом кривичног дјела фалсификовања исправе 21 4021 57 Ми смо имали правоснажно окончана 34 предмета, значи за сада имамо 34 пресуде“, наводи Илија Радуловић, судија Основног суда у Подгорици.

Казна је ипак строга, креће се до пет година затвора, но у пракси се углавном изричу знатно блаже а неријетко и условне.

„Постоји 28 пресуда гдје је изречена казна затвора у границама од 34 дана као најмање изречена, до 10 мјесеци затвора. Ми смо недавно имали правосножно окончан поступак гдје је изречена казна затвора од 10 мјесеци што сматрам да је једна озбиљна казна затвора“, наводи Радуловић.

А поред судске казне, већа је, каже Радуловић, она због осуде друштва која углавном услиједи када се за неког потврди да је лажирао дипломе. Осим што осуђују, Подгоричани се и плаше рада таквих запослених.

Пут до посла фалсификаторима до сада је олакшавала једноставна нострификација диплома, што је одредба која би требала бити измијењена у новом Закону о високом образовању.

„Они пошаљу мејл на одређену адресу и онда они им одговоре да, тај неки човјек је завршио код нас и то је био једини начин како се нострификовала диплома“, наводи Поповић.

За многе пријаве се епилог чека предуго, што је случај са 45 кривичних пријава против медицинског особља у Пљевљима, поднијетих прије три године до данас без одговора основоног тужилаштва у том граду. Истовремено, у региону су подигнуте оптужнице против неколико приватних универзитета који су и затворени, а чије дипломе поносно носе наши високошколци.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: