Пише: Михаило Меденица
Позван сам да говорим у емисији (на једном јутјуб каналу) на тему српских жртава и српскога страдања, уз молбу да: „Ако могу не будем превише екстреман“?
Одбио сам, не могу да не будем екстреман, не знајући шта уопште значи бити „есктреман“ када је о српскоме страдању реч?!
Је ли то то фамозно „помирење“ којем ваља тежити а које обавезно подразумева да Србин никада није довољно мртав и да га је увек превише?!
У сред Србије се од мене, свакога од нас, ваљда очекује да кажемо како јесмо страдалнички народа, али да су и крвници људи, да размеримо грех на пола па да памтимо али тек онолико колико нам памћење неће помутити видике..?
У сред Србије сам ваљда требао да кажем су нас јаме препуне али да нису за то искључиво криве звери већ саме јаме…
Да их није било толико не би ни нас толико било у њима, јел да?
Не би нас Хрвати истребили да нам се живело, но, ето, ваљда смо колективно били депресивни и нешто безвољни па да нас нису поклали масовно би смо се самоубили…
У Јасеновцу, Јастребарском, Јадовну, Градишки…су преклињали да не идемо под маљ али трвдолгави, луди Срби и главом кроз зид и главом на маљ…
Вековима тако.
Једнако и у Босни и Херцеговини: повадише нам очи, раздробише трбухе, размакоше груди, силоваше и преклаше труднице, распеше децу, затрше села, прекопаше гробове…но хајде да гледамо у будућност, али нам мањка очију…
Хајде ти мајко, залудна Српкињо, хајде с дечија гроба ено те будућност зове, и не мари што истим гласом дозива као и ономад што је кад су ти прве комшије упале у кућу…
Роди још које, аман, како ћеш сутра пред крвника, чиме да га дарујеш ако нових вратова и костију нема?!
Зар да се брукаш, Српкињице, побогу, што нема кога преклати до тебе мучене, а домаћинска сте кућа били..?
Хајде да говоримо о страдању и жртвама нашим али да некако не поменемо Ораховац, Велику Хочу, Старо грацко, Исток, Гораждевац, Ђаковицу, Пећ, Клину, Прилужје, Призрен, Митровицу, Бајгору…
Да не будемо екстремни, аман, па и овако се не може живети довека, а смрт је смрт, иста у постељи- иста под ножем…
Падне глава на јастук- падне глава низ ливаду, исто је то..?
У сред Србије да од прошлости Србије захватимо ко лавором кишницу…
Да знамо тек колико нас не замара да памтимо.
Да памтимо онолико колико ћемо моћи брзо да заборавимо.
У будућности вазда чека прошлост, неумирена и неоплакана, и нема ту друге.
Није будућност ништа ново но намирена прошлост!
Кад будемо знали до у кост колико нас је под земљом знаћемо и зашто смо на њој.
Не могу истина и помирење вазда бити ћуприје преко река српске крви.
Не могу српски гробови довека бити буњишта!
Није црнина Српиње и Србина рухо за свачије шатре, бре!
Нећу довека, зарад некаквог мира, о задушницама да палим воштанице по трњу и омарима, не знајући под којим ми почива ђед, чукунђед, чукунђедов отац, ђед…
Не може свачији мир вазда бити наш немир, не може!
Нећу да ћутим да ми свака црква, сваки манастир више памти огњева него јутрења…
Да су нас клали јер никад нисмо довољно мртви!
Да су нас распињали јер нас је вазда било превише, па и где ни један Србин не остане!
Нећу нигде, нарочито не у сред Србије да се стидим што ми је дом на темељу дома, под којим је још стотину темеља што још тињају и јече.
Да не будем «екстреман»?!
Дакле, да будем Србин колико ће то некоме бити забавно, ко циркуска атракција…
Никад, по цену да довека живим животима мртвих!
Будућност није ништа друго до намирена, исповеђена и причешћена прошлост.
У сред Србије да прећутим Србију?
Нажалост, постајемо народ заборава – колико смо пострадали од крвника толико је и наше страдање од веровања да су јаме и каме жртве, а ми џелати…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Браво????????????????????????
Ископирајте овај текст који вамса буком отчепља уши и са бљеском, отвара очи да чујете и да видите! Није се Михаило Mеденица морао ни фотографисати ни потписати испод овог текста,који нам иако без гласа толико гласно говори да се од јеке планине тресу и тутње ријеке црвене, и вјетрови хладни ко оркани пушу и носе свукуда, гдје су стопе остале наше Србинову душу, јер ја бих знао да је то његов текст, његова мука, његова мисао и разговор са онима који су нам послали њега да нам каже да смо их заборавили и да нас ако је тако чека њихова ужасна судбина.Па дајмо се разлогу и погледајмо времену које долази у очи, и ријешимо себе већ једном, јесмо ли људождерова ужина или хајдучка дружина.Хајдучку дружину води најбољи .Тако би трбало и да народ води увијек и свугдје најбољи. На нашу несрећу код нас није тако.Зато нам требају Меденице, јер нам из срца висе леденице.Ледене оштре и хладне, баш као гробови наших мученика.Ми смо изгледа мртваци који ходају и наша будуђност је већ била, јер нијесмо је осјетили ни нашим смрзнутим срцемa, ни нашим глувим ушима ни нашим слијепим очима. Неће нико никад и нигдје решававати и ријешити наше страдање ако то ми не ријешимо.Расчистимо једном за увијек прво са собом а онда са Богом и са свима осталима.Нема брата док не роди мајка.Ко иде према теби са мачем, немој га чекати голорук, већ извуци сабљу Милошеву.Косово се сабљом бранило а не договором са хордом људождера.
Uh brate, kosti su mi se naježile. Izlio su dušu, bol i srdžbu cijeloga roda, pritisnu me suza u grudima. Hvala ti brate na ovim mislima, ovaj tekst ću da sačuvam jer ima snagu molitve i ispovjesti, bolnog krika svih generacija za istinom, slobodom i pravdom Božijom. “Nikad, po cijenu da dovijeka živim životima mrtvih”. Baš tako brate dragi. Nikad jer to nam je zavjet pred Bogom i pretcima, pred potomcima nasim.
“Не могу истина и помирење вазда бити ћуприје преко река српске крви.” Тако је ! Само, мало Срба из Србије разумије прекодринске Србе,јер нису њих клали. Срби из Србије Хрвате и Муслимане знају по Јадрану,Југопластици,вицевима,музици,ћевапима,а прекодрински Срби у Хрватима и Муслиманима виде комшије које их протјерују, кољу и у јаме бацају кад год имају прилику.
Mihailo brate Srbine, ne trebaju tebi televizije, i ni ostali mediji, tvoja rijec se cuje i postuje, kod svakog cestitog Srbina.Ziv nam bio brate Srbine.
Михаило, брате, роде!
Не треба ти таква Јутјуб емисија никада!
Остани бритка сабља кошто јеси!
Није да нас браним, али не мислим да смо заборавили прошлост, више сматрам да смо дечије наивни и да у својој Богом даној чистоти и простодушности, гледајући кроз сопствену душу, не мрзимо никог и верујемо да су ти нови Хрвати, Албанци, Бугари, Немци неки нови, бољи… Да немају везе са прошлошћу…
Мада морам признати да не дилим тај став и своју децу учим да су се Срби делили на четнике, партизане, недићевце, љотићевце… А сваки Хрват је био усташа.. . Сваки Шиптар балиста… Сваки Шваба је SS дивизија… Бугарин ће увек ударити с леђа… Част малобројним изузецима… До прве им прилике…
Фали нам она Јеврејска нит….
Они никад не забораве… Ни прошлост… Ни да су Јевреји иако су рођени у Њујорку, Мадриду, Варшави..
Они догодине у Јерусалиму….
Ајмо ми ове године у Призрену!
Постоји неко проклетсво код нас Срба, не свих, да опраштамо, заборављамо и, што је најгоре – радимо све против нас самих.
Кажем, не сви, то један мали број го*ана која заузимају нека важна мјеста.
Гаде ми се те сподобе које себе сврставају у Србе а директно раде против православља, Срба и српства, баљезгају о Титовом “братству и јединству”, вуцарају се по медијима бивших република СФРЈ и просто се такмиче ко ће се више додворити нашим крвним непријатељима.
Пуна су им уста “геноцида у Сребреници” а никад, баш никад, да причају о страшним злочинима над нашим народом.
Пуне су Србија и Црна Гора Титових пионира и багре која би продала и мајку за шаку пара, од Кандићке, Чанка, Бисерко… до Ђукановића и његових “патриота”.
Pa nisu Titovi pioniri punili jame patrijotama.
Oni su rođeni mnogo kasnije od Prebilovaca i Jasenovca.
Oni su samo išli na radne akcije,pevali pesme Titu i igrali u Kozaračkom kolu.
Šta vi imate protiv onih koji ne znaju ni kako izgleda srbosek i jedina stvar koju su u životu zaklali je lubenica hahahahaha
Što vama smetaju lubeničari kad vam nikad nisu stali ni na hlad??????
Ajde ne lupaj Zagore čovječe iz šume, nego uzmi malo pa se edukuj, danas se bar može pronaći istina o komunističkim zločinima protiv srpskog roda, inteligencije, domaćina i državnosti. Srbi komunisti koji su zatrovali tom nadnacionalnom idejom cijelo društvo, odrekli se predaka, ogništa, Svetosavlja i samog Boga, koji su vikali “i oca” ubiti ako treba jer nije zaluđen idiotskom ideologijom koja se raspala sama od sebe kao kula od karata su najgori ljudi koji gore u istim dubinama pakla kao i ustaše kojima su oprostili genocid, pokolje, ritualna ubistva stotina hiljada nedužnih Srba… zašto, da bi išli na ljetovanja, zidali jebenu vikendicu od americkih kredita??? Taj komunisticki bezdušni ološ je pustio svoj otrov koji još teče venama raznih idiota i Bogu hvala napokon je došlo vrijeme da se otvoreno obračunamo sa njim. Pola vijeka satiranja srpstva, no “tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga al zube polomi”!
Više su nas poubijali komunisti koji su inače paravojske ndh nego same udtase