Не дам!

Невен Милаковић

Немој да плачеш сине
не могу нам Га отети,
тамо је сва наша снага,
тамо је Цар Лазар Свети.

Тамо су Свети ратници Српски,
тамо су вјечне страже сине,
тек ће да осјете силници дрски
острицу наше отаџбине.

Тек ће да схвате гдје се налазе,
у што су дирнули злом опијени
кад почну да их обилазе
призвани Светињом синови Њени.

И нико са њима да не прозбори
јер они не могу да се застиде,
биће довољан да их сагори
преведни поглед Симониде.

Биће довољна да им ум помрачи
сјенка од славног Газиместана,
не бој се сине, више не плачи,
радуј се звонима Светих Дечана.

Они нам сине ништа не могу,
радуј се, обриси сузе са лица,
тамо смо најблизи Свевишњем Богу,
тамо је Небеска Раваница.

Тамо су сине гробови стари,
из сваког Крст сеже до самог Неба,
они их не виде, ал’ ко за њих мари,
осмјехни се чедо… тако треба.

Тако се бори против утвара,
оне се највише смијеха боје,
не бој се… с нама је Пећаршија стара,
покажи им зубе дијете моје.

Покажи да твојим венама тече
крв древних Сораба, плава и Света,
којој је Царство Небеско Прече
од мрачног сјаја овога свијета.

Свега се одреци само не Крста,
од Крста они панично бјеже,
нека те обоже три срасла прста
к’о некад испод Самодреже.

И знамо добро, давно схватили
да сила Бога сине не моли,
ал’ видјећеш да нисмо узалуд патили
кад им Бог покаже да силу не воли!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: