Ne brecaj se Milo, od tvojih prijetnji samo se ti preznojavaš
Milo Đukanović
Piše: Luka Radonjić
„Nema govora o otimačini, svako ko priloži dokaz sačuvaće imovinu“. Hahah, a ko si ti, da se tebi dokazuje što god?
Dokaži ti, ispred države, da to pripada državi ili da je bilo kada pripadalo. Dokaži da je sve što je državno od 1945. godine – bilo i ranije državno, ajde dokaži. Misliš da i crkvenu imovinu prisvajaš kao što si fabrike, preduzeća, rijeke i šume, pa da za dvije godine pričaš „to što neko ima porodične veze sa mnom, ne znači da ne može posjedovati manastir“. Kapiraš li da nisu svi u CG kao tvoji partijski poslušnici koje programiraš po želji. Mnoge resurse si oteo, crkvene ne možeš.
Da li znaš kad je koja teritorija ušla u sastav Crne Gore? Da li znaš koliko su ovi manastiri stariji uopšte od Crne Gore kao države? I sa kojim pravom se ti pozivaš ili uopšte govoriš o istoriji, kad deset godina drviš o istorijskom diskontinuitetu, o srpskim zabludama Petrovića i njihovih prethodnika. Prije dva dana si u Beranama rekao da želiš da izvučeš Crnu Goru iz „istorijskih čeljusti“. Istorijskih čeljusti, alo? Pa što tražiš onda u istoriji? Izdao si kompletnu istoriju, odričeš je se na svakom koraku, sa kojim pravom ti uopšte govoriš o tome? Ti si Montenegro, druže, ti odavno nisi Crna Gora. A realno i suštinski, nikad nisi ni bio. Samo kameleon, šibicar, politički prevarant, prilagođavao si se u odnosu na situaciju, mijenjao gazde, ideologije, politike, nacije, vjere.
Nazivao si bestidnim i bolesnim halucinacijama „opasnost od srpskog nacionalizma“, a danas to predstavljaš kao najveću opasnost, zaklinjao se u komunizam pa uletio u neoliberalizam, kleo si se u Kosovo pa ga izdao, progonio suverenista pa im oteo program, garantovao Zajednicu sa Srbijom pa je srušio, kosovske Albance nazivao teroristima, sad su ti to braća najbliža, išao si Amfilohiju na službe, saginjao se i cjelivao krst u njegovim rukama, sad ga bestidno napadaš. Pa ko bi pobrojao sve tvoje izdaje, prelaze, ulaze, izlaze. Ti državnik, kičma, ovo – ono. Ma kako da ne. I ti nekome da pričaš nešto, više ne znaš ni koliko para imaš, a počeo si političku karijeru sa prslim džemperom. Tebi da se dokazuje nešto, dokaži ti porijeklo svoje imovine.
I brecaj se koliko god ‘oćeš, od tvojih prijetnji samo se ti preznojavaš. Nema govora o otimačini, svako ko priloži dokaz sačuvaće imovinu“. Hahah, a ko si ti, da se tebi dokazuje što god? Dokaži ti, ispred države, da to pripada državi ili da je bilo kada pripadalo. Dokaži da je sve što je državno od 1945. godine – bilo i ranije državno, ajde dokaži. Misliš da i crkvenu imovinu prisvajaš kao što si fabrike, preduzeća, rijeke i šume, pa da za dvije godine pričaš „to što neko ima porodične veze sa mnom, ne znači da ne može posjedovati manastir“. Kapiraš li da nisu svi u CG kao tvoji partijski poslušnici koje programiraš po želji. Mnoge resurse si oteo, crkvene ne možeš.
Da li znaš kad je koja teritorija ušla u sastav Crne Gore? Da li znaš koliko su ovi manastiri stariji uopšte od Crne Gore kao države? I sa kojim pravom se ti pozivaš ili uopšte govoriš o istoriji, kad deset godina drviš o istorijskom diskontinuitetu, o srpskim zabludama Petrovića i njihovih prethodnika. Prije dva dana si u Beranama rekao da želiš da izvučeš Crnu Goru iz „istorijskih čeljusti“. Istorijskih čeljusti, alo? Pa što tražiš onda u istoriji? Izdao si kompletnu istoriju, odričeš je se na svakom koraku, sa kojim pravom ti uopšte govoriš o tome? Ti si Montenegro, druže, ti odavno nisi Crna Gora. A realno i suštinski, nikad nisi ni bio. Samo kameleon, šibicar, politički prevarant, prilagođavao si se u odnosu na situaciju, mijenjao gazde, ideologije, politike, nacije, vjere.
Nazivao si bestidnim i bolesnim halucinacijama „opasnost od srpskog nacionalizma“, a danas to predstavljaš kao najveću opasnost, zaklinjao se u komunizam pa uletio u neoliberalizam, kleo si se u Kosovo pa ga izdao, progonio suverenista pa im oteo program, garantovao Zajednicu sa Srbijom pa je srušio, kosovske Albance nazivao teroristima, sad su ti to braća najbliža, išao si Amfilohiju na službe, saginjao se i cjelivao krst u njegovim rukama, sad ga bestidno napadaš. Pa ko bi pobrojao sve tvoje izdaje, prelaze, ulaze, izlaze. Ti državnik, kičma, ovo – ono. Ma kako da ne. I ti nekome da pričaš nešto, više ne znaš ni koliko para imaš, a počeo si političku karijeru sa prslim džemperom. Tebi da se dokazuje nešto, dokaži ti porijeklo svoje imovine.
I brecaj se koliko god ‘oćeš, od tvojih prijetnji samo se ti preznojavaš.
Izvor: Fejsbuk
Šta nam ovo reče Novak? Opozicionar?
Novace Adjicu srami se. Ti naucnik? Vidi ti doktorske disertacije, jaka tema, nema zbora.pa gdje bi ti sa tom temom diplomirao bez u Crnoj Gori. Diploma ti je jeftinija od toaletnog papira. mozes samo sa njom da mases i da se zoris dok ti je Milo na vlasti posle sa njom obrisi debelu guzicu. Sa takvom diplomom u danasnje vrijeme ne mozes dalje od Rozaja. Ti si jedan drski lazov i manipulator rdja te ubila, kao te nije sramota od tebe nece nista ostat bez laz gadna koja ce se ugasit prije neg crknes.
Adžićčizam je ozbiljno oboljenje, dramatično stanje umne poremećenosti i odsustvo elementarne pristojnosti!
Za raspravu na ovom adžićkom nivou potrebno je samo malo zdrave logike i znanja koja se podrazumevaju svakom čoveku, svejedno njegovog obrazovanja!
To je teren i onaj odgovarajući format za Novakove, Milove i montenegrinske baljezgarije koje su svjetlosnim miljama daleko od kriterijuma koji bi ovu raspravu doveli na stručnu ravan, među ljude od struke i nauke!
„Ni o čemu što se protivi zdravom razumu se ne može valjano suditi i presuditi“!( Dž. Bentam)
Dakle, vrijeme nije za ozbiljnu raspravu, ponajmanje je vrijeme da se protivniku podastiru stručni argumenti!
Makar ne prije nego silivatelji zdravog razuma odgovore na prosta, ona pučka i laička pitanja, i ono glavno: ČIJE SU CRKVE ONE JEDINE CRNE GORE KRALJA NIKOLE KOJA JE SEBE BILA DEFINISALA KAO DRŽAVU SRPSKOG NARODA NAJVIŠIM PRAVNIM AKTOM, SVOJIM USTAVOM!
Koja je to neka druga meni nepoznata Crna Gora koja je sebe ustavnopravno definisala kao nacionalnu državu crnogorskog naroda!? Koja i kad, od kada je svijeta i vijeka!
Ili možda sumanuti vlastodržac, Gospodar Crne Gore oličen u Nečastivom iz Katunske kani da pravi “ građansku pravoslavnu crkvu“ u duhu postojećeg Ustava!? Ili to on namerava da kanonizuje „Crkvu crnogorskih državljana“ u skladu sa tačkom 2. Ustava Crne Gore!?
U čemu će, valjda, od najveće pomoći da mu bude gradžanin, istoričar i pravnik, još i “ naučnik“, erudita takoreći, nesporna intelektualna gromada, siroma Adžić!
A da se mi prisjetimo da je svaka građevina baš onakva, kakav joj je i sam graditelj!
Ova, koju navešćuju da će je osnovati otimanjem imovine SPC, ako im to kojim slučajem pođe za rukom, biće baš onakva kakvi su joj “ ktitori“.
U takvu jednu građevinu Bog ne stanuje!
@NovakAdzic Otkuda ovoliko kroatizama: tradicijski, docnije, šizmatik (tako katolici uvredljivo nazivaju pravoslavce, šizma znači podjela, oni su tobože pravi hrišćani, a mi pravoslavci smo se odvojili pa smo zato šizmatici). Jeste li vi hrvatski ili crnogorski istoričar? Da li su Vam gospodine crveno-hrvatski historičaru, kulturno-istorijski bliži Zagreb, Rim i Vatikan od Moskve i Beograda?
Zašto na ovom portalu puštate falcifikatore istorije kao što je Novak Adžić. Pravnik po struci, i propali student istorije što se ne obrati gospodinu Jovanu Markušu koji ima sve dokaze gdje su falcifikovali Šerbo Rastoder, Novak Adžić, Papović, Branko Banjević, dobitnik od juče 13-julske nagrade za 2019g Šekularac i najveći falcifikator među jednakima Živko Andrijašević. Jovan Markuš kada govori nijednu rečenicu ne kaže a da ne podnese dokaz. Što ne zakažu tribinu ovi gore falcifikatori sa Jovanom Markušem i Aleksandrom Stamatovićem koje ga isto mnogo cijenim.Znaju oni dobro da sa ovom dvojicom nemaju ni minimum šansi.
Gdje si adzicu!STA je,cim neko posalje jak tekst odma te salje gospodar da toboz intervenises.znamo mi istoriju,nismo je ucili iz monitora.ti tekstovi su ti odlicni za cdm portal,tamo Ce ti proci.
Kakve ovo veze ima sa mnom kaze Novak Adzic,ima itekao,za lazno predstvaljanje se odgovara,ili prilozite pismo koje ste uputili kao protest za lazno predstvaljanje na ovom plakatu .Dakle ,ako se neko predstvalja to sto nije ,on se naziva sarlatanom ,kao Miras i drustvo oko njega!
Miras je crkveni velikodostojnik koliko ste vi naucnik !
Eto toliko to ima veze sa Vama.
Gledao sam ja razne šarlatane i prevarante, bajagi naučne radnike, ali ovo čudo od Novaka nijesam!
Prevaranti su obično tihi i pretvorni, ne talasaju, svjesni da su u neznanju, jednako kao i u laži, noge kratke!
Ovo „naučnika “ ima “ prethodni problem“ , onaj sa zdravorazumskim razmišljanjem, logikom, da ne spominjem složene procese mišljenja, analize i zaključivanja.
Ono se bavilo “ istorisko-pravno“ crkvenim pitanjem!? Nadobudnik slabo stoji sa naučnom terminologijom, lupeta i bulazni, bez da pomisli kako ga ozbiljan svijet nauke doživljava, valjda i prezire ovog voluntaristu, amatera i grozomoranog manipulanta, čak i u svemu tome početnika!
Taman kao i Milo, logikom diletanta i neznalice nasrće na nauku, javnost i zdrav razum!
I evo pitanja za osmaka: Da li će recimo crnogorska država najavljenim Zakonom da od SPC potražuje samo one crkve sa prostora Stare srpske Crne Gore, ili se to odnosi i na crkve sa svih onih srpskih prostora koji će tek, koliko juče istorijski posmatrano, da uđu u sastav današnje države?
Da li je Milu i Novaku crnogorsko samo ono što baštine srpski prostori one četri crnogorske nahije, ili i sve ono što će u miraz da im donesu okolni Srbi, od Primorja i Boke, da do Brda, Stare Hercegivine i Staroga Vlaha?
Hoće li da traže i pećku Patrijaršiju, recimo?
… E, sada će Novak sve to da nam „naučno“ obijasni.
Treba mu samo još zera vremena da dočita naučnu literaturu, istorijsku i pravnu, pa će da se glasne.
Biće zanimljivo ukoliko se usudi!
Novace,
Da li bi mogao objasniti zasto Djurdjevi Stupovi ili recimo Manastir Moraca pripadaju drzavi CG kad su stariji od drzave nekoliko vjekova i imaju istog titulara evo 800 godina
Kakve veze ovaj akt ima sa mnom, nijesam ja to potpisao, ja sam ono sto jesam. Bio sam davno odlican student Pravnog fakulteta i diplomirao na istom sa vrhunskim uspjehom, potom sam iz ciste istorije zavrsio magistarske studije i stekao titulu i zvanje magistra isrorijskih nauka, pa sam nakon magistrature zavrsio 3 godine doktorskih studija iz ciste istorije, prijavio pismenu doktorsku disertaciju zavrsenu jos 2015. Ali mi ovaj rezim pravi probleme da formalno branim ono sto sam kao doktorand davno u redovnom postupku zavrsio-svoju doktorsku tezu „Crnogorska stranka 1925-1945“, 935 stranica, font Times new roman 12, 5.865 fusnota. Ja sam sve zavrsio kako treba i sto treba. Ostalo nije do mene i ja se lazno ne predstavljam. Sto neko drugi to radi to me ne zanima. Uvijek se potpisujem ono sto jesam -pravnik i istoricar, magistar i doktorand istorijskih nauka i strucni saradnik na katedri za istoriju FF UCG u Niksicu na 4 predmeta „Uvod u istoriju i istorija istoriografije“ 1 i 2 i „Istorija Jugoslavije“ 1 i 2. Jeli vam sad jasno i batalite vise s podvalama.
Luka,Srbine,400000 ljudi u Cg je uz SPC,tako da ce poslednji komunisticki diktator u Evropi na ovu temu sebi slomiti kicmu! Kraj mu je! BTW svaka cast za tekst! Srpska Budve preko Niksica do Berana je branic Crne Gore!
Hiljadu godina cojstva i pivarstva,plus 26 godina CPC i jos pride Dr Adzic 10 godina kako se potpisuje lazno kao promovisani naucnik.
„Molim poštovano Vijeće Filozofskog fakulteta Univerziteta Crne Gore da mi odobri temu za izradu doktorske disertacije pod radnim naslovom „Crnogorska stranka 1925-1945″. Za mentora predlažem akademika prof.dr Šerba Rastodera…“, piše kandidat i molilac mr Novak Adžić i svojeručno potpisuje 17.februara 2015.godine.
http://www.in4s.net/wp-content/uploads/2015/04/Novak-Adzic-doktor1.jpg
i pored svega On Novak Adzic se javlja za rijec da On zna .ovo samo moze u ovoj vukojebini od drzve u kojoj se ovakvi javljau za rijec da nesto kazu kao navodno naucnici.
Poštovani Adžiću,
pretpostavka je da vaše prezime potiče od Adžija – onog koji je posjetio Hristov grob u smutna vremena. Ako je bilo ko od njegovih potomaka,sem vas, ikad, pisao latinicom, vi ste u pravu.
Ili mijenjajte prezime ili se vrćite na srbicu – nema druge.
Vaša percepcija istorije je novovremena – latinična. Prvi postulat istoričnosti je vrijeme u kome se analizira događaj !!!
Kroz latinična sočiva, Srbi su najveći neprijatelj jer je njihov gen slobodarski !!!
Svi izdajnički političari eks Jugoslavije su potrčali pod skute imperijalističkih sila ne slobode radi već da ostanu na vlasti !!!
Milo je igrač – kockar, va bank…on ne diže tenzije radi rešavanja problema, već da NATO trupe uvuče u Crnu Goru da bi sebe zaštitio.
Ko zna malu matematiku, algebru, u Crnoj Gori, može izračunati da sem desetak psihotičnih osoba, niko neće zapucati na komšije i rodbinu !!!
A Srbi na NATO hoće sa zadovoljstvom i osmijehom !!!
A tada će Milo u tenk, na brod, putem izdaje kralja Nikole !!!
a ko si ti? slikao si se na mostu na morači i šta?…… sad si neko?
Sve receno kako treba.Njemu su šiptari stavili muda u procep , ni je on bas toliki srbo mrzac.On prica ono sto mu drugi kazu .Milo je u velikim govnima „očito“
Sveti Sava
Srpska crkva koja se već nacionalno bila obeležila sa slovenskom službom i slovenskom književnošću, prošla bi, posle ovakvog Stevanovog rešenja, kao što je prošla i Hrvatska crkva za vlade kralja Tomislava, i kao što je prošla crkva u Zeti za vlade Mihajla i Bodina, da se kod Srba nije našao čovek koji je autoritetom svojom pokvario već svršenu stvar, tj. prelaz u rimokatolicizam. To je bio Sveti Sava.
Sveti Sava je najmlađi sin Nemanjin (Stevan, Vukan i Rastko). Rođen oko 1175. vaspitao se na dvoru Nemanjinom i kad mu je bilo oko 17 godina iskoristi priliku, kad su kaluđeri manastira Svetog Pantelejmona iz Svete Gore bili kod njegovog oca radi milostinje, te sa njime pobegne u Svetu Goru, gde se i zamonaši. To je moglo biti s jeseni 1193. i po tom prešao u Vatoped koji se onda slavio svojim učenim kaluđerima i velikom bibliotekom. Sveti Sava živeo je kao strogi isposnik da mu se svi divili, a čitao je i radio na svom umnom usavršavanju kao najmarljiviji učenik. Glas o njemu rasprostro se beše po svoj Svetoj Gori i svi dolažahu da ga vide i da mu se dive.
Uskoro njegov otac Nemanja odstupi od prestola 25. marta 1196. i zakaluđeri se, po svoj prilici u gradu Rasu u crkvi Svetih apostola Petra i Pavla. Potom ode u Studenicu. Sava se neobično obradovao postupku svoga oca i pozove ga da dođe u Svetu Goru. Simeun (Nemanja) primi poziv Savin i dođe u Vatoped. Sava mu tom prilikom predloži da obiđu celu Svetu Goru i sve manastire u njoj. Simeun pristane i obišavši sve, Sava mu reče „Oče, svi narodi imaju u Svetoj Gori bar po jedan svoj manastir samo Srbi nemaju“. Kako na imanju manastira Vatopeda bejahu ruševine starog manastira Hilandara, to oni brzo rešiše da otkupe to zemljište i tu podigoše srpski manastir Hilandar. Tu Sava sakupi Srbe kaluđere rasturene po grčkim manastirima, napisa tipik za Hilandar, kupi i zemljište u Kareji, tamo sazida konak i crkvicu, i za nju napisa takođe tipik (karejski), i kad sve to bi gotovo umre Simeon 13. februara 1109. godine.
Uskoro zatim dešava se četvrti krstaški rat (1202-1204). Krstaši zauzimaju Carigrad i osnivaju latinsko carstvo (1204). Zatim polaze na zapad da šire carstvo i pljačkaju, gde šta nađu. Kad su došli do Hilandara, Sava napušta Hilandar noseći sobom telo svoga oca i upućuje se u Srbiju. Znajući da su mu braća Stevan i Vukan u zavadi on pokušava da ih miri i u tome uspeva. Nad mrtvim telom svoga oca braća se izmiriše 1207. u Hvosnu na granici Stevanove i Vukanove države (Zete). Vukan uskoro posle toga umre, a Sava ode u Studenicu i tu ostade kao arhimandrit manastira Studenice kojom je prilikom napisao Tipik studenički. Za vreme svoga bavljenja u Raškoj on je često pomagao Stevanu u upravi državom. Istorici su zapisali da je išao u logor kod Streza, kada je ovaj bio pošao sa vojskom protiv Stevana. On mu je pomogao 1215. da spase zemlju, kad su protiv njega bili pošli ugarski kralj Andrija i latinski car Jeris.
No uskoro među njima nasta prepirka (porečje). Kao što smo napred kazali, Stevan je hteo iz političkih razloga da potčini Srpsku crkvu pod papsku vlast. Sava se tome opirao, ali videći da nema uspeha ostavi Srbiju i vrati se u Svetu Goru (1217). Ne potraja dugo papski legati otpočeše rad u Srpskoj crkvi, počeše uvoditi latinsku službu i druge latinske običaje; sveštenstvo je bilo veoma nezadovoljno. Stevan videći opšte nezadovoljstvo kod sveštenstva i naroda pozove Savu da se vrati u Srbiju.
Od autokefalnosti do Patrijaršije
Šta je prethodilo osnivanju Srpske arhiepiskopije?
U prvome periodu rešeno je nekoliko najvažnijih pitanja u istoriji Srpske crkve. Ona je stala uz Carigrad što znači pristupila pravoslavlju; rešeno je bilo pitanje jezika te je time samo sobom rešeno pitanje da pravoslavlje prodre u prost narod da bi ga mogao razumeti; od strane crkve učinjena su popuštanja u pogledu narodnih tradicija i narodnih imena. Na taj način Srbi stiču nacionalnu crkvu. No za nacionalnu crkvu potrebna je bila i nacionalna država, gde bi se crkva mogla razvijati; ali nje nije bilo u punom smislu reči, tj. postojala je Raška kao županija potčinjena Vizantiji; postojala je Zeta kao kraljevina katkad samostalna, katkad potčinjena; postojale su i druge manje županije, ali sve je to bilo nesigurno, sve je to bilo od danas do sutra. Jer pravoslavnu Zetu, radi kraljevske krune, Mihajlo odvede u katolike; slovenski Ohrid posle poraza 1018. pogrči se; Grci potčiniše bugarsku crkvu pod carigradsku patrijaršiju 972-1186. Hrvati se polatiniše itd. Sve nam to daje sliku ondašnjih prilika, iz koje se vidi da je sve bilo kolebljivo, nesigurno. No položaj Srpske crkve nije bio otežan samo usled kolebljivosti političkih prilika, on je bio težak i u čisto crkvenom pogledu. O Srpsku crkvu se otimahu još uvek rimski papa i carigradski patrijarh. Iako pred kraj XII veka izgledaše da je svršena stvar sa pitanjem pravoslavlja u Srbiji, naročito posle Nemanje i njegove velike odanosti prema pravoslavlju, jer i sam ode u kaluđere, prvo u Studenicu, potom u Svetu Goru (Vatoped), gde sa sinom Savom podiže Hilandar; u početku XIII veka usled IV krstačkog rata (1202-1204) izmeni se stanje u korist rimokatolicizma tako da na Balkanu poniče Latinsko carstvo (1204-1261), te je tamo trebao da preovlada rimokatolicizam.
Dakle, teškoće za Srpsku crkvu behu i unutrašnje i spoljašnje; i političke i čisto crkvene. Mi znamo da je Nemanja ustupio presto svome mlađem sinu Stevanu, po želji Vizantije, a da je starijem Vukanu još ranije ustupio bio samo Zetu sa još nekim pokrajinama. Nemanja je objasnio Vukanu da to tako mora biti zbog sticaja političkih prilika i Vukan je mirovao dok mu je otac bio živ, ali čim otac sklopi oči Vukan zaželi da stupi na očev presto i da zbaci mlađeg brata Stevana. Za ovaj cilj on se obrati papi Inoćentiju III sa molbom da poruči Mađarima da ga pomognu. Za ovu pomoć obeća papi da će mu potčiniti Srpsku crkvu. No Mađari stave uslove da Vukan prizna nad sobom mađarsku vlast. Vukan i na to pristade. Tada mu Mađari dadu vojsku i on zbaci Stevana s prestola 1202. Čim je svrgao Stevana on prizna papsko starešinstvo i katoličku veru kao državnu.
Kad vide sveštenstvo šta se dogodi, kako papski legati uvode latinsku a izbacuju slovensku službu kad vide vlastela kako Mađari počeše gospodariti Srbijom, skočiše protiv Vukana i kako usled promene na prestolu mađarskom (Emerik beše umro 1204) izbi građanski rat, te Mađari ne mogaše pomoći Vukanu, to naši pomogoše Stevana te ponova zauze presto. Vukan se vrati u Zetu i tamo ostade do svoje smrti.
Dolazak Stevana ponovo na presto značio je pobedu pravoslavlja, ali kako na istoku beše Latinsko carstvo – katoličko, na severu Mađari – katolici, na zapadu Hrvati i Zeta – katolici, međutim, Vizantija se beše raspala na tri države, to Stevan potraži oslonca na zapadu i u tom cilju oženi se Anom unukom mletačkoga dužda Enriha Dandala. Ovaj beše dobro stajao kod pape Honorija IV i zauze se da izradi Stevanu kraljevsku krunu. Papa pristade da Stevanu da krunu, ali pod uslovom da potčini Srpsku crkvu pod njegovu (papsku) vlast. Stevan i bi krunisan 1217. godine.[1]
Crkva u Zeti
Posle sukoba izmeću cara Lava Isavrijana i pape Zeta je potpala pod Drač. Služba je prema tome mogla biti samo na grčkom jeziku. Takvo je stanje moralo trajati i kroz ceo IX vek. Mi nemamo tačnih podataka da li je ko od Metodijevih učenika, kad su se razbežali, došao i u Zetu, ali s obzirom na to što su primorski krajevi mnogo ranije primili hrišćanstvo, nego li zagorski, možemo pretpostaviti da im je i mnogo prijatnija bila služba na slovenskom nego li na grčkom jeziku. Zna se danas da su Metodijevi učenici pisali glagoljicom kako u Ohridu tako i u primorju. Prema tome oni su i u Zeti, ako ih je bilo, morali pisati glagoljicom. Ali mi o tome nemamo spomenika. Jedan jedini spomenik u tom pogledu jeste Nomokanon ilovački od 1262. na koricama čijim nađena su dva lista aiostolara pisana glagoljicom. Misli se da su ova dva lista iz X ili početka XI veka. To bi se taman slagalo sa vekom Svetog Jovana Vladimira. Kako su ova dva lista nađena na knjizi koja je u Zeti ponikla, mora se pretpostaviti da su skinuti sa neke stare knjige pisane opet u Zeti, te kad je glagoljica bila izobičajena, kaluđer je kao šaru metnuo na korice.
Knez Vladimir bio je potčinjen caru Samuilu i kako je on sve crkve u svojoj državi potčinio pod Ohridsku crkvu, više nego verovatno da je i crkva u Zeti bila u to vreme pod Ohridom.
Ali posle smrti cara Vasilija II (1025), kad je Vojislav (1034-1050) oslobodio Zetu, ona počinje naginjati više Rimu. Kad je Vojislavljev sin Mihajlo proširio i uredio svoju državu pod koju su potpadale Raška, Hum, Trebinje i dr. zaželi kraljevsku krunu. Da, pak, ne bi zavisio od Splita u crkvenom pogledu, zatraži od pape zasebnu crkvu. Papa Aleksandar II obnovi staru Dukljansku episkopiju sa sedištem u Baru pod imenom Dukljansko-barska 1067. Kad je Mihajlo ispunio sve papine zahteve, tj. potčinio crkvu pod Rim sa latinskom službom, onda je dobio i kraljevsku krunu 1077. od Grgura VII. Posledice toga su za nas jasne, slovenski jezik je izbačen iz upotrebe, slovenske knjige uništene, a Barska episkopija postoji i do danas. Na taj način ranije gostoljubiva Zeta protera iz zemlje svoje sinove, pravoslavne, a napuni je strancima iz Rima koji joj na tuđem jeziku propovedahu reč božju. Gde su se slovenski kaluđeri mogli skloniti ispred latinskih? Morali su se skloniti u Rašku, Hum, Bosnu i druga mesta, ostavivši u Zeti manastire i crkve katolicima.
U Rašku je za vreme Bodina bio župan Vukan. Vukanov potomak Zavida morao se ukloniti sa položaja i nastanio se u Zeti, u mestu Ribnici, i kad mu se oko 1126. rodio sin Nemanja, u Zeti nije bilo pravoslavnog sveštenika da ga krsti, nego ga krstio katolički. Tako su brzo rimokatolici očistili zemlju od pravoslavne službe. Nama posle toga može biti jasno zašto je Miroslavljevo jevanđelje moglo da ponikne u malom Humu, a nemamo nikakvog spomenika iz velike Kraljevine Zete.
Ohridska arhiepiskopija
Oko 990. car Samuilo beše raširio svoju državu toliko da se hteo proglasiti za cara. Prema običajima kod pravoslavnih carsku krunu polaže caru na glavu samo patrijarh. Zbog toga Samuilo proglasi Ohridsku crkvu patrijaršijom.[1] Njega je krunisao patrijarh Filip 990. Posle Filipa došao je za patrijarha Jovan (1015-1037). Za vreme patrijarha Jovana propala je Samuilova država bez borbe; državu su predali caru Vasiliju II1018. U pregovorima o predaji države učestvovao je i patrijarh Jovan i uspeo je kod cara Vasilija da Ohridskoj crkvi prizna autokefalnost, ali ju je Vasilije degradirao od patrijaršije na arhiepiskopiju i tako je ona do svog ukidanja (1767) ostala sa titulom arhiepiskopije.
Od Svetog Klimenta (916) do smrti patrijarha Jovana 1037. u njoj se služilo na slovenskom jeziku ali to Grcima nije bilo pravo te posle smrti Jovanove za patrijarha dovedoše iz Carigrada Grka Leona koji nijedne reči slovenske nije znao. te izbaci slovenski jezik a uvede grčki. Grčki jezik zatim ostao je do ukidanja Ohridske crkve kao bogoslužbeni i zvanični jezik. U starim crkvama još se može videti kako su slovenski natpisi nad svecima prevučeni bili crnom bojom i preko nje pisani grčki natpisi. Slovenske knjige bile su tom prilikom uništene i Ohrid, kolevka slovenske pismenosti, postaje kolevka grcizma.
Za vlade Samuilove, Radomirove i Vladisavljeve pod Ohridsku patrijaršiju potpadale su sve crkve u oblasti njihove države. Kad je vlast preuzeo Vasilije II izdao je Jovanu tri povelje po kojima su pod njegovom vlašću bile mnoge eparhije bivše Samuilove države.
Kad su Grci preuzeli vlast nisu hteli da priznaju slovensko poreklo Ohridskoj crkvi, već su joj dovodili poreklo od Justinijane Prime. Zvanično je uzet naziv nasleđa od Justijane oko 1150. za vreme vlade Manojla Komnena.
Raška episkopija pominje se u broju episkopija darovanih patrijarhu Jovanu.
Sveti Jovan Vladimir
Sveti Jovan Vladimir bio je knez Zete (976-1015). Njega je zarobio car Samuilo i zatim udao za njega svoju kćer Kosaru, povrativši mu presto i davši mu kao miraz severnu Albaniju. Tu je on vladao sve do smrti Samuilove. Njega je pogubio car Vladislav (1015-1018). Kao što se iz ove kratke biografije vidi Sveti Jovan Vladimir bio je politička ličnost. Ali kao knez, budući potčinjen svome tastu, caru Samuilu, nije bio u mogućnosti razvijati svoju političku i vojničku delatnost, nego se sav odao kulturnome radu. Njemu se pripisuje da je podigao crkvu Svete Marije (na jugozapadnoj strani Skadarskog jezera), Sveti Jovan Elbasanski (Šin-Đon), Manastir Ardenicu između reke Semeni i Škumbe, Sveti Naum (na Ohridskom jezeru), Svetog Jovana Bigorskog, hram u selu Vladimirovu severno od Ohrida itd. Ako tom religiozno-prosvetnom radu dodamo njegov religiozno-moralni život ispunjen dirljivim trenucima, a naročito njegovu tragičnu smrt, kad mu je odsečena glava, biće nam razumljivo zašto je crkva njega tako rano proglasila za sveca. Još ako navedemo i gonjenje bogumila što se uzima kao glavni povod što ga je Vladislav ubio, biće nam jasno da je život Jovana Vladimira veoma rano bio predmet prepričavanja. Kako je, pak, od strane crkve on proglašen za sveca, to su veoma rano počeli pisati njegovu biografiju. Do nas se nije sačuvala nijedna od njegovih biografija, ali nam pop Dukljanin iz XII veka tvrdi da postoje srpske knjige, i da je u njima opširno opisan život Svetog Jovana Vladimira. To nam dokazuje da se, ako ne i ranije, a ono od XI veka (smrti Jovana Vladimira) stvara srpska knjiga (u književnosti poznato pod imenom srpska recenzija
Novace, da ti ukratko objasnim. Da je istina to sto ti kazes, da je neko nelegalno oteo neciju imovinu, ti ili tvoj predsjednik bi bez problema to dokazali na Sudu. Domacem ili medjunarodnom. I, u svim knjigama, zemljopisima od prije 1918 u CG, pise da smo svi bili, bez izuzetka, Srbi, pravoslavne vjere, sto automatski znaci da Srbin nije vjera. Kad Bokelj mora da uci Crnogorca istoriji…
Krštenje Srba
Sloveni koji su živeli u primorju Jadranskog i Egejskog mora, kao i južno od Olimpa, brzo su se pokrstili, ali i odrodili; jer oni pored Jadranskog mora, pod uticajem rimske kulture, romanizirali se, a ovi na istoku pod uticajem grčke kulture, pogrčili se. Srbi su, prema tome, podelili sudbu sviju ostalih Slovena. Kako su Srbi i Hrvati naseljavali zapadni kraj Balkanskog poluostrva to su potpadali u početku većim delom u crkvenom pogledu pod jurisdikciju Rima, no od cara Lava Isavririna (732) oblasti južno od Kotora i Dubrovnika potpadale su pod Drač, a severno pod Split. U Zagorju (unutrašnjosti) Srbi su redovno bivali pod uticajem vizantijskim, te je tu vršila propagandu carigradska patrijaršija. No kroz ceo VII, VIII pa i IX vek Srbi se nisu zagrevali hrišćanstvom. Vlastela kao što smo kazali, u grčkom hrišćanstvu gledala je grčku političku prevlast (Vizantije) i nerado mu pristupala, a mase živele su primitivnim, (patrijarhalnim) životom u zadrugama i plemenima te se nije osećala potreba da se menja bolje društveno uređenje na gore.
Biće nam posle toga jasno zašto Srbi u unutrašnjosti ostadoše neznabošci do Mutimira (841-890). Pa i Mutimir nije primio hrišćanstvo što je osetio neki duhovni preporođaj, već pod političkim pritiskom. Naime, u prvoj polovini IX veka Vizantija beše oslabila i ne poklanjaše toliko pažnje slovenskim narodima na Balkanu. To bi razlog te se Bugarska raširi od Crnog mora do Kolubare i Rudnika. Srpske županije istrgoše se ispod vlasti Vizantije i postadoše nezavisne. Tada se javlja prvi puta Raška kao samostalna, (Vlastimir) za njom i druge; tada je i Hrvatska dobila prvog nezavisnog kneza Trpimira (845-864). No posle cara Mihajla III, na vizantijski presto dođe Vasilije I Makedonac (867-886).
On je uspeo da osnaži državu i uzdigne njen ugled. Srbi Neretljani koji su se bavili gusarstvom po moru, izazvaše cara Vasilija da pošalje svoje ratne brodove pod komandom Nikite Orifove koji, pošto zauze neke gradove, poče nemilosrdno paliti i rušiti slovenska naselja. Kako se Mutimir, župan Raški, nalazio s jedne strane između Bugara s kojima je pre toga ratovao, a koji su bili u dobrim odnosima sa Grcima, a s druge strane između Vizantije, poboja se gnjeva cara Vasilija te u ime svoje, a može biti i u ime drugih župana, verovatno i u ime Hrvata, posla izaslanike u Carigrad da obnovi vazalske veze i da ište propovednike hrišćanstva da ga pokrste. Vasilije se rado odazvao pozivu. Isposlao je vladike i sveštenike oko 879. koji su krstili izgleda sve Srbe, osim Neretljana, te ih prozvaše paganima. No docnije se i Neretljani pokrstili.[1]
Čin pokrštavanja na praksi sastojao se u tome što su razrušena kapiša idolska[2] i mesto njih počeli su dizati crkve. Služba božja na grčkom jeziku izgleda nije bila nikako primamljiva za Srbe te u porodičnom životu, po kućama, i dalje ostade kult neznabožačkim bogovima. Ostaci neznaboštva delimično se očuvali i do danas u mnogim narodnim običajima npr. badnjak o Božiću; kićenje kuća zelenilom i običaji oko stoke na selu, o Đurđevdanu; običaji o Ivandanu i drugim jesenjim praznicima. No najteže je išlo sa uništenjem domaćeg zaštitnika (boga), slave. Taj su običaj morali odobriti i potonji misionari davši mu samo hrišćansko obeležje. Kao domaćeg zaštitnika, slavu, uzela je svaka zadruga onog svetitelja kad se pokrstila. No ovo pokrštavanje izvršeno pod političkim pritiskom i trajalo je obično dok se osećala snažna ruka dotičnog vladaoca, ali čim bi vizantijska vlast oslabila odmah su proterivali i vladike i sveštenike te se vraćali neznaboštvu, za njih razumljivijem i pristupačnijem. Mase pak ostajale su vazda u tradicijama neznabožačkim.
NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Istorija crkve » ISTORIJA SRPSKE CRKVE
« PRETHODNA STRANA1 … 9 10 11 … 72SLEDEĆA STRANA »
ćirilica | latinica
28. jun 2014.
ISTORIJA SRPSKE CRKVE
ISTORIJA SRPSKE CRKVE
Ćirilo i Metodije
To su dva brata, rođena u Solunu, sinovi vojnog starešine Lava, koji su po svoj prilici još u detinjstvu, u Solunu, naučili bili slovenski jezik. Oni su vaspitani u Carigradu, po nekima čak i na dvoru cara Mihajla III i naročito Konstantin, u monaštvu Kiril, važio je kao veoma naučen i spreman radnik. Od 856 do 860. godine on je slat od strane grčke vlade na poluostrvo Krim radi širenja hrišćanstva među Hazarima, jednom turkmenskom plemenu. Metodije bio je starešina jedne slovenske oblasti Vojnići, (Vojunitit), ali mu se taj život nije dopao, pokaluđeri se i živeo je ka monah u jednom manastiru u Vitiniji na brdu Olimpu u Maloj Aziji.
Izgleda da njima poziv patrijarha Fotija i cara Mihajla neobično polaska te prilegoše veoma vredno na posao oko sastavljanja azbuke[1] i prevođenja knjiga tako da su već 864. bili gotovi i krenuli u leto na put u Moravsku.[2]
Moravski knez Rastislav kao i panonski knez Kocelj i slovački Svetopuk izišli su im na susret i ovi otpočeše svoj rad otvorivši prvo škole, gde su spremali propovednike. Njihov rad imao je neobičnog uspeha. Na glas da postoji služba i na slovenskom jeziku, pređoše u hrišćanstvo svi Sloveni neznabošci, no sem njih i svi oni Sloveni koje rimski misionari već behu obratili u hrišćanstvo, jer su i oni voleli slovensku službu. Zato što je slovenska služba bila po grčkom obredu salcburški episkop optuži papi Nikoli I (858-867) Kirila i Metodija kao grčke monahe koji su došli čak iz Carigrada da zavađaju verne koji već behu primili latinsku službu sa latinskim obredom, kao i što služe na nepoznatom jeziku. Papa Nikola poziva optužene na opravdanje.[3] Oni se odazvaše pozivu i odoše u Rim. No desi se da baš u to vreme umre papa Nikola I i na njegovo mesto bi izabran Adrijan II (867-872). Optuženi Kiril i Metodije uspeli su da se opravdaju pred papom ali Kirilo se razbole i umre u Rimu 14. februara 869. godine.[4]
Kad se Metodije vratio u Moravsku njegov glavni zaštitnik, knez Rastislav, bio je u ratu sa Nemačkom, zbog toga on se zaustavi kod kneza Kocelja a na Blatnom jezeru. Za vreme bavljenja kod Kocelja porodi se kod njih želja da se obnovi nekadanja sremska mitropolija s tim da Metodije bude arhiepiskop. Sa tom kneževom željom Metodije ode opet u Rim gde ga papa Adrijan posveti za arhiepiskopa (870). Pod njegovu crkvenu vlast potpadao je sada ne samo Srem, već cela Panonija i Moravska.
U ratu sa Nemačkom slovački knez Svetopuk izda Rastislava i ovaj dopadne ropstva, gde je bio oslepljen, te uskoro i umre. Metodije bude izveden pred crkveni sud nekih nemačkih biskupa i opata koji mu porekoše arhiepiskopsko dostojanstvo, te ga zatvoriše u nekom manastiru gde je tamnovao oko dve godine dana. Novi papa Jovan VIII (872-882) čim doznade šta se zbilo sa Metodijem posla naročitog izaslanika (Pavla iz Ankone) te bude oslobođen (873) i vraćen kao arhiepiskop u Moravsku kod Svetopuka (870-894). Panoniju pak preuze ponova strasburški nadbiskup, jer je ona ranije bila pod njegovom vlašću.
Svetopuk je bio pod vrhovnom vlašću Nemaca (Ludvika), te umesto da izdejstvuje samostalnu crkvu sa slovenskim jezikom, on se potčini nemačkom uticaju i u crkvenom pogledu. On dozvoli da se širi i latinsko-nemački i slovenski jezik. Kako su Nemci bili jači i uticajniji to Metodija počinju optuživati kod pape i kneza, i jeresi (arijanstvu). Knez se obrati papi (preko sveštenika Ivana Mlečanina) da se to pitanje raspravi. Papa povodom toga pozove Metodija u Rim (879).
Metodije uspe i ovoga puta da se opravda, ali da bi se zadovoljili i Nemci postaviše mu za sufragana (vikara) Vihinga, Nemca, s tim da se jevanđelje mora čitati prvo na latinskom pa posle na slovenskom jeziku.
Metodije je posle toga malo živeo i umre 885. a Vihing uspe da ubedi Svetopuka da je Vjeruju bez filiokve pogrešno, te Svetopuk posle smrti Metodijeve progna njegove učenike.
Njih je bilo svakojako vrlo mnogo te se ovi razbegoše na sve strane a naročito u Hrvatsku, Dalmaciju i na Balkan. Zapis je ostao samo o onima koji su pobegli na Balkan; oni su se zvali Gorazd, Kliment, Naum, Anglear i Sava.
NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Istorija crkve » ISTORIJA SRPSKE CRKVE
« PRETHODNA STRANA1 … 7 8 9 … 72SLEDEĆA STRANA »
ćirilica | latinica
28. jun 2014.
ISTORIJA SRPSKE CRKVE
ISTORIJA SRPSKE CRKVE
Crkveno uređenje na Jadranskom primorju
Jadransko primorje počinjući od reke Raše u Istri pa do Lješa na jugu, i do Kolubare i Rudnika na istoku. U početku širenja Hrišćanstva na Balkanu nazivano je Dalmacija. Glavni grad u njemu bio je Solina. Prema tome i sve crkve bile su potčinjene svojoj metropoli Solini. Krajem III veka car Dioklecijan odvojio je Duklju, Skadar i Lješ i obrazovao je od njih provinciju Prevalis, sa centrom Skadar. Do IV veka obe ove metropole kao bliže Rimu bile su pod vlašću papa, ali u IV veka posle deobe carstva 395. godine pape su nastajale da cela zapadna polovina poluostrva ostane pod njihovu vlašću, bez obzira na političke granice.
Međutim, političke prilike išle su u prilog Carigradu. Rimska (zapadna) polovina carstva uništena je 476. godine. To je učinilo da skoči vrednost Carigradu i u crkvenom pogledu. I kako je još car Valentinijan. 437. ustupio istočnom carstvu severozapadni deo Balkanskog poluostrva, to je bezmalo celo poluostrvo bilo pod Carigradom u političkom pogledu. Razume se po sebi da je Carigrad težio da i u crkvenom pogledu te pokrajine otrgne od pape i Rima i potčini ih patrijarhu u Carigradu. U tom smislu treba razumeti i stvaranje Justinijane Prime.
U VI veku Avari su napravili pustoš na Balkanskom poluostrvu. Gradovi Solina, Epidaur (Dubrovnik), Duklja i Skadar – razrušeni – više ne postoje. U njihovoj blizini poniču Split i Dubrovnik, Duklja nije obnovljena, jedino se održao Skadar, a osnovan je i novi grad Bar. Sve te zemlje i gradovi u političkom pogledu potpadahu i dalje pod Carigrad. Javljaju se novi politički i crkveni centri Split i Drač. U Split je preneta arhiepiskopija iz Soline, a Drač postaje centar za Prevalne i Epir. Stanovništvo je samo u primorju, u gradovima, hrišćansko, u unutrašnjosti su Srbi i Hrvati neznabošci. Pape se trude da ih održe pod svojom vlašću u zemljama koje su im bile potčinjene, i da ih prevedu u Hrišćanstvo, ali posao ide vrlo teško. Između Carigrada i Rima vodi se borba. U VIII veku car Lav III Isavrijan (717-741), beše zabranio poštovanje ikona, (726) pape su bile tome protivne. Car Isavrijan izdade zatim drugi ukaz kojim zabrani svaku upotrebu ikona, pa onda otpočeše još energičniju opoziciju carevim reformama. Tada Isavrijan od papske vlasti oduze 732. godine pored ostalog i sve zemlje solunskog vikarijata kao i Arhiepiskopiju Prvu Justinijanu i potčini ih patrijarhu. I tako cela zapadna polovina poluostrva dođe pod vlast Carigrada, pod papom ostade samo stara Solinska arhiepiskopija, koja se sada zove Splitska; ali kako je kroz dugi niz vekova primorje bilo pod Vizantijom, to je i tamo grčki jezik u bogosluženju otimao maha. U IX i X veku beše postojala jaka vizantijska partija, mnogi se otpadiše od Rima, čak i episkopi Splita, Zadra, Trogira i Dubrovnika posvećivahu se od patrijarha ili njegovih arhiepiskopa i izgledaše kao da će Carigrad preoteti maha. Ovo je bio veliki udar za papsku vlast zbog čega pape od toga doba staraju se svima silama da povrate svoja prava.
Novi južni politički centar Drač postade i crkveni centar, ali potčinjen uvek patrijarhu u Carigradu. Pod Dračku mitropoliju potpale su episkopije sa sedištima u Lješu, Duklji, Skadru, Drivastu (severno od Skadra), Pilotu (između Zete, Prizrena i Skadra), Ulcinju, Baru.
U IX veku kad se Karlo Veliki krunisao za imperatora Rimljana; osporio mu ovo pravo vizantijski car te među njima nastade borba koja se završi mirom u Ahenu (812) koji je potpisao i vizantijski car Nićifor. Po ovome miru gradovi Zadar, Split, Trogir, ostrva Rab, Cres i Osor kao i celo primorje dalmatinsko potpadoše pod vlast Vizantije. U crkvenom pogledu tamo je bila vlast papa, te sad poče Carigrad da se širi.
Bravo Luka. Ne poznajem te, ne znam ko si, ali zboriš muški, odvažno, istinito i po po pravdi. Uživam u čitanju tvojih tekstova.
Luka, ako hoces da pises , i da te neko dozivi ozbiljno , potrudi se da opismenis svoj jezik , jer ovo nije dobro …
Luka svaka čast.
Svi da dokazuju sem tebe, rdjo jedna!?
Prvi put se CPC pojavljuje u istoriji na Cetinje u policiji kao NVO organizacija, gdje je zavedena 1993 godine,a Crnogorac kao nacion se pojavljuje u licnim kartama (Carta d’identità) koje su izdavali Italijani 1942 godine na Cetinej ,u rubriku nacionalnost je upisano Montenegrin.Eto to su istoriske cinjenice s kojima neka raspravljau i drzavnik Milo i oni koji se bave novom nekom NVO CPC na cetinju!
Eto to su sto bi rekli sve njihove refrense ,izvolet dalje debatovati o ovim stvrima naosnovu ovih dokumenata!
Prava slika velikog bezakonika.
Odlican tekst, sve ziva istina.
Iako sam polticka opozicija g. MILU DJUKANOVICU, moram priznati cinjenicu da je u intervjuu Tv N1 Djukanovic saopstio neprikosnovenu istinu o crkvenoj imovini, istorijatu vlasnistva nad sakralnim pravoslavnim objektima i crkvenim nepokretnostima i velikosrpskoj politici SPC. Rekao je istinu o autokefalnosti CPC i njenom nasilnom ukidanju 1920. nakon brutalne aneksije Crne Gore 1918. Rekao je istinu o ratio legis predlozenog Zakona o crkvama i vjerskim zajednicama i slobodi vjeroispovijesti i rekao je sve tacno o Selakovicu i srpskom patrijarhu Irineju i njegovim neprimjerenim opservacijama i intelekrualnim limesima. Gledao sam u cjelini taj intervju i ako sam konstruktivni kriticar Djukanovica, necu da sjedim krivo vec da zborim pravo. Rekao je stvari koherentne istorijskim i savremenim cinjenicama, kada se tice ovih konkretnih tema i dilema.
Pa i Draginju ,dalje od spc. Pa tebe fa slusamo, hocete osmanlijije da se radiju.
Kao istoricar trebao bi da pokazes taj Tomos o autokefalnosti crnogorske crkve(ako si ti onaj poznati montenegrinski istoricar iz Pive).Od kada „istoricare “ postoji Crna Gora kao drzava,odnosno kao pojam neke teritorije prije priznanja od 1878. ,a od kada npr.manastir Moraca.?
ko je bre istoričar, dosta više sa lažima..
@NovakAdzic Pošto se pozivate na Mila ,koji politički deluje u svim oblastima života u MN,upravo po nalogu svojih mentora/sam priznao, od 1997/onda nije ni čudo što lupeta i povodom ovog problema sa crkvom.Kad su svojevremeno došli kod Tita Djilas i Ranković,Penezić /gle čuda bez Hrvata/i zahtevali od Tita odstranjivanje Patrijarha i par Vladika,tito se začudio i upitao ih jesu li opasnost po narod .Kad su ovi poltroni rekli da ne,tito ih je okačio.Dakle primetno je bilo sinoć da Milo je bio obazriv i povodom Dodika,i V.Amfilohija/za koga reče da je bio neutralan povodom neutralnosti,kritičar Slobe Miloševića,i korektan prema njemu/čak i prema AV,bez obzira na provokacije voditelja.Najveću grešku zbog nepoznavanja teme,je Milo rekao o mogućnosti priznavanja CPC od strane Vaseljenskog P.Milo se poziva na autokefalnu Mitropoliju Primorski CG.kao kontinuitet od pre 1918tj.1920.Ako se tako gleda onda Dečani i Pećka Patrijaršija pripadaju CG Mitropoliju,jer je Metohija pripadala Kraljevini CG.Onda se G.Adzicu zalozite za tu opciju,pa će onda SPC jednostavnije preuzeti nadležnost i CPC ako je Milo proglasi
Kad ti Novače i tvoji istomišljenici ( bez izuzetka bezbožnici) kažeš za nešto da je sakralno ( po latinski), ili sveto ( po naški) uvijek mi se želudac prevrne. Zašto će vam crkve, kao objekti. Ne možete ih unovčiti, a za molitvu vam ne trebaju.
Što se malo ne pozabaviš diskriminisanjem Srba i oduzimanjem im osnovnih prava, nego si namjerio i dušu da im uzmeš. Koje bezbožništvo pod velom zalaganja za zakon.
Znaš li ti i jesu li po tebi Srbi obespravljeni u Montenegru?
Ni za kakvu diskriminaciju nijesam. A Srbi nijesu segregirani u Crnoj Gori.p Ja sam vazda bio, evo 29 godina za gradjansku, a ne nacionalnu drzavu. A fortiori racione, jer su CG zivi vise nacija i vjera i ta cinjenica u politickoj djelatnosti je vododjelnica za izgradnju pluralnog multietnickog i visevjerskog gradjanskog drustva. To je bilo i ostalo konstanta u mojoj visedecenijskoj javnoj djelatnosti. Ali to ne znaci da cu ja kao etnicki, nacionalni, kulturno- istorijski, tradicijski, drzavno-pravni Crnogorac pristati na srpsku asimilaciju, negaciju i hegemoniju. Ne i vazda ne i kao takav cu umrijeti, konzistentan i rezistitentan, prije ili kasnije. Ne sjekiram se oko toga. A buduci da imam prilicno iskustvo u posljednje 3 decenije javnog zivota u CG, neprihvatljivo mi je da uzurpator tudje imovine, hramova, manastita, crkava, pokretnih i nepokretnih dobara, a to je importovana i okupatprska SPC u CG raspolaze kulturno- istorijskim, drzavotvornim i nacionalnim blagom CG, a da nije i ne moze dokazati da je vlasnik. O religiji necu, jer je religija dio ideologije, oblik drustvene svijesti, ali lazi da je crkva starija od drzave CG, ranije Duklje i Zete prihvatiti ne mogu. Pa sveti Vladimir Dukljanski ubijen je na prevaru 1016 u Prespi, a dioba hriscanstva desila se mnogo docnije 1054, pa po cemu SPC prisvaja dukljanskog hriscanina svetog Vladimira, kad on uopste nije bio sizmatik, pravoslavac, vec pripadnik jedinstvene Rimske crkve?
Novace,crni Novace,kako diskus hernija? Samo ti Bog moze pomoci da je prezivis,al si bogohulnik pa se plasim da ces smrsati preko tih 20-30kg jos toliko,da te kula nema zasta ujesti!
@Novakadzic Zaista pokušavam da razumem tekst ovog čovjeka koji pokušava da preko svog nacionalnog identiteta koji ne osporavan,dokaze da je religija van crkve tj.van sveštenstva.Kako onda funkcioniše SPC u Hrvatskoj,Sloveniji,Americi,Kanadi,Nemackoj,Austriji,čak i u najkatolickijoj zemlji Argentini .O Australiji da ne govorimo.Kad bi svet poslusao Mila i njegove sledbenike,onda bi stvarno zavladao antihriscanski sistem gori od komunizma.Gde bi naravno Novak bio Vladika,/ako uopšte zna funkciju istog/.Dakle,ovde nije reč o imovini ,vjeri,nego isključivo akcija na onih 30%Srba u CG da se pošto poto izmetnu i probraze u bilo šta.makar i u Kineze samo da ih nema.To je cilj.Jer briga njih i za Njegosa.Vladimira,Bodina,Nemanju,Sv.Vasilija,Sv.Petra Cetinjskog…
Novače nesretniče, kako ti se pisao đed, prađed, Čukunđed ? Kako su im imena na grobovima napisana, srbskom azbukom ili po tzv. “crnogorski”, latinskijem pismom? Novače, nesretniče, kukavče crni, jado ustaški…
Novace, nadam se da ces procitati i odgovoriti mi na pitanje.
Uvjek kada se pokrene ovakva tema i pitanje prvavoslavlja i rimo-katolicizma u Duklji, potencira se na tome da je Duklja bila katolicka drzava. Predpostavljam, vjerovatno i ti da je mnogo toga falsifikovano u istoriji i da je pisao ko je stizao, pocev od Popa Dukljanina (kao Rimskog izaslanika) pa na dalje. Ali, pored svega toga postoje i dalje gradjevine koje se ne mogu falsifikovati i po njima mozes jasno vidjeti sta smo i ko smo. Recimo, neces naci nadgrobi spomenik ispisan latinicom u CG (do skoro), sto ce ti odmah reci koje nam je pismo prirodno a koje nasilno uvedeno. U Baru postoje ostaci crkve iz 5. vijeka (pored „crvene banke“) podji tamo, svaki Baranin ce ti reci dje je to, ostaci su visoki oko jednog metra pa mozes vidjeti koja je to crkva, jasno bez ikakve sumnje. To je klasicna pravoslavna crkva, bez izuzetka. Sad mi molim te objasni kako je to moguce?
Cuti budalo iskompleksirana zamislio si da si neka intelligencija a pojma nemaš što pricas ali te razumijem ti si tako naučen špijun Dpsa a glumis opoziciju koristis hrvatske riječi pokušavas da budes hrvat ishhhh budalo shlinavi
Novakova pisanija vodi čovjeka u Zonu sumraka, laž usavršava a istinu ponižava.
Nasilno ukidanje CPC ??!! . Svi svestenici ostali isti svi rukopolozeni za vrijeme knjazevine /kraljevine CG ,svaka svijeca ostala na svom mjestu svi vjernici ostali isti ,Mitropolit Mitrofan Ban iz Grblja koji nije bio u sastavu CG poslije njgove smrti 1920 dolazi Moracanin Gavrilo Dozic.
MC prosirena dobila i Primorje i postala MCP ,dje je tu nasilje.
Brutalna aneksija ,na Podgorickoj skupstini narod Crne Gore 1918 odlucio o buducnosti poslije
gasenja Crne Gore 1916 ,kapitulacije i napustanja kralja Nikole .
Na Bozicnoj pobuni nisu pristalice ujedinjena ,narod i srpska i jugoslovenska vojska napale narod nego komite placene od italijanskih sluzbi napali narod na Pazaru za Bozic 1919.
Narod i vojska su odreagovali u samoodbrani i naravno morali su pocesuirati napadace koji su ubili 30 -tak ljudi na Pazaru.
Zamislite da je neko pripucao na partizane 1945.
Stručnjak,ti nisi politička opozicija crnogorskom režimu i Milovoj autarhiji već partijska.
A ova bečka interpraticija istorije počivše CG,to može na zagrebačko sveučilište ……
nemaš pojma Novače
G. Adžiću, Vi niste nikakva „opozicija“ g. Đukanoviću, niti vas iko igde takvim doživljava. To je notorno i ne treba ni dokazivati. Vi ste verni i odani pristaša njegovog režima, pouzdani šraf mašine koja decenijama melje naše živote, baš kao i ostali malobrojni članovi Vaše lumpen-proleterske ekstremističke partijice. Za svoju odanu službu ste od g. Đukanovića i jako dobro nagrađeni, što bi bilo red i da priznate. Režimug. Đukanovića se svašta može prigovoriti, ali ne može nikako to da nije valjano nagradio sve one koji su mu korisni, a posebno reklamere i popularizatore. Velika je hipokrizija kada Vi za sebe, onako usput, kao da se to podrazumeva, kažete da ste „opozicija“ g. Đukanoviću. U čemu ste Vi i Vaša kombi-partija „opozicija“ vladajućem režimu? U tome što biste Vi u obračunu sa istorijskom Crnom Gorom bili mnogo radikalniji i od g. Đukanovića? Ili u tome što bi Vi, umesto spomenika J. B. Titu, u Podgorici podigli spomenik Sekuli Drljeviću? Recite da ne biste digli spomenik svom idolu Sekuli, samo da Vam može biti? Ponavljam, suviše ste po svojoj lojalnosti g. Đukanoviću prepoznati u javnosti, da bi mogli ikome tvrditi da ste oponent njegovog režima. Da naglasim i to da je takva Vaša tvrdnja i veoma komična. E sad, ako samo želite da nas u ovoj napetoj situaciji nasmejete, opustite i zabavite, šalama na svoj lični račun, to je onda potpuno druga stvar! Ukoliko je to bila Vaša početna namera, onda Vam svi ovde dugujemo izvinjenje i u tom slučaju slobodno nastavite da se šegačite!
Bravo Radonjiću. Precizno opisano bunilo u kome se nalazi ovaj UČK terorista prerušen u Klarka Kenta.
Mladjani, klerikalni velikosrpski nacionalista i politicki propagandista i agenturni agitator, g. LUKA RADONJIC, mijesa se u slozene probleme o kojima nema strucnog istorijskog, pravnog i politickog znanja i iskustva. Pitanje crkve i crkvene imovine je slozeno pitanje. Evo i ja, koji sam se ozbiljno bavio istorijsko-pravno tim pitanjem od 1991 do danas, moram priznati da je to i dalje otvorena i zahtjevna tema, a njeno savladavanje trazi ogromno znanje i istrazivacki rad i naucne eksplikacije. Kao jedan od ideologa suverenistickog LSCG tokom devedesetih, pa jedan od ideologa SDP od 2001 do danas mnogo sam paznje i heruizma posvetio tom pitanju. I jos treba. Kao izvorni crnogorski suverenista, koji ni zeru nije odstupio od svojih magistralnih ideolosko-politickih uvjerenja iz 1991, koji sam ostao apsolutno dosljedan, tvrdim, a to sam rekao u intervjuu RTS, emisija OKO, voditelj je bio uvazeni novinar Stevan Kostic, da je postojeci prijedlog Zakona o slobodi vjeroispovijesti pravedan i povijesno i u savremenom znacenju utemeljen. Niko nije za proganjanje SPC iz CG, ali ona nije vlasnik, vec uzurpator i okupator sakralnih pravoslavnih objekata, crkava i manastira i nepokretnosti na teritoriji CG. Ona nema ius abutendi, vec vicioznu-manjivu drzavinu- stecenu vi, clam et precario. O tome sam napisao mnostvo naucnih i pravno-istorijskih radova u proslosti, evo se navrsilo 28 punih godina od kad se bavim tim problemom. Zato pretenciozni junosa izvjesni Luka Radonjic, treba malo vise da auto-brenza jer nije pristojno i relevantno da se petlja u stvari koje u najmanju ruku ne zna. Ovom prigodom, sa ciljem pokusaja edukacije preporucujem mu da procita o svojini i imovini crkovnoj OIZ iz 1888 kao i knjigu Baltazara Bogisica, „Metod i sistem kodifikacije obicajnog prava u Crnoj Gori“. U navedenoj knjizi, koju je 1967 u BG, priredio i objavio prof. Dr Tomica Nikcevic, B. Bogisic pise: „Kako i sve drzave u kojima gospodari istocno- pravoslavna vjera, tako i Crna Gora ima svoju autokefalnu crkvu“. Valjda je Bogisic relevantniji svjedok od slabo obrazpvanog srpskog patrijarha Irineja, mnogo ucenog srpskog mitropolita Amfilohija, nekog tamo zalutalog u ovu oblast Dacica i Selakovica i Zorane Mihailovic itd, te ovdasnjeg antievropski i antiistorijski indoktriniranog mladjanog srpskog klero-nacionalistu Luke Radonjica. Dobro je Sula Radov Radulovic zapazio: „DJE MNOGO HUCI, TU JE PLITKO“. POZDRAV
NOVAK ADZIC
„Komunistički projekat izmišljanja crnoforske nacije našao je svoje sledbenike .“Crnogorska narodnost“ zasnovana je na laži, na falsifikatu i na nasilju nagore moguće vrste. U tu kvazi naciju su strpani Brđani, Hercegovci,Bokelji, Basojevići itd., a njeni kreatori su bili i ostali glavni protagonisti antisrbske politike i propagatori floskula o navodnom velikosrbskom ugnjetavanju Crnogoraca. Pojavilo se nešto monstruozno čemu se niko normalan nije mogao nadati: CRNOGORSKE USTAŠE KAO PREDVODNICI ANTISRBSKE MRŽNJE NA SVIM POLJIMA I U SVIM SFERAMA DELOVANJA.
Sva ta antisrbska i antipravoslavna akcija Crnogoraca bila je samo u početku stvar komunista.Ne može se ona generalizovati. Vitezovi koji su se borili pod arhivitezom, vojvodom Pavlom Đurišićem, bili su Srbi, ništa manji i ništa manji nego njihovi preci koji su pet vekova vojevali sa nekrstom u ime SRBSTVA. I da su oni pobedili, ne bi došlo do ove bruke i sramote: CRNOGORCI BI OSTALI ONO ŠT SU UVEK BILI: PRAVI SRBI, SRBSKA ELITA I SRBSKA ARISTOKRATIJA. Ali, nešto usled pretnji, neđto usled agitacija u čkolama, obećanjima i položajima, mnogi Crnogorci izdadoše svoje ime, svoje srbsko pleme, svoju veru i svoju SPC primivši ideju crnogorske etničke posebnosti (bez pokrića). Srbstvo je usled ovoga strahovito razbijeno i kompromitovano. Što idemo dalje, sve je manja verovatnoća izlečenja. SRBSTVU I PRAVOSLAVLJU JE TAKO I U CRNOJ GORI ZADAT JEDAN STRAHOVIT UDARAC. “ (Dr.Lazo Kostić)
UA kumara! Drži se prava, ni za njega nisi.. a ne za istoriju..
Novače nesretniče, bači sve diplome koje imaš kukavče crni. U pamet se nesrećo, pokaj se i vrni se na put svojih slavnih predaka. I na kraju “umro ti je tito”, zar nijesi čuja !
Strasan si ideolog bio. I LSCG i SDP odose u narucje Djukanovica. Bolje da si Draginju pazio no ti i ona ode u narucje Stankovica (Djukanovica) dokle si se ti pravnice bavio istorijom i prodavao obraz na gram. Zato zacepi labrnju Govnace i ne brukaj se vise no sto si.
Sve naopako pišeš
Tužno koliko neznanja o Crkvi
Luka je samo poetski britko verbalno ošinuo jednu skandaloznu protivpravnu pojavu, koja u formi zakonskog predloga preti da nesrećni montenegro pretvori u košmar. Ne bih ovo pisao, da se g. Adžić nije pozvao na Valtazara Bogišića. Tvorca Opšteg imovinskog zakonika Valtazara Bogišića nikako ne možemo pozivati kao autoritet kada se zalažemo za bilo kakvu otimačinu imovine. U članu 16. Opšteg imovinskog zakonika za Knjaževinu Crnu Goru, piše: „Svačije je imanje sveto i neprikosnoveno. Ko nije voljan, nije nikako dužan, za kako bilo visoku cijenu, ustupiti što kome iz imanja svoga.“ Dalje, u članu 17. piše: „Svak je vlastan, radi zaštite i postizanja svojih imovinskih prava, obraćati se k sudovima, gdje će, ko god on bio, nalaziti potpuno jednaku pravdu. Za Bogišića je svojina sveta, a svako ko pretenduje na nečiju svojinu, tvrdeći da ista njemu pripada, može da je traži samo i jedino sudskim putem, a ne nikako pravnim nasiljem ispoljenim donošenjem revolucionarnih zakona, kakve je u istoriji jedino donosila jakobinska diktatura. Upravo su samo Robespijer i drugovi na ovakav način podržavljavali crkve i samostane, u periodu Francuske revolucije (valja se pri tome prisetiti da su svi oni redom ubrzo bili giljotinirani). Lenjin, Staljin, J.B.Tito, Mao Ce Tung, Čaušesku,čak ni Pol Pot, ništa slično nisu donosili. Onome ko hvali ovakvu bezumnu otimačinu crkvene imovine, ne može se tolerisati da lažno sebi u pomoć citira istrgnute citate Bogišića, jer je to obična manipulacija. Jedino se takav može jpozivati na stavove Robespijera i sličnih likova koje je iz populacije isključila giljotina, i možda na Al-Bagdadija i ostale lidere glavoseča ISIL-a. Podržati ovaj revolucionarni zakon, koji udara u same temelje svojinskog pravnog sistema, koji je građen od Hamurabija do danas, ne bi trebao da čini niko ko je makar jednom popio kafu u bifeu Pravnog fakulteta, a kamo li neko ko je taj fakultet studirao, ili čak završio. Pozivam sve diplomirane pravnike (i profesore prava) koji su javno podržali predlog zakona o otimanju crkava da hrabro kažu kojim su ih sve ucenama i pretnjama prisilili da to urade. Spreman sam da se borim za njihova prava protiv bezobzirnih ucenjivača! Ne verujem da je ijedan pravnik, pri čistoj svesti, slobodno i bez bilo kakvih mana volje, mogao da ikada dobrovoljno podrži takvo nešto! Ako, ipak, takvog ima (a ja u to ne verujem) onda takvom poručujem da mu je najbolje da svoju diplomu o završenom pravnom fakultetu sam spali!
vlast sa islamsko-albansko tj nepravoslavnom grupom ( 20-25% glasača je daleko od neke većine, od kojih je 10% kupljeno, umrlo ili sa dnevnim ličnim kartama) menja pravoslavnu većinu, istoriju, baštinu i imovinu.