НБС очекује да мораторијум и друге мере спрече раст лоших кредита
Народна банка Србије
НБС очекује да прописани застој у отплати обавеза и друге мере, олакшају кризу, смање негативан утицај на дужнике и тако спрече раст проблематичних кредита.
Гуверенер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић овим речима је одговорила на питање Тањуга да ли очекује, обзиром на актуелну ситуацију, да ће након кризе значајније порасти ниво лоших кредита (НПЛ) и какве су процене НБС у том смислу.
„Висок удео проблематичних кредита био је један од највећих изазова са којим се суочавао банкарски сектор у претходном периоду и са којим смо се успешно изборили“, каже Табаковић.
Захваљујући заједничким активностима Народне банке Србије и других надлежних институција учешће проблематичних кредита сведено је на 4,09 одсто на крају 2019. године, што је најнижи ниво од када се овај показатељ прати, подсећа гувернер.
„И у наредном периоду пажљиво ћемо пратити евентуалне промене у квалитету портфолија банака, али очекујемо да прописани застој у отплати обавеза, као и све друге предузете мере, олакшају последице кризе, смање негативан утицај на дужнике, и тако спрече потенцијални раст проблематичних кредита“, рекла је Табаковић за Тањуг.
Бруто девизне резерве Централне банке су на крају марта износиле 13,11 милијарди евра, и у последњих годину дана повећане су за готово 1,7 милијарди, односно за скоро 15 одсто.
Повећање је остварено, како је навела, у амбијенту снажног нето раздуживања државе у девизном знаку (по основу кредита и хартија од вредности) у износу од 1,1 милијарду евра.
„То значи да су остали фактори имали позитиван допринос од 2,8 милијарди евра на раст девизни резерви, од чега је преко 2,5 милијарди евра, односно 90 одсто повећања, резултат наших активности на девизном тржишту“, објашњава гувернер.
Истиче да је ово уједно и најздравији начин повећања девизних резерви, јер не подразумева било какво задуживање, нити друге обавезе државе у будућности.
„То значи и да смо на време размишљали да повећавамо девизне резерве и тако додатно ојачамо стабилност домаћег финансијског система и отпорност на потенцијалне потресе из међународног окружења. Наведеним смо показали да су монетарна и фискална политика и на овом плану деловале усклађено. Смањење задужености допринело је повољнијој фискалној позицији земље, а јачање девизних резерви ојачало је домаћи финансијски систем“.
Илуструјући шта значи остварена висина девизних резерви за економију државе, указује да се њима обезбеђује покривеност око шест месеци увоза робе и услуга што је, напомиње, готово двоструко више од општепризнатих међународних стандарда.
Не треба заборавити, указује Табаковић, да су нето девизне резерве, односно девизне резерве умањене за обавезну резерву банака, на крају марта износиле готово 11 милијарди евра, што је за преко 20 процената више у односу на крај марта претходне године.
Држава је, иначе, крајем марта располагала са 31,1 тоном злата, које у укупној структури девизних резерви НБС чини 11,10 одсто.
У односу на крај марта претходне године када је злато чинило 6,74 процената девизних резерви НБС, златне резерве су повећане за укупно 10,30 тона.
При томе се 1,3 тоне односи на повећање из домаћих извора, док је 9 тона злата први пут купљено на међународном тржишту током прве половине октобра прошле године и тиме је, каже гувернер, структура девизних резерви додатно побољшана.
Говорећи о подацима који су везани за застој у отплати кредита и лизинга, према последњим информацијама које је НБС добила од банака, 93 одсто клијената правних лица је прихватило мораторијум, као и 94 процента грађана.
„То значи да је до сада готово три милиона клијената, и правних и физичких лица, прихватило мораторијум“, рекла је Табаковић.
Б92
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
