NATO zločin nad SRJ ’99: Petnaesti dan bombardovanja

Bombardovan je centar Prištine. Sa tri projektila gađana je zgrada Glavne pošte i okolni objekti. Život je izgubilo 4 lica, a 8 je zadobilo teške telesne povrede. Bombardovano je i selo Devet Jugovića, sa 10 projektila bombardovana je Gračanica. U Novom Sadu je bombardovan „Naftagas“, a skladište rafinerije nafte je uništeno. I u Somboru je bombardovan „Naftagas“, kao i sela Čontla i Kljaićevo u okolini. U Čačku je ponovo bombardovan industrijski objekat „Sloboda“.

U Nišu je bombardovana fabrika „Jastrebac“. Raketa koja je pogodila fabriku pala je prvo na njen krov, zatim je probila dve betonske ploče i zaustavila se u dvorištu kuće udaljene 500 metara od fabrike. U dvorištu je napravila krater dubine 5 metara i prečnika 10 metara. U napadu na Niš pogođena je i fabrika „Fidelinka“ i glavna autobuska stanica u blizini Niške tvrđave. Bombardovan je i Narodni muzej.

Manipulacija tzv. Operacijom potkovica

Nemački ministar odbrane Rudolf Šarping objavio je dokument pod nazivom „Operacija potkovica“ koji je navodno bio krunski dokaz Miloševićevog plana za etničko čišćenje Kosova i Metohije. Ovaj dokument je napravila bugarska vlada i poslala nemačkoj vladi pre početka agresije na SRJ.

Suštinski, dokument koji je bugarska obaveštajna služba nazvala „Operacija potkovica“, proizvod je „analize događaja iz januara i februara 1999. godine koju su načinili bugarski obaveštajni analitičari“. Dokument je navodno nastao na osnovu izveštaja Verifikatorske misije OEBS, prema kojima su se jugoslovenske jedinice u februaru i martu, nalazile na obodima KiM, što je bugarske analitičare i navelo na naziv „potkovica“.

Bugarske nalaze je analizirala i nemačka obaveštajna služba BND, koja je izvestila nemačku vladu da se pregledom događaja na terenu može zaključiti da „nema znakova početka ozbiljnije operacije protiv OVK“. Istovremeno, nemački obaveštajci su ocenili da će OVK pokušati oprobanom metodom „udari i beži“ da isprovocira srpske snage na ozbiljne akcije koje bi rezultirale razaranjem i pokretanjem talasa izbeglica, kako bi se izazvali vazdušni udari NATO.

Uprkos jasnim upozorenjima nemačkih obaveštajaca da ne postoje dokazi da je dokument „Operacija potkovica“ autentičan, kao i da dolazi iz krajnje sumnjivih izvora, Šarping je izneo dokument u javnost kako bi se marginalizovali i diskreditovali svi protivnici vojne intervencije protiv SRJ. S obzirom da vazdušni udari na SRJ posle dve nedelje nisu dali očekivane rezultate, a pojavio se veliki broj protivnika agresije u zapadnom javnom mnjenju, Šarping je izneo dokument kojim je nastojao da opravda nastavak agresije.

„Podaci, koje je dao nemački ministar odbrane o jugoslovenskim snagama bezbednosti su netačni i protivrečni svim dostupnim informacijama s tim u vezi.“ – rekao je tadašnji austrijski ministar odbrane Verner Faslabend leta 1999. godine u odgovoru na pitanje austrijskih parlamentaraca o „Operaciji potkovica“.

(http://www.zlocininadsrbima.com)