Црна Гора уз Албанију за санкције Русији!?
Мали, јадни, корумпирани морају слушати и своју НАТО жељу изразити санкцијама Русији!
Жељу? Чију жељу? Неко мудар је рекао да обични политичар мисли само на сљедеће изборе а ДРЖАВНИК МИСЛИ НА СЉЕДЕЋЕ ГЕНАРАЦИЈЕ! Да ли оваквим потезима Ђукановић мисли на будућност Црне Горе? Тешко је повјеровати у то јер је до сада показао да мисли само на своју личну безбједност и предсједнички имунитет за Бари, Напуљ и швајцарске судове који су истражили илегални шверц цигарета и сада чекају само међународно-правну прилику да ухапсе актера(е).
Замишљам „јадну“ Русију која грца у тешкоћама због санкција Албаније и Црне Горе и због санкција те двије земље горко жали због Крима… Како ће Русија преживјети тако тешку казну Тиране и Подгорице? Нажалост, тек ће у будућности Тирана и Подгорица жалити једног дана због себичне „политике“својих пролазних ситних политичара. Истрчавање „вањских послова“ заиста нема граница!
Ђукановић & Comp. су урадили све да заиста жалимо за онаквим Титом и мудре, чак моћне политике несврставања са којом су морали некада озбиљно рачунати и Москва и Вашингтон, док је, у то доба, Пекинг био аутсајдер. Ђукановићев „таленат“ није мали када је успио, након 35 година, уназадити у сваком погледу ондашњи свјетски, економски политички статус, па чак, и ондашњу „владавину“ права из доба СФРЈ, својом малом „политиком“ у малом феуду од садашње Црне Горе.
Иако мале земље уопште не морају имати мале политичере, напротив (Монако, Швајцарска, Андора, Луксембург…), подсјетимо се ВЕЛИКОГ ДРЖАВНИКА ВЕЛИКЕ ЗЕМЉЕ, ДЕ ГОЛА.
Оно писмо из 1966 америчком предсједнику Линдону Б. Џонсону – у коме је највио излазак Француске из интегралне НАТО команде у има „националног суверенитета“ – није био импровизовани акт генерала Шарла де Гола. Шеф француске Државе је о томе и на томе годинама размишљао и радио. Већ 1958, у једној ноти Американцима и Енглезима, де Гол је написао:“НАТО не одговара више потребама наше одбране“. Генерал је желио више аутономије и слободе у оквиру Атлантске Алијансе – нарочито везано за нуклеарну материју – и више моћи у управљачким структурама НАТО-а. То писмо није добило никакав одговор. Међутим, то је управо била прилика и изговор који је генерал чекао! Де Гол се тада одлучио на стратегију изласка из НАТО-а, корак по корак. Тако раде и размишљају ВЕЛИКИ И УОПШТЕ ДРЖАВНИЦИ за разлику од малецних „политичара“, заправо себичних властодржаца.
Из овог примјера се види како је било лако улетјети у НАТО а колико је година, мудрости и тактике било потребно извући се из СТЕГЕ ТЕ АЛИЈАНСЕ. То је оно што ће једног (и не тако далеког дана) морати покушати урадити и Црна Гора: ако успије родити ДРЖАВНИКА за то наредно доба и онда мукотрпно крпити окидане везе са Русијом и са другим великим земљама којима се буде замјерила својом ПТИЦОМ ТРКАЧИЦОМ („БИП-БИП“) – ВАЊСКИМ ПОСЛОВИМА АЛИ КОЈА ПРИЛАЗИ КАО КОЈОТ ВИЛИ (за разлику од цртаног филма)!
Вратимо се де Голу, иако је касно али поучно за будућег ДРЖАВНИКА ако расте у Црној Гори.
У марту 1959 француска флота усидрена у Средоземном мору повлачи се из НАТО команде. У мају исте године генерал најављује ЗАБРАНУ магцинирања америчког нуклеарног наоружања у Француској. 1964 француска ратна морнарица напушта заједничку Атлантску команду. Тако, 17 марта 1966 креће писмо Џонсону које дефинише преокрет. Начин обраћања је директан и нипошто дипломатски: „ Француска – пише де Гол америчком колеги – се спрема да преузме потпуну контролу читаве своје територије под сопствени суверенитет, тренутно онемогућен перманентним присуством савезничке војске или коришћењем њеног ваздушног простора.
Француска се спрема да прекине своје учешће у заједничким командама и да не ставља своје снаге на располагање НАТО-у“.
Де Гол је, подсјећајући на члан 5 конститутивног уговора НАТО-а из 1949, нагласио да је Париз ионако био спреман да се „бори заједно са савезницима у случају агрсије, коју не би изазвао неко од савезника“. И овдје се види де Голов критеријум савезничког заједништва и одрицање беспоговорног учешћа у заједником евентуалном ратовању ако би савезник био узрочник туђе агресије на НАТО! Имају ли Албанија и Црна Гора ту моћ и, снагу и политички РАЗУМ?
Међутим, и у случају де Гола, сама Француска није често била на висини држања свог ДРЖАВНИКА, па је током година задржала – упркос генераловој величини када је залупио врата НАТО-у – доста чврсте везе са Атлантском Алијансом, које је више пута дефинисала и редефинисала између својих и НАТО војних шефова.
„Са дужном дистанцом, преокрет 1966 изгледа веома релативан“, примјећује историчар Фредерик Бозо, професор на паришком Трећем Универзитету, кога цитира „Л’ Монд“. То омогућава дневном листу да тврди да је „прекид 2009“ – повратак који је најавио и извео Никола Саркози – исто као и „преокрет 1966“ морају бити смјештени на право мјесто: „више као завршетак једног процеса него као инаугурација једне заиста нове ере“. Ако би историјски био тачан, овакав релативистички став чувеног француског дневника јесте сада једина нада за Црну Гору ( и Албанију) да ОВАЈ КОМАНДОВАНИ СТАРТ ТРКЕ „НА СТО МЕТАРА“ УЛИЈЕТАЊА У НАТО НЕ БУДЕ ФАТАЛНО НЕПОВРАТАН У НЕКОЈ БЛИЖОЈ БУДУЋНОСТИ.
ДРЖАВНИЧКА величина де Гола ишла је даље од саме одлуке иступања из НАТОА 1966. Наиме, права траума 1966 била је у ствари за француске територије на које су од почетка 50-тих година биле смјештене 29 НАТО базе. Након де Голове одлуке, осим што се из Париза НАТО команда морала за 48 сати иселити у Брисел, са француских територија је морало отићи и око 100.000 особа америчких војника и њихових породица.
То је био тежак ударац за економију тих зона: 16 октобра 1966 у Паризу су избиле демонстрације у знак протеста за пријетећи губитак 18.000 радних мјеста затварањем НАТО база.
Де Голова влада је имала спреман одговор пореским олакшицама као помоћ за предузећа у тешкоћама.
Хоће ли Црна Гора базирати од сада свој економски опстанак и економску политику од користи коју индиректно доносе НАТО базе? Зар се ништа паметније није могло смислити у главама Ђукановићеве камариле за живот око 650.000 становника од НАТО БАЗА? То је једина њихова могућа „привредна“ идеја комирану и залуталу економију? НЕ!
То је једини начин да не размишљају о будућности Црне Горе и будућих њених генерација и осигурају личну власт нато командом уживајући покрадено богатство земље чије су економске приоритете некада (мање оптерећени криминалом и корупцијом) видјели у „еколошкој држави“ и туризму.
Једина нам је нада У ЊИХОВУ ПОЛИТИЧКО-ЕКОНОМСКУ НЕСПОСОБНОСТ ПА И У ОПАСНУ, НЕПОТРЕБНУ И ЛУДАЧКУ АВАНТУРУ УВОЂЕЊУ ЗЕМЉЕ У НАТО.
Ипак је сигурније молити се Богу и призивати срећу да се неким чудом тај „бизнис“ поквари ЈЕР СЕ, НАЖАЛОСТ, НЕ МОЖЕ РЕАЛНО ОЧЕКИВАТИ ДА СЕ ЦРНОГОРЦИ ДОЗОВУ ОДЛУЧНОСТИ ДА СКИНУ ЈАРАМ ВЛАСТИ И ОДЛУЧЕ СЕ ЗА ДЕМОКРАТИЈУ И ПАМЕТ, А НЕ ЗА НАТО!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
