НАТО, АНБ и “руски шпијуни“

У медијима најављени седми Регионални еуроатлантски камп РЕАЦТ, који ће од 14. до 19. јула у Еко катуну Штавна код Андријевице окупити учеснике из 25 земаља, има за циљ едукацију студената у области безбједности, еуроатлантских интеграција, регионалне сарадње и стабилности, војске, одбране и дипломатије.

Како организатори наводе,„РЕАЦТ је постао најбољи промотер снаге и љепота црногорског сјевера“. О питању неутралности, „преко сто студената ће дискутовати са Филипом Ковачевићем, новинаром Марком Милачићем и уредником портала ИН4С, Гојком Раичевићем“.

Најављена тројка, изгледа, и даље гаји оптимизам у вези са размјеном ставова о НАТО интеграцијама иако су, према сопственом изјавама након учешћа на неким претходним сличним окупљањима, имали улогу Пепељуге прије него ју је Добра вила узела под своје. Да ли још увијек неко гаји илузије да би њихови слободарски ставови и залагање за неутралност Црне Горе могли допријети до свијести стотињак помно изабраних учесника РЕАЦТ-а, или ће као анти- НАТО активисти поново представљати само декор и својим присуством дати привид легитимитета и „демократског“ изјашњавања?

Има ли, заиста, шансе да се неко од тих одабраних студената сјети стотина хиљада жртава НАТО арсенала и запита, на примјер, о сврсисходности употребе убитачних беспилотних летјелица, тзв. ‘дронова’?

Можда би перспективни НАТО подмладак „усиљеним маршом“ од Еко катуна могао скокнути и до сусједног Мурина, како би се поклонили сјенима шест цивила, међу којима троје дјеце, убијеним у бомбардовању од стране авиона НАТО-а 1999.године. Имајући у виду већ пословичну охолост чланова и заговорника НАТО алијансе, као и чињеницу да за овај злочин нико није одговарао, овакав чин је мало вјероватан. У сваком случају, знајући огорченост мјештана Мурина, добронамјеран савјет би био да се у том крају крећу инкогнито и без истицања припадности тој, толико хваљеној организацији.

Да су све старосне структуре становништва легитимна мета све агресивније НАТО кампање, говори и учешће црногорских средњошколаца на свјетском такмичењу ‘Алианте 2014’, за које су се интензивно обучавали у даниловградској касарни. „Такмичари из Црне Горе у Даниловграду су имали обуку у оријентирингу, савладавању пјешадијских и природних препрека, као и гађању у грудну мету…“. Сврха ‘Алианте’ такмичења је, како наводе организатори, „да се подигне ниво информисаности младих о НАТО-у“.

Све се ту представља као примамљива игра, гдје ће “учесници имати прилику да уживају у путовању какво не постоји у понудама туристичких агенција: посјете војним базама, упознавање војних и политичких лидера, формирање међународних пријатељстава, посјете историјским мјестима, природне љепоте… заиста јединствена комбинација…”

Вјероватно понесен истом “игром” је и шеф црногорског парламента Кривокапић, па изјављује да је „Црна Гора посљедња пузла која недостаје на НАТО мапи“, а потом надахнуто додаје да „ту посљедњу пузлу између Португала и Истанбула на обали Медитерана, треба обојити у плаво, у НАТО плаву боју и тиме европски Медитеран претворити у НАТО обалу. Ниједна слагалица не дјелује потпуно, ако посљедња пузла није стављена…“.

С друге стране, министар вањских послова Лукшић гордо износи да одлука Подгорице да уведе санкције Русији није била лака и да се „не може сједјети на двије столице“, те да „нисмо земља која са менија бира шта јој се свиђа, већ смо потпуно посвећени испуњавању ЕУ и НАТО стандарда…“.

Да заиста нијесу у питању само „двије столице“, говори и учешће државног секретара за политичка питања Владимира Радуловића на недавно одржаној конференцији Покрета несврстаних земаља у Алжиру, гдје том приликом изјављује да „Црна Гора остаје привржена Покрету несврстаних и… у својству посматрача жели да настави да доприноси мисији несврстаности…“.

С тим у вези је и вриједна помена информација да „црногорска Влада до септембра планира да затражи статус земље госта у оквиру Арапске лиге, како би оснажила контакте са земљама арапског свијета…“.

Не треба заборавити да је то оснаживање започето већ прије неколико година, од када је црногорска војска у саставу НАТО снага као активан актер у авганистанском оружаном сукобу.

Које замешатељство влада на црногорској државно-политичкој позорници и какве све „бисере“ можемо очекивати, осликава и и примјер челника Агенције за националну безбједност, Вучинића, када каже да „на шефовским позицијама у Служби немају шта да траже они који не подржавају улазак у НАТО…“.

Осим чињенице да би након оваквог гафа, у свакој законом уређеној држави сљедећи корак била неопозива оставка на функцију шефа АНБ-а, треба имати у виду да се ради о поруци „посљедњег упозорења“.

Вјероватно је с тим у вези и данашња бомбастична вијест са црногорских насловница, да „за Русе ради између 25 и 50 агената“! Превише, чак и за Црну Гору… Очигледно је да се ради о још једној траљаво смишљеној дезинформацији, која има за циљ да се евентуалним процесуирањем, па чак и самим наговјештајем истог, упозоре сви они који мисле другачије јер, по оној народној: „Ако нијеси са нама, онда си против нас!“ Односно, ако активно не подржаваш улазак Црне Горе у НАТО, онда си за Русе?!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: