Наставничко вијеће Гимназије „Слободан Шкеровић“: Дисквалификација због преписивања претворила се у награду за чин

Наставничко вијеће Гимназије „Слободан Шкеровић“ реаговало је на дешавања у вези с матурским испитом из Црногорског-српског, босанског, хрватског језика и књижевности, поручивши да постоје ствари које немају цијену и да постоји моменат када се суноврат мора зауставити.

“На матурском испиту из Црногорског-српског, босанског, хрватског језика и књижевности практично је декретом измијењено скоро 600 оцјена. Дисквалификација због неупитног коришћења онога што није дозвољено претворила се у своју супротност − награду за чин. Претходили су јој унапријед дати тестови из математике за екстерну провјеру знања за основце, али и јавности достављени километарски транскрипти с вибер група које су, сада то знамо, биле активне током и тих и свих осталих екстерних провјера знања”, наводе у реаговању.

И то, додају, није све. “Онима који су свој посао одрадили према свим професионалним стандардима и водећи се легислативом скандирано је „лопови“, „мишеви“, али и „изађите напоље“ док су сједјели закључани у подрумским просторијама и чекали полицију”.

“Испод крова Министарства. Број родитеља/ученика који су тог дана били у згради Министарства просвјете, а који се јавно оградио од тог чина је нула. Прецртана нула”, истичу у реаговању.

Посљедње што сада смијемо, поручују, је да оћутимо.

“Сада је јасно да је и раније требало бити гласнији, док смо тонули, али и док је јавни исказ сложног еснафа ипак могао произвести смислену реакцију”, сматрају из Наставничког вијећа Гимназије „Слободан Шкеровић“.

Како су казали, у „ретровизору“ посматрамо колоплет.

“Све је ту, све бројније, не и смисленије, административне обавезе које су се, једна за другом, низале док нас нису нанизале у бирократски бесмисао, немоћ при спознаји да је програме немогуће реализовати, сем „информативно“, очајнички покушаји да се та (не)могућност надрасте, импровизације при припремању и реализацији наставе у доба ковида „како бисмо одговорили изазову“, али и куцања на затворена врата када смо предлагали рјешења. Ћутање администрације постао је модел функционисања који је свака наредна насљеђивала од претходне и додатно усавршавала. Тренутно свједочимо перфекцији тог механизма”, додају у реаговању.

Ово чему свједочимо је, како наводе, очекивани и опасни епилог: петице које су саме по себи сврха, „Луча“ као родитељски статусни симбол, а не потврда и признање изврсности, неупитна функционална неписменост и готово гротескни покушај да се поправи пласман на ПИСА љествици, тек ради пласмана, али не и ради суштине на коју он указује. Чега год бисмо се сада дотакли наишли бисмо на кратер.

“Од попуштања под притисцима родитеља и средине које занима (само и искључиво) оцјена, преко непоштовања школског календара из разлога који вријеђају интелигенцију, па све до опскурних прозивки потпуно неупућених у вези с дужином нашег годишњег одмора и готово смијешних пријетњи истих таквих осмочасовним радним временом у условима кад ни виртуоз не може урадити ваљани распоред часова”, наводе у реаговању.

Такође, оцјењују, након посљедњих дешавања, оличених у цијелој серији не само незаконитих поступака Министарства просвјете већ и дубоко неетичких, невизионарских и потенцијално деструктивних када је даљи рад на образовању наших најмлађих у питању, просвјетни радници су остали у чуду: старији, који дуго памте, под утиском да се, ето, коначно срушио и кров образовања јер га више нису могли држати давно заљуљани потпорни стубови, док млађи и сасвим млади виде само рушевину и питају се како да се из ње извуку.

“Остаје енигма како је могуће да међу нама још увијек постоје они који сламку спаса траже у обмани да се лични интегритет и достојанство, као и друштво знања, могу бранити и градити индивидуалним напорима. Не могу! Када кров кисне, кисне и све испод њега”, поручују из Наставничког вијећа Гимназије „Слободан Шкеровић“.

Истичу да се, не треба чудити ученицима − преписују већ дуго, углавном од креатора оваквих рјешења (и разрјешења), преписују од неке новоформиране комисије која је прихватила да згази на струку и која је за два дана обавила посао за који су некоме другоме били потребни мјесеци, преписују од оних који до бесконачности расправљају о томе како извући двојку од ученика којему не познају боју гласа, али не и о онима најбољима, на којима се штеди новац за одлазак на престижна такмичења.

“Дакле, то су наши матуранти прибјегли радњама које су видјели на највишим инстанцама. Нисмо ли напунили институције, па чак и здравствене, фалсификованим дипломама, не само средњих школа и факултета већ и доктората”, казали су у реаговању.

Такође, додају, сигурно постоји начин да се деформисано реформише. Не постоји ништа што, с механизмима које посједује, држава не може остварити, само уколико је воље. Постоји начин да се врати повјерење у пољуљани систем вриједности. За почетак, довољно је у моду вратити мало стида, много стрпљивог рада и разумијевање да фотеља није лежаљка у служби демонстрације моћи, већ одговорност која захтијева резултате.

“У међувремену, шта рећи ђацима? Садашњима, бившима? С којим алатом у рукама послије свега ући у учионицу кад су, што је наш највећи суноврат, наше колеге по хљебу свему задале посљедњи ударац”, упитали су из Наставничког вијећа Гимназије „Слободан Шкеровић“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: