У Специјалном суду у Београду данас се наставља суђење Вељку Беливуку, Марку Миљковићу и осталим оптуженима за седам убистава, силовање, отмице, трговину дрогом и оружјем.
Након паузе Беливук наставља са испитивањем
15.58 – Беливук испитује Лалића
Беливук: Прешао бих на стадион, да ли смо га сви звали бункер?
Лалић: Већина, звали смо га и базом. О чему ми овде полемишемо?
Беливук: Не нервирај се, полако
Беливук: Набројаћу пар ствари, сто за билијар, сто за стони тенис, слике фудбалера, јел то све тамо?
Лалић: Да
Беливук: Јел подсећа то на бункер или навијачки паб?
Лалић: Не знам на кога шта подсећа, знам за шта је коришћен
Беливук: Када те тужилац пита “причали сте да сте били у опремању баште ресторана и баште”, ти кажеш “тако је”, а када те адвокат пита, ти кажеш да је “бункер”?
Лалић: Не знам, можда сам се тако осећао у том тренутку. Причамо о терминима
Беливук: Е одлично, у првој недељи си га звао стадионом, зашто тако називаш ако смо га звали бункером?
Лалић: Ти сада паушално извлачиш. Ово што радиш, мислим стварно нема поенту
Беливук: Сад ћу да пронађем, нисам планирао да вас малтретирам, ал жао ми је морам да пронађем како си звао стадион у већем делу излагања
Лалић: Стадион је шири појам
Беливук: Конкретно је рекао да је Александар Глигоријевић донео снајперску пушку на стадион, где је донео?
Лалић: На стадион свакако, то је шири појам, бункер је ту
Иначе, у судници је затегнута атмосфера Беливук често питања поставља повишеним тоном.
Беливук: Да ли је на истом месту била капија и пре?
Лалић: Јесу, само су анкерисана и стављене су плоче
Беливук: Да ли ти знаш ко ми је дао новац да се то уради?
Лалић: Не знам
Беливук: Да ли је могуће да је управа Партизана?
Лалић: Не знам
Беливук: Јесмо ли били у сукобу са другим навијачким групама. Да ли смо умели да после утакмица, у ресторан или канцеларију оставимо заставу преко ноћи?
Лалић: Постојали су велики сефови у које су се носиле заставе, у навијачком смислу, ако падне застава нема навијачке групе
Беливук: Да ли би те капије могле да спрече евентуално отимање заставе?
Лалић: Питаш ме хитпотеичко питање, ја не знам све може ако се хоће. Дешавало се да нека шачица клинаца покушава да жврља нешто
Беливук: Рекао си да се у башту улазило уз најаву, пријаву, интерфон. Не вређам те, али да ли би ове баријере нападачу на мој лик и дело отежало да уђе?
Лалић: Ја мислим да не, било би јако тешко.
Беливук: Каква заштита на вратима је било код степеница?
Лалић: Блинда врата
Беливук: Значи, ту је могао да уђе неко да ме убије?
Лалић: Хипотетички може и овде
Беливук: Не може, да ти ја кажем Лалићу, не може мене нико да убије
Лалић: Хипотетички, у ту просторију су могла да уђу и четири кловна, питаш ме хипотетичка питања
Беливук: Колико је ту људи дневно оперисало?
Лалић: Мало, нисам ја био чекер и уписивао
Беливук: Добро, супер, не знаш, а мене је као неко могао да убије?
Лалић: Нисам седео и лупао рецке
Беливук: Јел концерт групе ЈНА био у башти?
Лалић: Јесте, у башти ван бункера, нисам био, гледао сам клипове. Не знам детаље
Беливук: Да ли су могле навијачице Партизана да дођу?
Лалић: Виђао сам особе женског пола, приметио сам их више пута
Беливук: Да ли је била полиција у цивилу или униформи?
Лалић: Ја се униформисаних не сећам, били су у цивилу, седели, причао си са њима
Беливук: Јесмо ли гледали утакмице у башти преко видео бима када је било забрањено?
Лалић: Мислим да је било пар пута
Беливук: Колико је улаз од југа удаљен од улаза у башту ресторана?
Лалић: Можда 200 или 300 метара
Беливук: Јуче си рекао 100
Лалић: Не знам, нисам носио метар
Беливук: Рекао си да су просторије гејминг клуба биле повезане са просторијама које су користили млађи навијачи. Да ли знаш да је после нашег хапшења ухапшен Илија Ковачевић?
Лалић: Не знам ни када је ухапшен, ни где, али знам
Беливук: Јуче си рекао да Ковачевић нема везе са криминалом?
Лалић: Његов отац се бавио криминаом и убијен је, он се не бави, не би знао ни да користи пиштољ. Можда је остао од оца, биће вам јасно када видите Ковачевића
Беливук: Кажеш да нам Дејан Лазаревић јавља да се спрема хапшење?
Лалић: Да, све ти је Дејан лепо најавио. Лазаревић је јавио 30 локација, погледај где су сада ови људи иза тебе, што ниси неком јавио
Беливук: Мени није. Што се љутиш сунце моје? Значи, нама се јавља да држава креће на нас, а ми склањамо машине за дрогу, а не склањамо машину за млевење
Лалић: За то сте мислили, били сте сигуни да не знају за ту кућу и да је нема ни на мапи. Сложићеш се са мном
Беливук: С тобом не могу да се сложим ни да се земља окрене
Лалић: Јавио вам је 30 локација. Хоћеш да ти кажем ко је Дејан Лазаревић? Имао је блинду и телохранитеље
Беливук: А како знаш да остали немају?
Лалић: Ево госпођа Перендија (адвокат) ми не личи као да је сада изашла из блинде
Завршио је са испитивањем Ђурић, за говорницу излази Вељко Беливук. Беливук је обучен у белу мајицу кратких рукава и фармерке, а између њега и Лалића су шесторица стражара.
Беливук: Рекао си да смо били пријатељи, када смо престали да будемо?
Лалић: Не могу да кажем
Беливук: Да ли сам ти ја, Вељко Беливук, дужан неки новац?
Лалић: Као група да, лично као Вељко Беливук, не.
Беливук: Моје свако питање има увод, он прича овде шест месеци. Кроз цело твоје излгање, сви ти се поверавамо, ти нас саветујеш, зашто си себе поставио на пето место као члана групе
Лалић: Нисам био свештеник, разговарали смо, дружили се, причали
Беливук: По теби су браћа Будимир глупа као она ствар?
Лалић: Тако је, то је Миљковић приичао ја сам се сложио
Беливук: Како су они глупи као она ствар, а испред тебе су
Лалић: Лојалнији су
Беливук: Па ко је био вођа, ја или Миљковић?
Лалић: Вас двојица сте били вође, али запитај се ко је кроио политику. Доминантније је било Миљковићево мишљење пред хапшење..
Судија: Како то мислите?
Лалић: Видите и овде, Миљковић води одбрану, а не адвокати, свима води одбрану. Могао би да се запиташ ко ти је кроио капу и зашто си сада овде
Беливук: Рекао си да нећеш да будеш први који напушта групу. Да ли је неко некада напустио пре хапшења?
Лалић: Не могу да се сетим таквог случаја
Беливук: Хрватин је прочитао из неке свеске да се дистанцирао јер му дугујемо неке паре
Лалић: Ја не знам ништа о томе
Беливук: Рекао је јуче за убиство неког таксисте да је он то закључио. Видим овде да се Спасојевић спомиње до Михајловића, зашто се после не спомиње?
Лалић: Не знам, али било је за убиство Горана Величковића, Глигоријевића
Беливук: После Митића да ли је био?
Лалић: Не могу да се сетим.
Беливук: Па ти ваљда човече све знаш, како то не знаш. Као разлог за потписивање споразума навео си односе у кавачком клану и личне разлоге?
Лалић: Рецимо, нису уплаћивали кантину месецима, једноставно криминална група која тако брине о својим члановима на почетку, како ли ће тек после
Беливук: А лични?
Лалић: Много их је, један од њих је да не желим да ми Миљковић прича шта да говорим, желим сам да одлучим, ти њихови поитички мотиви, у томе нисам желео да учествујем
Беливук: Рекао си око споразума да си крио адвокатицу?
Лалић: Не, него је нисам обавештавао о свему, да неко не изврши притисак
Беливук: Рекао си да си је штитио од кавачког клана? Нисам чуо да јој је неко претио, жива је и здрава
Лалић: Штитио сам је да нема сва сазнања. Ако не зна, не мож да јој науди информација
Беливук: Ко ти је нашао адвоката Тешића?
Лалић: Ишли смо у исту гимназију, летовали заједно када смо били млади, били смо пријатељи, обилазио ме човек
Беливук: Рекао си, ми смо били ћелија кавачког клана, интиригира ме та реч, шта значи?
Лалић: Ми смо били криминаллна група
Беливук: Ћелија се користи за терористике групе, зашто нас називаш тако ако нисмо терористи?
Лалић: То ће неко други да процени
Беливук: Зашто нас правиш терористичког групом, а то нисмо, Лалићу не можеш да разговараш овако са мном. За некога ко је рекао да је уплашен много се опуштено понаша
Беливук: Да ли ти је познато који је процес за добијање дозволе за ношење оружја? Ако је неко припадник криминалне групе да ли може да добије дозволу?
Лалић: Не знам
Беливук: Ти све знаш
Лалић: Ево опет почиње, а направили смо консензус
15.33 – О Радојевићу, Шарцу, Глигоријевићу
Ђурић: Прешао бих на Здравка Радојевића, ако је организовао тај наводни дечији рођендан да би наместио Беливука и Миљковића, зашто се то пребацује на Будимира?
Лалић: Не знам
Ђурић: Помињали сте да сте опсервирали Александра Шарца, јел то кућа у којој он живи или његови родитељи?
Лалић: Живе му жена и деца
Ђурић: Кажите ми, рекли сте да је стадион опсервирала група шкаљараца, колико дуго?
Лалић: Нисам сигуран колико дуго
Ђурић: У ком циљу?
Лалић: Да се лише живота Вељко и Марко.
Ђурић: Како се онда толика дрога довози на стадион, када га опсервирају шкаљарци?
Лалић Не држи се ту, ту је само такозвано избацивање, па иде даље
Ђурић: Која је сврха маркера којим је Александар Глигоријевић требао да обележи дрогу у штеку?
Лалић: Ти добро знаш, око траве коју сте набављали из Албаније, Албанци немају контролу квалитета, то буде мање осушена, боље осушена па се разврстава у класе
Ђурић: Да ли сте ви као искусни нарко дилер доводили купце у штек да купе дрогу?
Лалић: Ја не могу да се сетим, али је Глигоријевић био више од купца, био је пријатељ.
Ђурић: Да пређемо на скај, рекли сте цене?
Лалић: Јесте, ја сам рекао препоручене цене, али из скаја нису знали да сам их продавао испод цене
Ђурић: Од два килограма кокаина које сте наводно добили од Звицера, колико си ти новца добио од браће Будимир?
Лалић: Пола килограма који је остао за мене, они су присвојили. Не могу да се сетим шта је наплаћено шта не, мојих је требало да буде 800 грама
Ђурић: Јел то пар стотина евра?
Лалић: Остало је ненаплаћено
Ђурић: Колико је било сати када је Будимир паркирао ауто у Вишеградској, приликом отмице Горана Величковића?
Лалић: Био је радни дан, можда пре 16 сати. Баш смо коментарисали колико је имао среће да је нашао паркинг тамо.
Ђурић: Говорили сте о томе да ко год је поседовао скај, очеви, жене, бавио се криминалом?
Ђурић: Говорили сте о томе да ко год је поседовао скај, очеви, жене, бавио се криминалом?
Лалић: Ја сам се бавио криминалом.
15.27 – О Горану Величковићу
Ђурић: Ја бих прешао сада на Горана Величковића. Ја патим од клаустофобије, рекли сте да сте се водили у товарном простору, јел било ваздуха и светла?
Лалић: Био је мрак, има места за седморицу.
Ђурић: Кад сте стигли до оранице, где је био паркиран “фиат добло”?
Лалић: Био је с леве стране, завучен у ораницама, можда неколико метара од клавног пута
Ђурић: Како сте ви знали, како се крећете путем ако сте били затворени у задњем делу добла?
Лалић: Стајали смо ту после 10 до 15 минута, нису ме затворили у кукуруз
Ђурић: Јесте ли одмах навукли фантомке?
Лалић: Не, док нисмо добили информацију да стижу.
Посетимо, Горан Величковић је према оптужници намамљен да наводно купи пиштољ, али су га на ораници близу куће у Ритопеку сачекали оптужени и уз повике “полиција” отели, одвезли у кућу у Ритопеку и тамо га мучили, убили и искасапили, а потом самлели.
Ђурић: Колико сте времена лежали у кукурузу?
Лалић: Можда 10 минута.
Ђурић: Да ли сте ви из кукуруза видели наводни догађај?
Лалић: Моменат када га ти хваташ за врат не, али моменат када лежиш на њему да. Ја сам стигао први из оранице, Вељко поред мене, колико нам је требало да претрчимо 10 метара.
Ђурић: После свега тога, рекли сте да сте се вратили на стадион, кога сте срели од актера отмице?
Лалић: Био је Бојан Хрватин и Марко Миљковић, нас тројица смо се бавили његовим телефоном
Ђурић: Да ли имате сазнања да сам познавао Лазара Вукићевића?
Лалић: Не
Ђурић: Они ајфони, које помињете у том делу, ко их је платио?
Лалић: Нису ишли на утрошак
Драганић је завршио са испитивањем сведока сарадника, следећи који има питања је оптужени Немања Ђурић.
Ђурић: Лалићу говорили сте да смо код Мирка Којића носили значке и рукавице?
Лалић: Јесте
Ђурић: Да ли су те значке остале код нас после тога?
Лалић: Ја сам понео значке, после су остављене на стадиону.
Ђурић: Да ли сте били спремни да будете ухапшени ако дође до судара са полицијом?
Лалић: Јесам.
Ђурић: Јесмо ли имали ви и ја неко оружје када смо кренули да вадимо Којића из кола?
Лалић: Нисмо, пришли смо и лупали му на пола, викали “полиција”
Ђурић: За план Б, ко је био задужен да се неопажено извуче из комбија?
Лалић: Ја сам свој део запамтио, требало је да направим одступницу у случају доласка полиције.
Мирко Којић, који се и даље води као нестао, подсетимо, био је кум Марка МИљковића. Сведок сарадник Лалић је испричао да су га намамили и отели на паркингу, а потом га убили у кући страве у Ритопеку.
14.53 – Власник куће страве у Ритопеку поставља питања Лалићу
Питања наставља да му поставља оптужени Владе Драганић.
Драганић: Да ли имаш сазнања да је требало да учествујем у атентату на председника републике?
Лалић: Немам, можа само у припреми оружја. Ти си увек откључавао магацин и давао оружје.
Драганић: Да ли сам учествовао у отмицама, којим, и када се то десило?
Лалић: Што се тиче Лазара Вукићевића, ти си требао да употребиш пиштољ са пригушивачем ако он потегне оружје. После си помагао око његовог уноса у кланицу, испитивања и осталог. Што се тиче Здравка Радојевића, изашао си из просторије на спрату, са осталим учесницима и што се тиче Милана Љепоје. Не знам да ли има смисла да причам све испочетка.
Драганић: Он је рекао да у отмицама нисам учествовао.
Лалић: Учествовао си у предрадњама убиства.
Драганић: Ја тебе стварно ништа не разумем.
Лалић: Верујем, али ја теби око тога не могу да помогнем.
Драганић: Ја колико знам, отмица је, да ја некога узмем, отмем и ставим у ауто, али ово што ти причаш
Лалић: Или отмеш у дворишту своје куће, мораш боље да се информишеш.
Драганић: Да ли сам ја познавао те нестале људе или сам био са њима у завади?
Лалић: Ти си ми испричао да си познавао оца од Лазара Вукићевића, не знам за друге људе.
Драганић: Он је жив, отац од Лазара Вукићевића
Лалић: Ја сам ти објаснио.
Драганић: Да ли ти знаш зашто сам ја вршио наводно та кривична дела и који је мој мотив био, паре или нешто друго?
Лалић: Никада о томе нисмо разговарали, никада те то нисам питао.
Драганић: Које сам ја возило користио?
Лалић: Астра, сива, више пута сам се возио. Од кад те познајем, виђао сам те у том возилу.
Драганић: Јел ми га неко купио или сам га сам купио?
Лалић: Не знам, увек сам те виђао у њему.
Драганић: Значи, ја мој ауто купим и вршим кривична дела. Ви имате сви аута од по 200.000 и више хиљада евра, а ја вршим кривична дела мојим аутом
Лалић: Вршена су и мојим аутом.
Драганић: Да ли сам познавао неког од тих шефова кавачког клана и која су то лица?
Лалић: Нисам сигуран, не могу да кажем ни да јеси ни да ниси, ни да си био у комуникацији са њима или ниси. Можда јеси а да ја не знам
Драганић: Да ли имаш сазнања да сам прибавио финансијску корист као припадник ове организоване криминалне групе?
Лалић: Да, видео сам својим очима. Рецимо, сат од покојног Милана Љепоје, рекао сам раније, када би се нашао новац код оштећених углавном се давало теби. То су били мањи износи, Којић је имао 800 евра, Љепоја мањи износ. Ниси само ти, мислим да си ти од Којића добио 300 евра. Ево добио си и стан на Звездари за коришћење те куће, која је остала да се води на тебе.
Драганић: Ја добио стан од ове криминалне групе?
Лалић: Па од кога си? Понављаш се, десет пута сам одговорио
Драганић: Да ли сам ти ја рекао да су ми дали стан у Алфа ситију?
Лалић: Јести, уз помоћ Беливука, Миљковића и Звицера.
Лалић: Кућа у Ритопеку је остала да се води на тебе, али си је дао на ексклузивно коришћење групи. Можда би ти је они вратили за четири, пет година. Шта ти није јасно?
Драганић: Да ли сам некада био у иностранству са окривљенима из ове групе и са ким?
Лалић: Немам сазнања.
Драганић: Да ли имаш сазнања, да ли је мене финансирала ова група?
Лалић: Поред овога што сам рекао, знам да си од Вељка Беливука узимао кокаин. Нису велике количине. Не знам коме си продавао, нисам ти упознао муштерије. Са још једном особом која је на крипти била Минимакс си сарађивао око кокаина, знам јер је тај из Калуђерице Минимакс био мој клијент за скај.
Драганић: Зашто су сви окривљени долазили у те штек станове осим мене?
Лалић: Имали су пуно поверење у тебе, зато су ти дали да чуваш оружје и остало, ал су те држали по страни да не паднеш под лупу полиције. Нису те експонирали
Драганић: Нису ме експонирали, а ја продајем кокаин?
Лалић: Рекао сам, мање количине. Сигурно си имао проверене клијенте којима си продавао.
Драганић: Око узгајања те наводне траве у кући, како си ти то мени помогао?
Лалић: Саветодавно
Драганић: Рекао је да су сви чланови добијали паре, кокаин, сатове, аутомобиле, рекао је да са ја добио сат?
Лалић: Видео сам својим очима, кокаин да ли ти је Беливук давао да се одужи или продавао, било би неозбиљно да причам јер не знам.
Драганић: Да ли сам био на вези са тим наводним шефовима кавачког клана?
Лалић: Већ сам одговорио, не знам.
Драганић: Са ким сам ја био од окривљених у пријатељским односима и да ли смо се фамилијарно дружили, деца, жене, славе?
Лалић: Ја не знам.
Драганић: Шта сам ти ја конкретно причао о мојој жени, да сам у завади са њом?
Лалић: Рекао сам да ниси смео да допустиш да ту дође полиција, или не дај боже оваква ситуација, јер твоја жена има анимозитет према криминалу, тако си ми причао, да би то била катастрофа ако би се тако десило.
Драганић: Што би била катастрофа?
Лалић: Могу да претпоставим, била би катастрофа за ваш однос. Није им жена дала кућу, знам да си тражио решење да се водила на њу и да си хтео да пребациш.
Драганић: Да ли сам ја икада био у тој кући, у тој улици у Славка Ћурувије?
Лалић: Не да ја знам.
14.50 – Миљковић се јавио за реч
Оптужени Марко МИљковић јавио се за реч.
Миљковић: Ми смо имали разговор са адвокатима, предлагали су да тражимо ваше изузеће, јер је почео да прича о два убиства, Мирку Којићу и још два убиства Пинк таксија. То је већ писало у новинама, предаћемо вам, он прича оно што прочита у новинама. Медији су то писали пошто је добио статус, занима нас одакле то у медијима када ни ми нисмо добили његову писану изјаву. Нећемо тражити изузеће да не одуговлачимо поступак. Толико.
Судија је потом позвала сведока сарадника Срђана Лалића да изађе за говорницу.
14.43 – Прозивка оптужених
Судско веће ушло је у судницу и почело са прозивком оптужених и њихових адвоката како би проверило да ли су испуњени услови да се данасње суђење одржи.
14.24 – Оптужени пристижу у суд
У суд су стигли и адвокати, као и оптужени који се бране са слободе.
Оптужени који бораве у притвору Централног затвора, у пратњи полиције су спроведени у Специјални суд и уведени у бокс за оптужене у судници, где чекају да почне суђење заказано за 14.30 сати.
Сведочење би данас требало да настави сведок сарадник Срђан Лалић, ком би питања требало да настави да поставља власник куће у Ритопеку, коју су оптужени у међусобној комуникацији звали кланица, оптужени Владе Драганић. Да жели да поставља питања најавио је и оптужени Немања Ђурић, као и Вељко Беливук.
Подсетимо, на претхдном рочишту које је одржано у уторак, 31. јануара, Лалић је одговарао на питања Небојше Јанковића, а потом је испитивање почео и Драганић.
Извор: Курир.рс
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
