Насљеђе митроплита Амфилохија

Пише: Божидар Ровчанин

У јавни дискурс, тако је неосјетно упловила, из ко зна каквих закулисних и лукративних кухиња, синтагма “насљеђе митроплита Амфилохија”. Та синтагма нема никакве везе са истинским насљеђем Светога Човјека, али је продата и пролази као да има. Наиме, све што су закулисни кувари препознали као црногорство, самосталност, аутономност, аутокефалност у промишљању и поступцима Светога Човјека, пласира се као Његово “насљеђе” које новоизабрани Патријарх и Митрополит “урушавају”!

Они тамо, тамоони, и не објашњавајући шта је истинско Митрополитово насљеђе, без знања о Богу и Цркви, лишени цјеломудрија, а са сувишком  недобронамјерности и одговорности, у виду отровне капсуле, убацују у крвоток народа, у његову подсвјест, нешто што нема везе са Насљеђем.

Па шта је Насљеђе митрополита Амфилохија?!!! Прво и основно јесете Љубав! Љубав из које произилази Јединство Цркве! Јединство у молитви, у служењу, јединство у Христу!!! А све оно што је прочитано као Његова потенцијална чворноватост, бунтовност, ангажованост, постојаност,  карактер, “опируће” Јединству, било је заправо покушај, одговор да се у држави – диктатури, држави отпадији, хунти и самовољи која је пријетила и покушала директно да ликвидира Цркву, њену помјесну Невјестицу, да је неким бирократским алаткама спаси, да олакша јој дисање, да пружи јој прилику, да купи вријеме и отупи оштрицу богоборства и црквеноборства. И сад се ти изнуђени инструменти и импровизације, да би се тек преживјело у “законом безакоњу”, у озакоњеном злочину, у ослобођеној ЦГ, лукаво нуде као ткз. Амфилохијево насљеђе.