Naša Srpska, jača nego ikad: Sabrala saveznike, podijelila Zapad
1 min read
foto: Politika
Piše: dr Rajko Petrović
Republika Srpska 1992. godine bila je u svim zemljama Zapada prikazana kao zločinačka i zasnovana na etničkom čišćenju, a Srbi sa tih prostora kao najveći monstrumi nakon Hitlera i nacista, da bi je te zemlje kasnije i bombardovale. Rusija je bila hladno distancirana od događaja u Srpskoj, uz prisustvo dobrovoljaca koje je bilo izuzetak, a ne pravilo. Kine nije ni bilo na geopolitičkoj mapi. Srbija je jedina pomagala Srpsku u svakom smislu, ali je istovremeno od nje pravila neku vrstu javnog otklona.
Republika Srpska 30 godina kasnije je subjekat oko koga je Zapad podeljen. Sada su tu zemlje poput Mađarske i Slovenije koje je otvoreno podržavaju i afirmišu, a sa takvim stavom se prećutno slažu sasvim izvesno i jedna Poljska, Češka, Slovačka, Bugarska, Grčka, Kipar… Na proslavu 30 godina Srpske stigli su i francuski parlamentarci iz najjače opozicione partije Marin Le Pen. Tu su bili i ambasador Rusije i predstavnik kineske ambasade u Sarajevu, a sve njih je bilo baš briga i za odluke Ustavnog suda u Sarajevu i za Kristijana Šmita koga ionako ne priznaju kao visokog predstavnika.
Srbija, sa kojom je Srpska u međuvremenu izgradila snažne institucionalne i infrastrukturne veze, poslala je na nedavnu proslavu nosioce zakonodavne i izvršne vlasti, zatim načelnika generalštaba i direktora bezbednosno-informativne agencije i svako od njih je poručio da Srpska može maksimalno da računa na pomoć i podršku Beograda u svakom trenutku.
Ako je uz okolnosti iz 1992-1995, koje su bile nemoguće, Srpska nastala i opstala, čemu se, logički gledano, danas nada političko Sarajevo u nameri da uđe čak i u otvoreni sukob sa njom!?
Ovoga puta nisam siguran da bi ceo Zapad izveštavao o srpskim bradatim koljačima (naprotiv, pre će biti da bi dobar deo istog govorio o islamistima u srcu hrišćanske Evrope), niti sam siguran da bi Rusija i Kina bile nemi posmatrači na terenu.
Izvor: Fejsbuk
Pročitajte još:
Mišljenja sam da je što se tiče Republike Srpske kritičnija bila 1999. god., negoli vrijeme rata. Bombardovanje Srbije i Crne Gore, tada su smijenili legalno izabranog Predsjednika Nikolu Poplašena upali u zgradu Vlade RS pod punom borbenom opremom,…. sjećam se dobro svaki ali svaki dan mase NATO oklopnih i borbenih vozila se kreću drumovima, ogromi helikopteri špartaju svakodnevno cca 200 met. visine, prolaziš automobilom cestama a na skretanjima i raskršćima poredano po 50 američkih vojnika u punoj ratnoj opremi. Kontrola privatnih vozila i ostalih vozila od strane američke vojne policije na svaki 10 km. Čak su zabranili i upotrebu protivugradnih raketa jer kao zbog bezbjednosti po NATO avione koji su bombardovali Srbiju. Prava okupacija, 92 ooo NATO vojnika je bilo na području cijele BiH.
Kao da su čekali neki mali incident a da bi uništili Republiku Srpsku. No Srbi znaju biti i disciplinovani , incidenta nije bilo osim verbalnih provokacija na engleskom od strane običnog naroda a ovi nemaju mandat da takve hapse ili da čak pucaju na njih. Čak su i pozdravljali ( valjde im tako naređeno) na lošem srpskom a kada su prolazili pored civila no otpozdrava nije bilo no okretanje glave. Ulazili su u prodavnice, na javna mjesta, čak i u frizerske salone, na ulicama su pokušavali dijeliti neke NATO brošure ( propagandni materijal) no dobijali su odgovor: “ Go away “ ili: odlazi od mene.
Primer kako Sloga pruža otpor Vragu! Ne može im niko ništa. A zamislite da se to dešava i u CG i Srbiji. Gde bi nam bio kraj! Ostavili bi nas na miru i težilu da imaju nas kao saveznika, a ne kao sada, Vazala.
Ne može niko ništa pošto ovo su se globalne okolnosti promijenile. Da se ovo dešavalo prije samo desetak- petnaes godina imali bi oni instrumente da mgu svašta a ne ništa.
Stvar je savršeno jednostavna: Što jača Rusija, to bolje po Srbe. A čak i vojni analitičari sa zapada govore da je rusko oružje superiornije i sofisticiranije od američkog od hipersoničkih raketa tipa „kinžal“, „cirkon“ i sl. pa do podmornica “ Posejdon“ naoružanih razornim raketama a blizu gusto naseljene američke istočne i zapadne obale.
Jedan ruski avion sa raketom „kinžal“ teškom 500 kg ( a ima ih i po 1500 km) komotno može ozbiljno oštetiti onaj američki nosač aviona u Jadranskom moru a gađajući ga iz Crnog mora.