Наша Бока
1 min read
Пише: Славољуб С. Лекић*
Крајолици изузетне лепоте често, поред географских, носе сакралне и духовне поруке, привлаче путнике и писце и изазивају велика узбуђења. У такве пределе спада јадрански залив Бока Которска. Раније она беше Рисански Затон (Sinus Rhizonicus) а пошто од Ришњана прузеше Которани првенство, доби садашњи назив. Док су морима јездили једрењаци, Бока је живела златно доба поморства и трговине, но када поморје освојише парне лађе, слава Боке пређе у успомене, а она поста бисер око кога се јагме очи радозналих путника и истраживача природних лепота.
О најлепшем заливу на Јадрану, писали су многи, међу којима и Николај Велимировић, П. П. Његош, С. Матавуљ, С. М. Љубиша, М. Црњански… Љубиша Митров, Боку назива чаробним заливом у који се спуштају и тону кршовита брда јужне Херцеговине и Црне Горе. 1870. записа да се Бока граничи с истока и севера Црном Гором, с југа Арбанијом, с подна морем јадранскијем а са запада Херцеговином. Вели Љубиша Митров још и да је Бока давнином припадала Бановини Зецкој, но се предаде половином 19 века, бирајући између два зла турског и млетачког, те се одлучи на мање – млетачко.
Матавуљ нам приповеда да пошто Млеци подјармише Боку главни посао беше им да однароде племство, а тога ради најпре наметнуше латинску веру житељима градова. Као и Млетачка република, ови племићи пропадоше, а Матавуљ наводи да је познавао једног кућића которског који је био прост царински стражар. После вишевековне власти Млечана, Бока допаде Аустроугарској. Матавуљ, који је провео у Боки више година, описује бокељску гостољубивост, јунаштво, обзирност у саобраћају с људима који су извањци. Истиче да цене Русе, Енглезе и Французе а најмање Талијане и Немце. А владика Николај у својим „Успоменама из Боке“ (1904), казује да су Дубровчани Срби католичке вере и да та разноликост у вери под притиском исте судбине спаја и везује Србе у Приморју, док Србе католике у Херцеговини описује као ненадмашне родољубе одане Српству.
Али наследници и следбеници Аустроугарске и Борџија, желе да докрајче латинизацију Боке и Црне Горе, не обраћајући пажњу на колоне очајних освајача из Африке и Азије које запљускују Италију, Немачку, Француску, Аустрију… Зато данас настоје да градњом музеја на Рту Оштро васкрсну успомене на краткотрајну владавину дунавске Монархије над Боком.
Сакрални и духовни значај Бока има посебно да захвали задужбини Светог Саве, манастиру Светог Архангела Михаила, седишту Зетске митрополије, смештеног на додиру облака и мора. Намерник који се затекне у манастиру на Тиватској превлаци, осети снагу места које носи светост и сабира све што је кроз столећа манастир крстио као да је у војводству анђела Божјих. Сусрет с настојатељем манастира архимандритом Бенедиктом, чију прозрачну фигуру прожима мистични мир, и тиватским протом Петром, обасјаног братском ведрином, верницима и намерницима даје снагу и подстичу их на узвишеност. Богослужења на земљи Светог Саве, осим шти учвршћују веру православних, отрежњују и умирују непоколебљиве римокатоличке борце и мисионаре, наследнике папе Алесандра ВИ.
Шта је у претходном миленијуму истрпила СПЦ, располућена невидљивом и недодиривом, Теодосијевом линијом, памти и приповеда нам манастир на Тиватској превлаци. Отрован, а онда и срушен братском руком, годину дана пре пада Цариграда, манастир је прешао из чулног света на небо, где и данас стоји његова сенка. Столећима у рушевинама стрпљиво је чекао обнову. Настојање контесе Екатерине Властелиновић која је 1827. откупила трећину Превлаке са намером да обнови манастир и храм, четири столећа након рушења, подгреја наду да ће манастир бити обновљен. Контеса је успела да подигне своју задужбину – храм Пресвете Тројице. Опет наступи време тишине и манастирске рушевине дочекаше наше дане и нови замах обнове. Савин манастир Светог Архангела Михаила поново се враћа у свој завичај да са својим саговорником и братом, манастиром Савина, обнови сећање на посету апостола Павла.
Nadam se da cete biti prisutni na kongresu na Zlatiboru uskoro, pa da kazete koju. Bice vise nego nadahnjujuce…