Предсједнички избори одржани су у складу са изборним законодавством и већином међународних стандарда у тој области, и поред уочених недостатака у организацији изборног процеса, нарушеној функционалности Државне изборне комисије (ДИК) и тајности гласања на неким бирачким мјестима.
То је показао Извјештај о прелиминарним закључцима и налазима о предсједничким изборима одржаним 15. априла, који је данас на прес конференцији представио Центар за мониторинг и истраживање (ЦеМИ).
Шеф посматрачке мисије ЦеМИ-ја, Златко Вујовић, рекао је да су предсједнички избори одржани у складу са изборним законодавством и већином међународних стандарда у тој области, и поред, како је навео, уочених недостатака у организацији изборног процеса, нарушеној функционалности ДИК-а, нарушеној тајности гласања на неким бирачким мјестима, непотпуности у саставу бирачких одбора, и проблемима са уредношћу бирачког списка.
„И поред одређених помака, у односу на парламентарне изборе, нарушена је функционалност ДИК-а, уз снажну политизацију у њеном раду и у раду Агенције за спрјечавање корупције (АСК), изазива велику забринутост“, казао је Вујовић у ПР Центру.
Правни експерт посматрачке мисије, Бојан Божовић, рекао је да су у у ЦеМИ-ју уочили да у раду и одлучивању чланова дијела општинских и ДИК-а и даље доминира партијска припадност чланова тих органа.
„У раду ДИК-а, у последњој фази процеса, нису учествовали сви чланови сталног састава, прије свега се то односи на чланове опозиције, изборне листе нису именовале опуномоћене представнике, што је нарушило концепт уређења и начин одлучивања у овом тијелу у току самог изборног процеса“, појаснио је Божовић.
Он је подсјетио да је ДИК са шест од могућих 16 гласова одбила приговор Бојанића, којим је предсједнички кандидат тражио поништење резултата избора.
„Представници опозиције нису ни дошли на ту сједницу, и није било кворума. ДИК је образложио да приговори који су достављени од предсједничког кандидата Бојанића су требало да буду достављени општинским изброним комисијама, а не овој институцији“, навео је Божовић.
Према његовим ријечима, и поред тога што је ДИК побољшала комуникацију са медијима, кроз одређивање ПР менаџера за предсједничке изборе, и да постоји виши степен трансперентности, „она није у потпуности достигнута“.
„Медији немају могућност да присуствују сједници, док је интернет презентација, иако је унапријеђена, и даље незадовољавајућа са аспекта доступности података и докумената“, истакао је Божовић.
Општинске изборне комисије, како је казао, раде у скалду са Законом, „али смо уочили да велики број њих има проблем са ажурирањем сајта што доводи до смањења транспарентности“.
„Изборни дан су обиљежиле бројне неправилности које су се у сличној форми појављивале на реалитивно великом броју бирачких мјеста. Тако је ЦеМИ-јев правни тим за неправилности у току изборног дана примио 110 пријава неправилности како од поснтрача који су надгледали рад бирачких одбора на бирачким мјестима, тако и од самих грађана“, казао је Божовић.
Он је рекао да се највећи број неправилности односио на нарушавање тајности гласања гласним изговарањем имена гласача у току електронске идентификације; истовремено гласање више особа; давањем информација трећим особама или члановима бирача о опцијама које су гласали; прихватањем отворених гласачких листића од бирачких одбора; и непоштовањем процедура које осигуравају тајност гласања на бирачким мјестима.
„Забиљежени су проблеми неуређености бирачког списка, као и примјери неадекватног понашања чланова бирачких одбора, на шта се прије свега мисли на вербалне сукобе самих чланова бирачких одбора, коришћење мобилних телефона или неких других електронских уређаја“, истакао је Божовић.
Замјеница шефа посматрачке мисије, Николета Ђукановић, казала је да и даље постоји одређени број бирача који нису у бирачком списку, а требало би да буду, или обратно, „те је потребно размишљати о новим механизмима којима се смањује број оваквих ситуација“.
„Апликација број бирача показала је да је укупан број бирача у закљученом бирачком списку 532.599 бирача, док је број бирача са отисцима мањи, 523.791. Констатовано је да 8.808 особа немају отисак прстију у бази. У већини случајева ради се о особама које имају старе личне карте, које су у међувремену замијенили из разлога што живе у иностранству или из неких других разлога, затим о лицима која си напунила 18 година, а нису регулисала статус за документа“, навела је Ђукановић.
Према њеним ријечима, АФИС систем је показао да у бази постоји 288 претпостављених сличних слогова, односно да 163 бирача имају потенцијално исти отисак са једним или више бирача.
„Констатовано је да од 163, 74 бирача су преозната у процесу дедупликације која је спроведена 2016.године док је сада 89 особа новопрепозната“, казала је Ђукановић.
Говорећи о злоупотреби државних сервиса, како је навела, посмтрачи ЦеМИ-ја су регистровали коришћење јавних ресурса у сврху политичког маркетинга, „посебно у случају предсједничког кандидата владајуће коалције“.
„Јавни сервис је проефсионално и избалансирано извјешатавао о предсједничкој кампањи, за разлику од дијела приватних медија који нису пружили један приступ свим предсједничким кандидатима. Настављена је негативна кампања на друштвеним мрежама“, навела је Ђукановић.
Она је подсјетила да је ЦеМИ објавио прелиминарну пројекцију резултата на основу реализације узорка 45 минута након затварања бирачких мјеста, а финалну у 22 сата и 15 минута.
„Просјечно одступање ЦеМИјевих процјена у односу на резултате које је објавио ДИК било је 0,04 одсто“, истакла је Ђукановић.
ПР координаторка посматрачке мисије, Теодора Гилић подсјетила је да је ЦеМИ нагледао изборну кампању од регистрације, прве кандидатуре, изборног дана, а такође, како је појаснила, наставља да надгледа постизборни период до објављивања коначних резултата.
За праћење изборног дана, како је навела, ЦеМИ акредитовао 1.340 посматрача, који су били распоређени на 90 одсто бирачких мјеста.
„Праћење изборног дана је реализовано кроз неколико група активности – праћење и реализација изброних процедура на бирачким мјестима, паралелно пребројавање гласова, праћење рада ДИК-а, општинских изброних комисија, АСК, Министарства унутрашњих послова, односи са медијима и јавношћу, као и уживо представљање пројекције резултата“, истакла је Гилић.
На питање новинара какву поруку су послали предсједнички избори у сусрет предстојећим локалним, Вујовић је рекао да је уочено оно што је познато од раније.
„А то је да имамо дисфункционалну ДИК, да је проблем великог утицаја партијске припадности и даље јако изражен – не само у раду ДИК-а, него и у нешто мањем обиму у раду општинских изборних комисија. То представља велику опасност за Црну Гору и изборни процес из разлога што чанови ДИК-а гласају искључиво по партијског припадности“, појаснио је Вујовић.
Он је рекао да је слична ситуација са АСК.
„У ЦеМИ-ју сматрамо да ДИК у оваквом формату и коделу, нити АСК, нису дорасли овом тренутку и очекивањима која постоје.
Вујовић је најавио да ће ЦеМИ надгледати наредне локалне изборе, да је план да та организација покрихе бирачка мјеста у свим општинама,али да то још увијек није потврђено.
Рад посматрачке мисије ЦеМИ-ја је финансирала Амбасада Њемачке у Подгорици, кроз пројекат Грађанско надгледање предсједничких избора – Да фер избори постану навика.
Извор: ПР центар
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
