Народ који је много пута издао своје најбоље синове, а подржао издајнике мораће кад тад ставити прст на чело

Пише: Јово Пејовић

Ако би реално оцјењивали петогодишњи учинак нове власти, морали би се сложити да су очекивања грађана била много већа. Разлоге што много тога тапка у мјесту треба тражити у много чему, али један од најбитнијих је да су на кључна мјеста у држави дошли они који су се касно прикључили, па самим тим и најмање допринијели побједи нове власти, као и они који промјене нијесу жељели, а у чијим рукама су важне полуге власти.

Они који су се деценијама борили за промјене добили су мрвице, а највећи број њих је једноставно нестао са политичке сцене. Неких од њих смо се прелако одрекли, а нијесмо смјели. Ово вријеме је показало да се некоме борба за промјену власти сводила на борбу за фотеље, а некима за слободну и праведну Црну Гору. Ови први су се врло брзо саживјели са функцијама које обављају, а ови други и даље чекају слободну и праведну Црну Гору. Да се овај народ уморио од лажи, лицемјера и лоших политичара осјећа се на сваком кораку. Уморио се и од вјеровања да ће се појавити неко коме ће интереси државе и грађана бити испред личних интереса и ко ће понудити рецепт за превазилажење свих подјела. Деведесет посто политичара би заувијек пошло са политичке сцене када би изгубили бенефите које им доносе функције и постали највећи противници партија које су их довеле на те функције. Борба за лидерске позиције у свим партијама је постала питање живота или смрти, које нема цијену.

Зато смо свједоци да једни те исти лидери трају деценијама било у матичним или новим партијама, које формирају искључиво зато да би продужили рок трајања. Наравно, из сјенке трају они који су прозвели хаос у Црној Гори и битно утичу на креирање политичке сцене.Црна Гора нема јасно дефинисану државну политику, зато се умјесто круцијалним бавимо периферним питањима. Међусобна препуцавања, бројне афере и скандали су теме које се намећу цијелом друштву. Највећи број њих се вјештачки ствара, али мора се признати дају резултате. У Црној Гори је немогуће наћи политичара са визијом, који промовише праве вриједности и који се не бави трачевима и коментарисањем свега и свачега. Оно што мене као Србина посебно забрињава је чињеница да су сви народи на Балкану јединствени у одбрани својих националних интереса ма гдје живјели, само Срби нијесу. Очекивати да други бране наше националне интересе је сулудо. Борбу за власт унутар српског бирачког тијела српски лидери су ставили испред националних интереса и у томе је проблем свих наших несрећа. Многи српски политичари су се спремни одрећи сопственог идентитета само да би дошли или остали на власти. Народ који је много пута издао своје најбоље синове, а подржао издајнике мораће кад тад ставити прст на чело и у миру трасирати свој пут у будућност. То важи и за све српске политичаре у Црној Гори који ће морати одлучити да ли је улазак у Европску унију вриједан губљења идентитета народа који има највеће заслуге за постојање ове државе. Сви народи у Црној Гори су добили све што су тражили, само је Србима одузето оно што су вјековима имали. Много се посљедњих неколико деценија на политичкој сцени појављивало такозваних заштитника српског народа у Црној Гори, који су преварили и народ и Бога. Народ, јер много тога што су обећали нијесу остварили нарочито у дијелу трајног решавања идентитетских питања. Бога, јер су се крстили са три прста, док им је требало да дођу на власт, а потом ударили на свештенство Српске православне цркве на скоро исти начин, како је то чинила бивша власт. Зато грађани коначно морају мијењати своју улогу на изборима, јер бирати, а након избора се ништа не питати, нити о било чему одлучивати је понижавајућа улога.