Nargila barovi – način da duvanska industrija stvori nove zavisnike

Nargila barova ima sve više, posebno u blizini škola, jer druženje na ovakvim mjestima postaje trend među mladima. Istraživanja Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ pokazala su da je devet odsto osnovaca u Srbiji, uzrasta od 13 do 15 godina, probalo šišu i gotovo svaki treći srednjoškolac.

Marijan Ivanuša iz Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji za RTS naglašava da je aromatizovani duvan koji se puši u nargilama štetan po zdravlje koliko i običan duvan u cigaretama.

„Opasnost se krije u tome što zbog veoma prijatne arome ljudi misle kako je bezopasan i da se može koristiti jer nije štetan po zdravlje, a posledice su još gore zbog toga što jaka aroma olakšava konzumaciju, posebno maloljetnim i mladim ljudima“, napominje Ivanuša.

Nargila je napravljena tako da iznad duvana koji se koristi za pušenje postoji aluminijumska folija u kojoj je ugalj koji se zagrijeva, tako dim koji se uvlači u pluća sadrži produkte sagorijevanja i duvana i uglja.

Zato je duvan iz nargila štetniji nego obična cigareta.

„S obzirom na to da je sesija pušenja nargile dugotrajnija, uz to, gori duvan, ali i ugalj kao izvor toplote, tako da ima mnogo više štetnih materija koje se unesu tokom pušenja nargile. Kada se govori o procentu nikotina, situacija je slična kao kada se popuši cigareta. Potom, koncentracija natroze koja je jedan od specifičnih sastojaka duvana, je nešto niži nego kod cigarete, ali zatim slijede brojne druge materije koje su daleko štetnije od cigareta“, dodaje gost RTS-a.

Korišćenje nargile kod mladih prije svega može izazvati aktivno trovanje ugljen-monoksidom, koji je veoma otrovan gas koji nastaje tokom procesa sagorijevanja.

Pored toga, može doći i do trovanja nikotinom jer je on u stvari otrovna supstanca. Od šest miligrama nikotina malo dijete može da umre.
Tu su i različite organske supstance za koje je dokazano da uzrokuju rak pluća i ostale vrste raka. Potom supstance koje nadražuju pluća, ždrijelo i sve respiratorne organe. Prilikom pušenja nargile dešava se da korisnik izgubi svijest.

Fokus istraživanja i kampanje SZO, s obzirom na to da najveći broj ljudi koristi cigarete, bio usmjeren na tu problematiku, tako da se nije dovoljno skretala pažnja na štetne posledice korišćenja nargile.

Korišćenje nargila nije ni higijenski

Mladi dok puše nargilu uglavnom koriste isti usnik, što predstavlja mogućnost da se prenesu mnoge infekcije, kao što je herpes na usnama, čak i tuberkuloza, mada, Ivanuša smatra da je opasnost od prenošenja infekcija mnogo manja u poređenju sa štetnošću samog korišćenja nargile.

„Naravno, industrija ne bira načine da prodre do potrošača i njima su mladi ciljna grupa. Znamo da je nikotin supstanca koja izaziva zavisnost. Zato se na razne načine privlače potencijalni korisnici, bilo elektronskim cigaretama, bilo nargilama“, opominje Ivanuša.

Srbija nije jedina zemlja u kojoj postoji ovaj problem, taj trend je popularan i u svijetu. Gost Jutarnjeg programa, koji je inače iz Slovenije, navodi da ni u njegovoj domovini situacija nije dobra, ali je mnogo povoljnija u poređenju sa Srbijom. Takođe, radio je i u Gruziji u kojoj 57 odsto muškaraca puši. Parlament Gruzije je na kraju prihvatio zakon o kontroli duvana po preporukama SZO.

„Jer duvanska industrija nije obična industrija kao ostale. Zemlje godišnje gube 2,4 odsto BDP zbog posledica koje izaziva pušenje. Verujem da je i u Srbiji situacija slična, ali se počelo sa preduzimanjem odgovarajućih mjera, te vjerujem da će se situacija značajno popraviti“, naveo je Ivanuša iz SZO u Srbiji.