Napori sokolskih pregalaca u borbi za zdravstveno prosvećivanje naroda

Piše: Saša Nedeljković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

U redovima sokola  učestvovali su kao članovi zdravstveni pregaoci.  Kao primer pregalaca sokolska štampa  isticala je  dr. Milana Jovanovića Batuta,  dr. Lovru Dojmija, dr. Peru Ilića, …. . Milan Jovanović-Batut bio je osnivač Sokolskog društva u Novom Sadu 1874. U Upravi društva bio je društveni lekar. Zatim je bio starešina sokola u Beogradu 1896-1897. (1) Sokolsko društvo u Novom Sadu je brzo prestalo sa radom. Društvo za čuvanje narodnog zdravlja osnovano je 1902. u Beogradu. Prvi urednik lista „Zdravlje” bio je dr. Milan Jovanović Batut. (2)  U članku „O važnosti higijenskih izložba” u „Knjizi za sokolsko selo” dr. Lovro Dojmi  istakao je da je za seljake bilo važnije da nešto vide nego da čuju. U tome je za njega bio značaj  higijenskih izložbi. (3)

Dr. Pera Ilić se rodio u Čačku 20 novembra 1881. Školovanje je produžio  u Rusiji : bogosloviju i medicinski fakultet u Moskvi. Kao vojni lekar učestvovao je u ratovima  i preminuo je u činu rezervnog sanitetskog potpukovnika. Jedno vreme bio je upravnik Kragujevačke a kasnije Opšte državne bolnice u Beogradu. Penzionisan je 1937. kao upravnik Državne bolnice za duševne bolesti u Kovinu. Kao penzioner se posvetio radu na trezvenosti, sokolskom radu i radu u Udruženju Albanske spomenice i Hrišćanskoj zajednici mladih ljudi. Sahranjen je 28 februara 1941. uz vojničke počasti na Beogradskom novom groblju. Na sahrani govorili su :  u ime udruženja Albanske spomenice Jerotije Novitović, direktor gimnazije u penziji, u ime bolničkih lekara govorio je dr. Milan Petrović, predsednik Srpskog lekarskog udruženja, … u ime pokreta trezvenosti Vladislav Pavlović.U ime Sokola (Saveza, Župe i Sokolskog društva Beograd X) govorio je dr. Milić R. Majstorović. U svom govoru istakao je : „ … U našoj sokolani i van nje brat Pera Ilić je obraćao naročitu pažnju na zdravlje omladine, na borbu protiv alkoholizma, venerije i tuberkuloze… da je brat Pera Ilić, u mnogome uticao na omladinu našeg društva da ide putem trezvenosti i moralne čistote i da prezire blatnjave kaljuge nemorala i alkoholizma. Njegova reč je tu bila neumitna i strašna. On je herojski vodio borbu protiv tih društvenih mana.”(4) Posle ratova, još neko vreme je ostao u vojnoj službi, pa je kao rezervni major napustio vojnu službu. Bio je šef odeljenja, a zatim upravnik bolnice u Kragujevcu, pa u Beogradu. Premešten je 1931. za Bansku upravu u Cetinje, Bio je 1934. upravnik bolnice u Kovinu, a 1937. je u penziji. Od tada je živeo u Beogradu.

Bio je osnivač  Sokolskog društva Beograd X i sve do smrti član Uprave društva. Bio je član uprave sokolske župe Beograd, kooptiran je u Sokolski savezni prosvetni odbor kao pročelnik za trezvenost. Njegovo najmilije društvo bili su trezvenjaci, gde je radio na etičkom preporodu naroda. Bio je odlikovan Albanskom spomenicom, krstom milosrđa, orden Crvenog krsta, srebrna i zlatna medalja za revnosnu službu, Beli Orao V stepena, u sv. Sava V i III stepena, i Jugoslovenska kruna III reda. Umro je za vreme predavanja sokolima vojnicima u Gornjem gradu. Na sahrani je bila masa naroda, prijatelji, poštovaoci i sokoli. (5) U časopisu Župe Beograd  „Oko Sokolovo” objavljen je članak dr. Pere Ilića „Alkohol i narodni običaji”. Za njega upotreba alkohola bila je nesvesno vršenje hroničnog samoubistva pojedinaca i celog naroda. U članku je opisao  upotrebu alkohola  pri narodnim običajima u njegovom Kosmajskom kraju. (6)

U redovima sokola  učestvovali su kao članovi  pregaoci koji su radili na zdravstvenom prosvećivanju naroda.  Sokolska štampa isticala je kao primer  dr. Milana Jovanovića Batuta, dr. Lovru Dojmija i dr. Peru Ilića kao sokole i  pregaoce u zdravstvenom prosvećivanju naroda. Sokolski rad na prosvećivanju trajao je do Aprilskog rata 1941. kada je Savez Sokola bio zabranjen.  Pod predsedništvom dr. Stevana Ivanića Društvo za čuvanje narodnog zdravlja pretvoreno u Zadrugu za zdravstveno prosvećivanje naroda čime se ugasilo staro društvo.   (7)

Napomene  :

1. Andra Mih. Petrović, „Dr. Milan Jovanović-Batut”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 4 februar 1941, br. 1, str. 14;
2. Dr. V, „Pioniri srpske higijene”, „Novo Vreme”, Beograd,  27 maj 1942, str. 5;
3. Dr. Lovro Dojmi, „O važnosti higijenskih izložba”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, septembar 1935, br. 7, str. 17;
4. Mil.R. Majstorović, „Govor na pogrebu D-r Peri Iliću”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1 marta 1941, br. 2 i 3, str. 26, 27;
5. M.G.S., „D-r Pera Ilić”, „Oko Sokolovo”, Beograd,  1 marta 1941, br. 2 i 3, str.25, 26;
6. Dr Pera P. Ilić, „Oko Sokolovo”  Beograd,  1 marta 1941, br. 2 i 3, str.20, 21;
7. Dr. V, „Pioniri srpske higijene”,  „Novo Vreme”, Beograd,  27 maj 1942, str. 5;