Napali su ga psi, kao što i sad napadaju svakoga ko se uputi Savinim tragovima: Matija Bećković – Priča o Svetom Savi
Sveti Sava
Priča o Svetom Savi
Kad je Sveti Sava išao po zemlji,
Još pre svoga rođenja,
Dok se zvao Rastko,
Kao što ide i sada,
Samo ga ne vidimo,
A možda je to bilo i docnije.
Krenuo je Savinim stopama,
Ka Savinom izvoru
Na Savinom vrhu
Kuda i mi idemo,
Jer drugog puta i nema.
Kada je negde oko Savina dana
Naišao Savinom stranom,
Napali su ga psi,
Kao što i sad napadaju
Svakoga ko se uputi Savinim tragovima.
Putnik je najpre sastavio tri prsta,
Kako je odredio da se i mi krstimo,
Plašeći ih zakonom
Od koga su još više pobesneli,
A ni do danas nisu uzmaknuli.
Onda se sagnuo da dohvati kamen,
Ali kamenje beše zamrznuto,
Svezano za zemlju studenim sindžirima,
Jer beše jaka zima,
Kao i ove godine,
Kao uvek oko Savina dana.
Već su raznosili Savina stopala,
Savin kuk i Savin lakat,
Po prodolima i jarugama zemlje
Zbog koje je podeljen svet,
Kad je Sveti Sava otpasao mač usta,
Jedino oružje koje je nosio,
A koje je i nama ostavio,
Govoreći ove reči:
— Neka je prokleta zemlja u kojoj su
Paščad puštena, a kamenje svezano.
*
Matija Bećković
R
Ama, nemoj tako Matija, zar ti ne ču naše velikocrnogorske perjanice gdje grme „nema nama molitve bez njih“, bez te paščadi! Što se nas pravoslavnih Srba tiče, sasvim nam je jasno da su u drugom dijelu svoga lukavog pametovanja u pravu: sindžirima dušmanskim iznutra umno porobljene Crne Gore, njihovog građanistički prčevitog Montenegra, zaista nema bez onih među nama kojima je na prađedovini nemanjićkoj jezuitsko-komunjarsko-globalistička velikocrnogorska građanistička mantra milija od zavjeta i putokaza nemanjićkih! Otuda sva naša muka.
Ama, nemoj tako Matija, zar tz ne ču naše velikocrnogorske perjanice gdje grme „nema nama molitve bez njih“, bez te paščadi! Što se nas.pravoslavnih Srba tiče, sasvim nam je jasno da su u drugom dijelu svoga lukavog pametovanja u pravu: sindžirima dušmanskim iznutra umno porobljene Crne Gore, njihovog građanistički prčevitog Montenegra, zaista nema bez onih među nama kojima je na prađedovini nemanjićkoj jezuitsko-komunjarsko-globalistička velikocrnogorska građanistička mantra milija od zavjeta i putokaza nemanjićkih! Otuda sva naša muka.
Sava Nemanjić teološki gledano je avangarda hrišćanstva svojeg doba jer je uradio ono što je za katoličku crkvu uradio Martin Luter.
Sava se odvojio od uticaja Konstantinopolja na isti način na koji se Martin Luter odvojio od Rima.
Naravno 400 godina kasnije ali sa istim efektom a možda i jačim nego je to bio kod Save.
Ne postoji paralela između Svetog Save i Martina Lutera. Sveti Sava je izmolio dozvolu da sami biramo svoje episkope, dok je doktrina Crkve ostala ista. A Martin Luter se distancirao od pape i nekih stavova Rimokatoličke Crkve. Vremenom su luteranci toliko izmenili crkvene dogme da ih danas verovatno ni sam Martin Luter ne bi prihvatio. A kod nas, ono što je mislio Sveti Sava, i dan-danas misli svako ko veruje u Boga.
R ce
Ako Bog da bice vezana 30.avgusta.
Nije isto kad se uputiš Savinim tragovima i Savinim putom.
Savini tragovi kroz istoriju mogu i da izblede ali Savin put ni milion godina ne može da izbriše.
Cela večnost traži taj put jer je videlo drugima kao što je i njemu bilo za svojeg veka.
„Neka je Prokleda Zemlja….
U kojoj su Pascad Pustena“…..
Pascad Montenegrinska….
OSLOBODITE NAM KAMENJE….
CRNA GORO….
PONOSITO STIJENJE….