Најзначајније награде 17. Сајма књига за „Clio“, Завод за уџбенике, „Прометеј“ и „Архипелаг“

Церемонијом уручења награда вечерас је завршено овогодишње, 17. издање Међународног подгоричког сајма књига и образовања. Уручено је 19 признања у 14 категорија. О наградама је и ове године одлучивао стручни жири у саставу: академик Синиша Јелушић, проф. др Славица Перовић и академска сликарка Марина Вешовић.

Признање за најбољег издавача, односно комплетну издавачку продукцију, добили су Завод за уџбенике и наставна средства (Подгорица) и Издавачка кућа „Прометеј“ (Нови Сад).

Како је образложила др Перовић, довољно је само погледати два каталога за 2023. годину које је издао Завод, па схватити које се изузетно вриједно издавачко прегнуће и савршено утемељена идеја о модерном школству и ђаку новога доба крије иза њих.

Захваљујући се Радуле Нововић, испред Завода, рекао је да чине напоре како би били један од најрепрезентативнијих и нејпрепознатљивијих издавача. У фокусу су им уџбеници, али не заостају ни када је вануџбеничка литература за разне категорије читалаца, рекао је Нововић.
Образлажући награду за „Прометеј“ др Перовић је истакла да је ријеч о издавачу који објављује књиге у домену националне и културне историје, антропологије, психологије, етнологије, лингвистике са око 100 наслова годишње, што представља изузетне издавачке напоре, зато што се често ради о капиталним дјелима.

За допринос унапређењу издаваштва и културне размјене у региону, признање је добио иначе почасни издавач овогодишњег сајма, Издавачка кућа „Clio“ (Београд), испред које се присутнима обратио Зоран Хамовић. У образложењу жири наводи да се издавачки концепт „Цлиа“ одликује профилисаним едицијама најразличитијег и најширег обима.

Онако како бирамо књиге, тако бирамо и људе

За допринос унапређењу издаваштва и културне размјене у региону, признање је добио иначе почасни издавач овогодишњег сајма, Издавачка кућа „Clio“. Директор и оснивач куће, Зоран Хамовић, казао је при уручењу да му је посебно драго што је „Clio“ међу првима у оквиру Подгоричке иницијативе, добио ово признање.

Подсјетио је на чињеницу да трају већ 30 година, а да је сваки сајам прилика за радост сусрета са колегама издавачима, библиотекарима, читаоцима. Напомиње да књигу не смијемо третирати као робу на пијаци, већ служи да повезује људе, стварајући институције и атмосферy у којој ће се људи међусобно препознати и наћи.

Истакао је и да је књига она која је носилац инструмента мишљења, као најзначајнијег инструмента за покретање било којих промјена.

– Нема више ни љевице ни деснице, ни онога што највише недостаје – довољно критичког мишљења, довољно бунта који чини промјену. Зашто о томе говорим? Зато што је књига темељ сваког од таквих мишљења. Оно што смо 30 година чинили јесте да смо обликовали, објављивали, комуницирали с оним људима који су имали потребу да мијењају друштво, да стварају ону врсте друштвене атмосфере у којој човјек осјећа да је сваког дана боље – рекао је Хамовић, између осталог. Истиче да је зато критериј којим се руководе приликом објављивања књига управо да ли ће те књиге створити неки бољитак појединцу или друштву, и колико ће допринијети нашој слободи. „Онако како бирамо књиге, тако бирамо и људе“, рекао је Хамовић.

За најбољу едицију награђен је „Архипелаг“ из Београда, за своје „Златно руно“. Жири истиче да их је на одлуку опредијелио високи критериј књижевног квалитета и опсег романескне и дискурзивне разноврсности унутар прозе.

Захваљујући на награди, Гојко Божовић, први човјек ове ИК, подсјетио је и на њихове друге едиције, наглашавајући да је књижевност ипак њихово основно поље дјеловања. Јер, „књижевност је посљедњи простор гдје су могући гласови разлике и слободе изражавања, а који се неће међусобно поништавати већ почивати на томе да нас разлике чине бољима“.

Награда за издавачки подухват уручена је ЈУ Народна блиблиотека Будве за Сабрана дјела Стефана Митрова Љубише. Награду је испред библиотеке примила директорка Мила Баљевић, додајући да је то заједнички подухват са кућама „Штампар Макарије“ и „Октоих“. Ове године њима је припала и награда за најбоље опремљен штанд.

Награда за издавачки подухват припала је и Центру за међукултурно разумијевање, издавачу Омеру Кајошају за Сабрана дјела Махмуда Дервиша (I-IV), а чије издавање је помогла Амбасада Државе Палестине. Амбасадор Палестине Раби Алхантоули је преузео награду.

Најбоље опремљена књига овог сајма је „Историја умјетности Црне Горе“, у издању ЦАНУ-а, док је признање за допринос унапређењу дјечјег издаваштва додијељено ИК „Кашмир промет“ из Загреба.

Награду за унапређење електронског стваралаштва добили су Министарство просвјете Црне Горе и Уницеф. За стварање нових читалаца награду су добили дјечији вртићи „Ђина Врбица“ и „Љубица Поповић“, а универзитети Доња Горица, Медитеран и Универзитет Црне Горе за унапређење образовног процеса. Додијељена су и посебна признања и то: Црногорској кинотеци признање за очување филмске баштине и развој филмске културе у Црној Гори; Удружењу Пивљана признање за допринос истраживањима културе Пиве и Дурмитора; Међународном центру за мир из Сарајева признање за допринос објављивању вишејезичких издања; а Сарајевском сајму признање за организовану изложбу награђених радова са тог сајма ове године.

Ж.Ј.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: