Највећи светски пензиони фонд остао без 40 милијарди долара

Фонд је изгубио 415 милијарди норвешких круна или тачно 39,72 милијарде долара, што илуструје колико су тржишта постала непредвидива, чак и за институције које управљају билионима, пишу  светски бизнис медији.

Иначе, фондом управља „Norges Bank Investment Management“(НБИМ) у име норвешког становништва. Основан је 1990-тих година како би улагао вишак прихода од нафтне и гасне индустрије, а данас улаже у више од 8.600 компанија у 63 земље.

Суштина проблема у протеклом кварталу био је технолошки сектор, који је годинама био мотор раста. Након изузетно успешне 2024, када су деонице технолошких дивова донеле рекордне профите, почетак 2025. донео је нагли преокрет. Деонице технолошких компанија нашле су се под притиском због глобалне тржишне нестабилности, што се одмах одразило на фонд чијих је приближно 70 одсто улагања уложено у деонице, а највећи део у америчке технолошке компаније.

НБИМ држи велике уделе у америчким технолошким џиновима као што су „Алфабет“, „Амазон“, „Нвидиа“, „Тесла“ и „Мајкрософт“. Њихова слабост додатно је наглашена након тронедељне распродаје мегакапитализиовних технолошких деоница у марту, када је с тржишта избрисано 2,7 билиона долара тржишне вредности. Ова распродаја била је подстакнута растућим страховима око учинака царинских политика председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа.

Нестабилности је претходила и распродаја технолошких деоница у јануару, када је кинеска фирма „Дип Сик“ представила властити велики језични модел темељен на вештачкој интелигенцији. Тврдили су да су га развили уз знатно ниже трошкове од америчких лидера попут ОпенАИ-јевог Чет џи-пи-тија, што је изазвало пад цена деоница технолошких компанија усмерених на АИ, особито „Нвидије“.

У раздобљу од јануара до марта поврат улагања у деонице износио је минус 1,6 одсто. Поврат на улагања у обвезнице био је у првом тромесечју позитиван и износио је 1,6 одсто. Улагања у неуврштене некретнине донела су поврат од 2,4 одсто, а она у инфраструктуру за обновљиву енергију од 1,2 посто. Укупан је поврат у првом тромесечју износио 0,6 посто, показао је извештај.

На крају марта фонд је управљао имовином вредном 18,5 билиона норвешких круна, односно приближно 1,738 билиона америчких долара. Више од половине укупне имовине било је и даље пласирано на америчко тржиште, кроз улагања у деонице, државне обвезнице и некретнине.

Упркос великим губицима, управа фонда остаје верна дугорочној инвестиционој стратегији.

Норвешки пензиони фонд, који приходима од нафте и гаса осигурава пензије будућих генерација, још једном је показао колико су и највећи светски улагачи изложени ризицима наглих тржишних преокрета. Историјски раст технолошког сектора донео му је рекордне профите, али истовремено повећао његову осетљивост на промене расположења на Вол Стриту.