Najveća svetska laž 20. veka: Slučaj Račak

Piše: Ljuban Karan

Iako potpuno raskrinkan kao američka podvala, čak i Haški sud odbacio optužnice, „Račak“ i dalje služi kao inspiracija za nova podmukla i prljava podmetanja koja služe za dalji progon i etničko čišćenje Srba

Ipored ranog upozorenja da se sprema podvala i podmetanje zločina srpskoj strani u sukobu sa albanskim teroristima, američka obaveštajna služba CIA preko svog agenta Vilijema Vokera uspela je da inscenira navodni zločin srpske policije i vojske prema albanskim civilima.

Najbolji srpski obaveštajac, general Jovan Milanović, kroz operativno prisustvo u Komandi NATO-a u Briselu, uspeo je preko svog obaveštajnog izvora informacija iz američke diplomatije da raskrinka i razjasni terorističke zločine na pijaci „Markale“ u Sarajevu 1964. i 1965. godine, kada je u dva navrata ubijeno preko stotinu civila a ranjeno preko dvesta. Izvor mu je detaljno objasnio da su tajne pripreme za ove akcije provedene u Americi, u američkoj vojnoj bazi pored grada Aleksandrije, u prisustvu američkih instruktora i bošnjačkih oficira.

Improvizovana je maketa dela pijace „Markale“ na kojoj je uvežbavano postavljanje eksploziva, da bi se to kasnije realizovalo u praksi u Sarajevu što je prikazano i medijski obrađeno kao težak zločin Vojske Republike Srpske granatiranjem civila na pijaci. To je poslužilo za satanizovanje Srba i direktan povod za američko vojno uplitanje i antisrpsko delovanje.

Pišući zabelešku o toj dobro pripremljenoj supertajnoj prljavoj akciji general Milanović je upozorio Generalštab SR Jugoslavije da bi se slično podmetanje ratnog zločina moglo dogoditi i prema policiji i vojsci SRJ na KiM. U konceptu koji je poslužio generalu da napiše zabelešku doslovno piše: „Upozoreni smo da će se taj scenario ponoviti na KiM. SAD će nastojati da insceniraju po svaku cenu neku akciju ove vrste kako bi pokrenuli vazdušne udare na SRJ“.

Upozorenje je dostavljeno 7. avgusta 1998. godine, a prljava akcija manipulisanja leševima od strane Vilijema Vokera i CIA u saradnji sa albanskim teroristima izvedena je 15. januara 1999. godine, skoro pola godine nakon upozorenja. Briljantna antiteroristička akcija srpske policije koju je vodio general Goran Radosavljević Guri, koja se kao primer uspešne intervencije izučava u američkim vojnim akademijama, imala je samo jednu manu – policija se povukla sa lica mesta i tako omogućila Vilijemu Vokeru da u saradnji sa teroristima UČK organizuje prevaru – presvlačenje uniformisanih i naoružanih terorista u „nevine albanske nenaoružane civile“.

CIA verifikacija

Voker, dobro obučen i iskusan agent CIA, maskiran funkcijom šefa Verifikacione komisije OEBS za Kosovo, tako je stvorio lažnu sliku masakra i taj zločin pripisao srpskoj policiji i vojsci, a postoje dokazi da su čak neke leševe namerno masakrirali kako bi slika koju će preneti svi zapadni mediji izgledala što jezivije. Unapred pripremljena zapadna propagandna mašinerija pretvorila je ovaj „masakr“ u direktan povod za oružanu agresiju NATO na SRJ koja je usledila 24. marta 1999. godine.

I pored toga što je srpska strana uspela da utvrdi potpunu istinu i demantuje optužbe, niko na Zapadu ih nije prihvatio kao verodostojne jer bi time priznali da je povod za agresiju bio lažiran, a „intervencija NATO“, kako oni lažno zovu oružanu agresiju, unapred planirana iako je nezakonita. Pažnju naših istražitelja, tada i kasnije, privlačile su i druge čudne okolnosti koje su potpuno demaskirale podmetanja Viljema Vokera i američke CIA.

Recimo, odakle baš Voker kao Amerikanac i američki državljanin da bude postavljen za šefa evropske misije na „Kosovu“? Da li to znači da u čitavoj EU ne postoji ličnost koja bi mogla obavljati tu funkciju?
Naravno da postoji ali Vokeru je moralo da se obezbedi postavljenje na funkciju velikog autoriteta, da bi mogao da se kreće bez ograničenja, da mu se omogući sve što mu treba, da dobije sve što traži i tako stvori uslove za prevaru i manipulaciju kada mu se ukaže zgodna prilika, a ona mu se ukazala u Račku. Zatim, sledeća činjenica neoborivo dokazuje sve ono što su dokazali naši istražitelji u svojim izveštajima.

Upravo Vokerov sudski veštak iz Račka na kome je zasnovana kompletna prevara, finski patolog dr Helena Ranta, samo godinu dana nakon ove podle prevare i zloupotrebe leševa, priznala je da je izjavu o navodnom masakru dala pod pritiskom Vilijema Vokera a ne dokaza.

Porekla je svoje decidne tvrdnje u lažnom izveštaju da nije bilo premeštanja leševa i da su neki „civili“ ubijeni iz neposredne blizine „iz prislona“. Imajući u vidu posledice koje je ova podmetačina „ratnog zločina“ i „masakra civila“ izazvala, i da se na osnovu tog međunarodnog lažiranja pokrenula oružana agresija najveće vojne alijanse na svetu na SRJ, suverenu i nezavisnu evropsku državu, francuski časopis „Mond“ je slučaj „Račak“ proglasio za najveću svetsku laž 20. veka.

Haški tribunal je kao „vruć krompir“ odbacio sve optužbe vezane za „Račak“ ali lažovi i prevaranti i dalje žive u svojim iluzijama. Slučaj „Račak“ planiran je kao osnova optužnice protiv bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, ali se ubrzo pokazalo da po tom pitanju optužnica apsolutno nije utemeljena na prihvatljivim dokazima i da je montirana odgovornost predsednika Srbije na kojoj su insistirale zapadne sile dovedena u pitanje. Pod pritiskom te činjenice sudije Haškog tribunala, iako je u pitanju politički sud zasnovan na strateškim interesima velikih zapadnih sila, pre svega SAD, shvatile su da je najbolje da odbace sve optužbe za ovaj slučaj, i to ne samo u sudskom procesu protiv Miloševića, nego i svih ostalih koji se terete za „zločine“ u Račku. Videli su da će brojne optužbe protiv srpskih oficira, generala, političara i državnika, pasti u vodu pred očima kompletne svetske javnosti, i da će biti apsolutno kontraproduktivne u ostvarenju strateškog cilja – da Srbi budu apsolutni krivci za pokretanje rata, ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i udružene zločinačke poduhvate. Jednostavno slučaj „Račak“ više nisu spominjali, tako da su neke od pritvorenih Srba morali da oslobode ili da im smanje kazne.

Veličanje laži

Iako za događaje u Račku niko nije osuđen – predsednik Milošević je preminuo, Nikola Šainović, Milan Milutinović i generali Vojske SRJ su po tom osnovu oslobođeni optužbe, američka administracija i prištinsko rukovodsvo se i dalje ponašaju kao da su Srbi i Srbija krivi za ovaj montirani „zločin“. Ne samo da se održavaju komemoracije i da je osnovan memorijalni centar u Račku gde se optužuju i satanizuju Srbi, nego je 24 godine kasnije od strane Prištine podignuto 18 optužnica koje služe za progon i etničko čišćenje Srba. Na čemu mogu biti zasnovane te optužnice nego na lažima koje je odbacio čak i Haški tribunal.

General policije Goran Radosavljević Guri je 2002. godine sa našom delegacijom bio u Briselu i Štutgartu, gde ga je u dva navrata primio generalni sekretar NATO-a. Nakon toga otišli su u NATO bazu za Evropu gde je general Fulfort tražio od njega da pred 250 oficira Alijanse govori o antiterorističkoj akciji u Račku. Plan i realizacija akcije su ih fascinirali jer je izvedena bez gubitaka, uz jednog ranjenog policajca, tako da je ušla u njihove udžbenike kao apsolutno legitimna i zakonita. Potpuno je jasno da nije bilo streljanja civila niti ubistava iz neposredne blizine, „iz prislona“ kao što se tvrdilo u lažnim izveštajima.

Nedavno se, na 26. godišnjicu navodnog masakra, u Račku pojavio i famozni Viljem Voker, koji se naravno nije pokajao, nego i dalje živi u svojim lažima i iluzijama. Iako mu je prištinsko rukovodstvo ukazalo sve počasti i ponudili mu da bude „počasni građanin Kosova“, on je imao drugačije želje. Zahvalio se i rekao da bi bio ponosan da bude sahranjem u Račku. Iako čudna, njegova želja ima smisla jer je, kako kažu Hrvati, „na zahodu života“, a kao važnom agentu CIA i specijalisti za „prljave poslove“ (kakve je inače obavljao i u Latinskoj Americi) podmetačina u Račku je zaista najveća i vrhunac njegove prljave karijere, jer je poslužila kao povod za agresiju na našu zemlju. I dalje se ponosi svojom akcijom, što znači da njegov „minuli rad“ ceni i njegova matična kuća – CIA, i zato je tako ushićen.

Ako već oni ne odustaju od raskrinkanih laži, nije logično da mi odustanemo od ponavljanja istine. Moramo uporno govoriti i pisati o lažima i podmetanjima u Račku i drugim manipulacijama i insceniranjima koje nam podmeću jer oni ni pred neoborivim dokazima neće da priznaju da čine zla iz pakla kao normalne i prihvatljive borbene i propagandne radnje. Povodom obeležavanja 26. godišnjice od „masakra“ u Račku, u albanskom memorijalnom kompleksu „Račak“ govorila je predsednica „Kosova“ Vjosa Osmani. Ona je u prisustvu domaćih i stranih gostiju, među kojima je bio i Vilijem Voker, izrekla salvu novih laži protiv Srba i Srbije. Govorila je o srpsko-ruskoj opasnosti na Balkanu i da „Vučić šalje svoje paravojne snage da napadaju Kosovo“.

Tako moramo i mi, i itekako ima smisla, sve dok se ovakve i slične laži šire i održavaju na površini medijske scene u svetu, da pričamo o tome i da ih argumentovano demantujemo. Jer, ako uzmemo samo taj primer laži o teroristima i paravojnim snagama iz Srbije, takoreći da nema diplomate niti državnika sa Zapada koji nije upozoravao i sumnjičio državni vrh Srbije u vezi sa tim pitanjem. Sve te laži i podmetanja su u vezi sa isto tako izrežiranim i lažiranim događajima u selu Banjska na KiM, gde su srpski civili samo branili svoje porodice od banditskih upada do zuba naoružane Kurtijeve paravojske i parapolicije. Sve vreme se nameće teza da Srbija planski obučava i šalje diverzantske grupe na KiM što nema baš nikakve veze sa istinom.

Ignorisane činjenice

Možda je nekome teško da shvati presvlačenje, premeštanje i skrnavljenje leševa kako bi se Srbima podmetnuo ratni zločin, kao „masakr albanaca civila“, ali radili su Vokerovi mentori i gore stvari, ne samo u terorističkim akcijama pod lažnom zastavom „Markale-1“ i „Markale-2“, nego i sličnima, „Vase Miskina“ i „Tuzlanska kapija“. Perući lažnu nametnutu krivicu general Đukić je sa svojim timom odbrane angažovao više nezavisnih stručnih veštačenja od strane domaćih, pa i stranih stručnjaka i institucija koje su sve redom utvrdile da eksploziju i žrtve nije mogla izazvati granata nego namerno podmetanje eksploziva. Međutim, odgovor Tužilaštva i Suda BiH bio je uvek isti – „nas vaša istina ne interesuje“, kao da istina nije samo jedna, nego postoji njihova i naša.

Ima i potpuno neverovatnih činjenica koje ne smemo zaboraviti niti ignorisati. Ratni komandir policije u Srebrenici, Bošnjak Hakija Meholjić, javno je izjavio da je Alija Izetbegović još 1993. godine od njega tražio da namontira situaciju da bude, ne ubijeno, nego zaklano 5.000 Bošnjaka u Srebrenici, jer to od njega traži američki predsednik Bil Klinton, što bi upotrebio kao povod za direktno mešanje američkih vojnih snaga i NATO u sukob na Balkanu. Meholjić nije bio samo začuđen, nego preneražen Alijinim zahtevom, pa ga je u neverici čak pitao: „Jesi li ti lud“. Međutim, kako sam kaže, „nažalost to se ipak dogodilo 1995. godine“, gde sumnja da je u pitanju nekakva perfidna trgovina i podvala. Danas Miholjića i njegove tvrdnje niko ne spominje, kao da ništa nije rečeno, iako je detaljno opisao i mesto u hotelu Holidej In gde su razgovarali.

Ako već i sami Bošnjaci spominju jezive podvale i manipulacije ljudskim životima i leševima, bar mi ne smemo to zaboraviti. Takve podvale i prevare postale su deo strategije hibridnog, pa i konvencionalnog ratovanja. Ko je to osmislio i pretvorio u „prljavu nauku“? Upravo zapadne sile koje primenjuju silu i „hibridni rat“. „Hibridni rat“ lažno prikazuju kao nekakve nenasilne metode ili lažu i tvrde da su u pitanju spontani unutrašnji događaji u tipovanim državama sa kojima oni nemaju nikakve veze.

Svi mogu „da se prave ludi“ da ne vide ove strašne manipulacije i igre zapadnih moćnika, ali mi ne smemo jer oni te iste laži i danas koriste da nas ocrne satanizuju i da nas tim mahinacijama i prevarama pobede i potčine ako to već ne mogu oružjem, pretnjama i ucenama. Najviše takvih podvala i podmetanja dogodilo se upravo prema Srbima u Srbiji i RS. Ono što je najgore, gotovo je sigurno da će takvih podvala biti i ubuduće, zato što se protiv Srbije vodi hibridni rat, a kao što je rečeno, to je postalo deo strategije modernog ratovanja.

Izvor: Pečat