Najnoviji predlozi za podjelu Kosmeta

Dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić poziva na unutrašnji dijalog i razmatra na koji način bi trebalo rešiti problem Kosova i Metohije, pojedini scenariji za prevazilaženje ovog problema su se već pojavili.

Podela Kosova i Metohije, personalna i teritorijalna autonomija, kiparski scenario, ekonomska saradnja i članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, neka su od rešenja koja su se ovih dana mogla čuti u srpskoj javnosti.

Svoje viđenje o južnoj srpskoj pokrajini i načinu na koji poboljšati položaj Srba, ali i sprečiti dalje i još dublje konflikte, do sada su izdložili prvi potpredsednik vlade i šef diplomatije Ivica Dačić, zatim ministar u vladi Srbije Rasim Ljajić, profesor međunarodnog prava Tibor Varadi, a predlozi su se mogli čuti i od lidera GI “Sloboda, demokratija, pravda” Olivera Ivanovića.

Razgraničenje “ili kako god da se zove”

Najveću pažnju javnosti izazvao je predlog srpskog šefa diplomatije Ivice Dačića, koji je zapravo predložio podelu Kosova. Kako je naveo u svom autorskom teksu za “Blic”, Dačić će lično sa predsednikom Srbije “još jednom proveriti mogućnost onoga za šta sam se godinama zalagao”.

– Razgraničenje, ili kako god da se zove. Šta je srpsko, šta je albansko. U dogovoru Srba i Albanaca to je jedno moguće trajno kompromisno rešenje, uz poseban status za naše crkve i manastire. I uz zajednicu srpskih opština na jugu Kosova – kazao je Dačić.

Međutim, kako je naveo, ako se ispostavi da je to neprihvatljivo, neće biti nesrećan, već će probati da doprinese u pronalaženju trajnog i realnog rešenja.

Personalna i teritorijalna autonomija

Akademik i profesor međunarodnog prava Tibor Varadi kaže da je po njegovom mišljenju najbolja opcija personalna i teritorijalna autonomija Srba na Kosovu, i da je to linija “ispod koje se ne smeju spustiti srpski interesi“.

– Da se Kosovo vrati i postane deo Srbije, mislim da to u ovom času nije realno. Ali, nisam sveznalica. A to da se srpske crkve, manastiri, kulturna i jezička prava zaštite putem personalne i teritorijalne autonomije, to je ostvarljivo. To bi bilo pravedno i moguće – kaže Varadi, koji je precizirao da misli na teritorijalnu autonomiju severnog Kosova.

Prema njegovom viđenju, ovo rešenje bi za Evropu bilo nesporno, i smatra da se pregovarači moraju založiti za to da Srbi na KiM “i ubuduće mogu da žive kao Srbi, da sačuvaju jezik, kulturu i svoje srpstvo”.

– Taj predlog se mora izneti na sto pre dogovora o konačnom statusu srpske pokrajine – istakao je Varadi.

Kiparski scenario

Oliver Ivanović, lidera GI SDP, ne veruje u mogućnost podele Kosova. Kako kaže, Evropska unija je brojnim sporazumima, od onog o uređenju graničnih prelaza, slobodi kretanja, verifikaciji diploma, do Sporazuma o zajednici opština sa većinskim srpskim stanovništvom, “stavila tačku na eventualno izdvajanje severa Kosova”.

Iako je pozdravio dijalog o Kosovu, prema njegovom viđenju, do unutrašnjeg dogovora može doći uz učešće svih relevantnih subjekata srpskog društva, i predlaže da Srbija pokuša da nametne rešenje poput kiparskog.

– Najbolje rešenje bilo bi da se na teritoriji Kosova u jednom ograničenom peridu primenjuju zakoni EU sve dok se u dijalogu ne postigne konačno rešenje, koje u ovom trenutku niko ne može predvideti – kaže Ivanović.

Ekonomska saradnja, status Srba i KiM u međunarodnim organizacijama

Razgraničenje Kosova je legitimna politička opcija, ali sa manjim šansama, smatra ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, koji rešenje kosovskog problema vidi pre svega kroz ekonomiju i položaj Srba u južnoj srpskoj pokrajini.

On je čak izložio i platformu u tri faze pregovora, od kojih prva podrazumeva potpunu ekonomsku saradnju sa Kosovom. Trenutno se, kaže on, preko administrativne linije izvozi više od 400 miliona evra robe godišnje, ali i da bi to bilo duplo više ako ne bi postojale pravne i političke prepreke.

– Mislim na slobodni protok ljudi, roba i kapitala. Treba rušiti sve barijere koje to onemogućavaju. Srbija ne može imati više politički uticaj na Prištinu, ali ekonomski uticaj itekako može zadržati kroz ovaj vid saradnje, jer i Kosovo ima interesa da dobija robu koja je jefitnija – rekao je Ljajić.

Drugi element je, kaže Ljajić, otvaranje pitanja statusa Srba na Kosovu, a treći korak bi bili pregovori o učlanjenju Kosova u međunarodne organizacije, osim u UN, uz jasne benefite – šta bi Srbija za tu saglasnost dobila.

A šta kažu u Prištini?

Dok srpska strana razmatra razne varijante rešenja kosovskog problema, poziv predsednika Srbije na unutrašnji dijalog u Prištini tumače kao priznavanje realnosti i još jedan korak ka priznanju nezavisnosti.

– Zvaničinici u Srbiji treba da se uzdrže od opasnih političkih izjava o podeli Kosova – kaže šef kabineta kosovskog predsednika Hašima Tačija, Bekim Čolaku, koji je naveo da Priština podržava svaki interni dijalog sa Beogradom koji bi se kretao u smeru prihvatanja realnosti na Kosovu, ali i upozorio da su neke ideje poput one o podeli Kosova, zasterele i ne doprinose stabilnosti u regionu.

Odlazeći kosovski šef diplomatije Enver Hodžaj unutrašnji dijalog u Srbiji takođe vidi kao “prihvatanje istine o nezavisnosti i suverenitetu”, a sličnog stava je i Lider Alijanse za novo Kosovo, bivši kosovski predsednik i jedan od najbogatijih Albanaca u Evropi Bedžet Pacoli, koji kaže da ova inicijativa “otvara put ka normalizaciji odnosa između dveju zemalja”.

Nije izostala ni reakcija albanskog premijera Edija Rame, koji je čak na svojoj Fejsbuk-stranici Vučićev tekst o dijalogu u vezi sa Kosovom nazvao “pričom dana”, pozdravivši put ka poboljšanju odnosa između Albanaca i Srba. U isto vreme, on je pozvao Srbiju da prizna nezavisnost Kosova.