Најновији предлози за подјелу Космета

Док председник Србије Александар Вучић позива на унутрашњи дијалог и разматра на који начин би требало решити проблем Косова и Метохије, поједини сценарији за превазилажење овог проблема су се већ појавили.

Подела Косова и Метохије, персонална и територијална аутономија, кипарски сценарио, економска сарадња и чланство Косова у међународним организацијама, нека су од решења која су се ових дана могла чути у српској јавности.

Своје виђење о јужној српској покрајини и начину на који побољшати положај Срба, али и спречити даље и још дубље конфликте, до сада су издложили први потпредседник владе и шеф дипломатије Ивица Дачић, затим министар у влади Србије Расим Љајић, професор међународног права Тибор Варади, а предлози су се могли чути и од лидера ГИ “Слобода, демократија, правда” Оливера Ивановића.

Разграничење “или како год да се зове”

Највећу пажњу јавности изазвао је предлог српског шефа дипломатије Ивице Дачића, који је заправо предложио поделу Косова. Како је навео у свом ауторском тексу за “Блиц”, Дачић ће лично са председником Србије “још једном проверити могућност онога за шта сам се годинама залагао”.

– Разграничење, или како год да се зове. Шта је српско, шта је албанско. У договору Срба и Албанаца то је једно могуће трајно компромисно решење, уз посебан статус за наше цркве и манастире. И уз заједницу српских општина на југу Косова – казао је Дачић.

Међутим, како је навео, ако се испостави да је то неприхватљиво, неће бити несрећан, већ ће пробати да допринесе у проналажењу трајног и реалног решења.

Персонална и територијална аутономија

Академик и професор међународног права Тибор Варади каже да је по његовом мишљењу најбоља опција персонална и територијална аутономија Срба на Косову, и да је то линија “испод које се не смеју спустити српски интереси“.

– Да се Косово врати и постане део Србије, мислим да то у овом часу није реално. Али, нисам свезналица. А то да се српске цркве, манастири, културна и језичка права заштите путем персоналне и територијалне аутономије, то је остварљиво. То би било праведно и могуће – каже Варади, који је прецизирао да мисли на територијалну аутономију северног Косова.

Према његовом виђењу, ово решење би за Европу било неспорно, и сматра да се преговарачи морају заложити за то да Срби на КиМ “и убудуће могу да живе као Срби, да сачувају језик, културу и своје српство”.

– Тај предлог се мора изнети на сто пре договора о коначном статусу српске покрајине – истакао је Варади.

Кипарски сценарио

Оливер Ивановић, лидера ГИ СДП, не верује у могућност поделе Косова. Како каже, Европска унија је бројним споразумима, од оног о уређењу граничних прелаза, слободи кретања, верификацији диплома, до Споразума о заједници општина са већинским српским становништвом, “ставила тачку на евентуално издвајање севера Косова”.

Иако је поздравио дијалог о Косову, према његовом виђењу, до унутрашњег договора може доћи уз учешће свих релевантних субјеката српског друштва, и предлаже да Србија покуша да наметне решење попут кипарског.

– Најбоље решење било би да се на територији Косова у једном ограниченом периду примењују закони ЕУ све док се у дијалогу не постигне коначно решење, које у овом тренутку нико не може предвидети – каже Ивановић.

Економска сарадња, статус Срба и КиМ у међународним организацијама

Разграничење Косова је легитимна политичка опција, али са мањим шансама, сматра министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић, који решење косовског проблема види пре свега кроз економију и положај Срба у јужној српској покрајини.

Он је чак изложио и платформу у три фазе преговора, од којих прва подразумева потпуну економску сарадњу са Косовом. Тренутно се, каже он, преко административне линије извози више од 400 милиона евра робе годишње, али и да би то било дупло више ако не би постојале правне и политичке препреке.

– Мислим на слободни проток људи, роба и капитала. Треба рушити све баријере које то онемогућавају. Србија не може имати више политички утицај на Приштину, али економски утицај итекако може задржати кроз овај вид сарадње, јер и Косово има интереса да добија робу која је јефитнија – рекао је Љајић.

Други елемент је, каже Љајић, отварање питања статуса Срба на Косову, а трећи корак би били преговори о учлањењу Косова у међународне организације, осим у УН, уз јасне бенефите – шта би Србија за ту сагласност добила.

А шта кажу у Приштини?

Док српска страна разматра разне варијанте решења косовског проблема, позив председника Србије на унутрашњи дијалог у Приштини тумаче као признавање реалности и још један корак ка признању независности.

– Званичиници у Србији треба да се уздрже од опасних политичких изјава о подели Косова – каже шеф кабинета косовског председника Хашима Тачија, Беким Чолаку, који је навео да Приштина подржава сваки интерни дијалог са Београдом који би се кретао у смеру прихватања реалности на Косову, али и упозорио да су неке идеје попут оне о подели Косова, застереле и не доприносе стабилности у региону.

Одлазећи косовски шеф дипломатије Енвер Хоџај унутрашњи дијалог у Србији такође види као “прихватање истине о независности и суверенитету”, а сличног става је и Лидер Алијансе за ново Косово, бивши косовски председник и један од најбогатијих Албанаца у Европи Беџет Пацоли, који каже да ова иницијатива “отвара пут ка нормализацији односа између двеју земаља”.

Није изостала ни реакција албанског премијера Едија Раме, који је чак на својој Фејсбук-страници Вучићев текст о дијалогу у вези са Косовом назвао “причом дана”, поздравивши пут ка побољшању односа између Албанаца и Срба. У исто време, он је позвао Србију да призна независност Косова.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: