Нахотка – капија Пацифика и главна источна морска врата Русије
1 min read
Пише: Остоја Војиновић
Нахотка (рус. Находка) град је у Русији у Приморском крају. Према последњим подаццима о броју становника у граду је живело 159.695 становника.
Находски залив, где се сместио данашњи град открила је руска корвета 1859. године, тражећи склониште пред надолазећом олујом. Стога име Нахотка на руском значи „откриће“, „нађена“.
До 1950. године је била мало рибарско место. Све се то променило кад је совјетска власт променила статус Владивостоку, одлучивши да тамо буде база у којој ће бити смештена руска тихоокеанска флота. Владивосток је био затворен за странце и стране бродове. Тако је од 1950- 1991.године Находка била главна лука Русије на Далеком истоку.
Нахотка је брзо расла. Бројне зграде у њој датирају од 1950-их, када су јапански ратни заробљеници били коришћени као присилна радна снага за изградњу стамбених зграда за лучке раднике. Градска привреда се темељила на луци и делатностима везаним уз њу, као што је прерада и конзервирања рибе. У том периоду Находка је доживела свој процват. Врхунац су биле 1970-е и 1980-е, када се град добро одржавао, јер је био једина руска далекоисточна лука заиста отворена према странцима. Служила је и као источни терминал за путнички део Транссибирске железнице.
Отварањем Владивостока за странце је почело лоше доба за Нахотку, јер је изгубила свој првобитни значај. Девалвација рубље као резултат азијске привредне кризе 1998.године је донела још већи ударац Нахотки. Привредни опоравак се назире откад су средишња влада у Москви и покрајинска у Владивостоку одлучиле отворити тај крај страним улагањима, прогласивши Нахотку слободном економском зоном.
Находка, град са необичнм именом се налази у Приморском крају, на самој обали Тихог океана.То је мали, удобан, прилично чист и зелен град са популацијом, као што је већ поменуто од само око 160.000 људи. Овде нема изузетних знаменитости, број позоришта и музеја је мали, али природа је створила одличне услове за одмор на плажи и морску забаву у Находки и околини. Обала, потпуно разведена бројним живописним заливима, лети постаје место ходочашћа грађана и хиљада туриста, углавном из најближих далекоисточних градова.
На обали Находке постоји много туристичких центара, санаторијума, шаторских кампова, а пејзажи на плажи изненађују својом разноликошћу. Шљунковити и пешчани, опремљени и дивљи, атрактивни су како за парове са децом, тако и за бучна омладинска друштва. Овде се налазе и осамљени углови за оне који воле да се опусте голи. Активни туристи неће пропустити прилику да оду на морску пловидбу јахтама, чамцима, кајацима, провозају се обалом на коњима, оду у пецање, оду на пењање у планинама у близини града или само лутају по околини, прекривеној шумовитим брдима.
У Находки се често одржавају различити спортски догађаји: једриличарске регате, такмичења у веслању, а на једном од градских језера, које се зими замрзавају, годишње се одржавају такмичења у картингу, организујући трке на стази на леду. Околина Находке редовно постаје поприште градских и регионалних шампионата у мотокросу.
Лучки град је познат по јапанским, кинеским, корејским ресторанима. Овде постоји неколико сјајних ноћних клубова и елегантних барова. Тржни центри Находке нуде најшири асортиман робе из земаља пацифичког региона, међутим, цене су прилично високе у поређењу са другим приморским лучким градовима.
Град Нахотка, једна од највећих руских морских лука на Далеком истоку, званично води своју историју од средине 19. века, иако археолошки налази указују на то да су људи живели на овој територији погодној за насељавање још у праисторијско доба. Први Европљани који су стигли до обале Нахотке били су британски морнари. То се догодило 21. августа 1855. године, када је енглески брод „Баракуда”, на путу кроз Татарски мореуз за Јапан, упловио у залив Горнет, данас познат као залив Находка. Енглески морнари су површно прегледали обалу и напустили је.
У јуну следеће године, руски пароброд-корвета „Америка”, упловио је у воде залива. Усидрен по лошем времену у близини високе планине, касније назване Сестра, следећег дана брод је одмерио сидро и приближио се обали, где је посада открила залив добро заштићен од ветра и олуја. На дан, 18. јуна 1859. године, добила је садашњи назив – Находка. Тако је залив крштен по наредби генералног гувернера Источног Сибира, грофа Николаја Муравјова Амурског, који је био на броду, како је наведено у запису у дневнику. Сам залив је почео да се зове Америка, а рт на улазу у залив од 1860. године носи име навигатора корвете – Јакова Астафјева. Према сведочанствима руских морнара из 1859. године, на обали рта постојало је корејско насеље и дрвени пристан за чамце.
Године 1864. на рту Астафјев је опремљен војни хидрографски пункт. Прво помињање села Находка датира из исте године.У почетку су овде хидрографску службу вршила четири војника под командом подофицира Герасимова, касније је број хидрографа порастао на тридесет. Налаз су постепено насељавали сељаци досељеници, као и бивши осуђеници.
Године 1864. формирана је војна хидрографска станица Находка, затим трговачка станица, која је постала центар сибирског апанажног одељења (1867 – 1871). Овај орган државне власти управљао је земљиштем и имовином Посебног одељења Руског царства у Приморском региону источног Сибира. Одељење је предводио Швеђанин, а први насељеници на трговачко место стигли су из Великог војводства Финске, која је у саставу Руског царства.
Швеђанин Харалд Васиљевич Фуругелм после дипломирања на Александровском универзитету у Хелсингфорсу (Хелсинки), послат је у Иркутск на располагање генерал-губернатору Источног Сибира на место преводиоца европских језика.Од 1855-1860 учествовао је у источним експедицијама, укључујући и оне под вођством генерал-губернатора Муравјова-Амурског.У име новог генерал-губернатора Источног Сибира, Михаила Корсакова, 1866. је предводио експедицију за истраживање приобалних обала залива Петра Великог како би преселио сељаке са европске територије руског царства. Током експедиције откривена су лежишта угља на реци Сучан.Од 1867. до 1871. Фуругелм је био управник одељења сибирске апанаже са центром у луци Находка. Департман је имао своју заставу, коју је одобрио руски цар.
У пролеће 1868. први досељеници из Финске стигли су на трговачко место Находка на пароброду Находка, изграђеном у Хамбургу и купљеном за сибирско апанажно одељење.
У трговачком месту, насељеници под вођством Фуругелма изградили су пристаниште, складишта, ковачницу, млин, пилану, продавнице и купатило. У априлу 1870. Находка је потонула, а трговачка станица је изгубила редован поморски саобраћај. Фуругелм је умро од гангрене у нози 6. априла 1871. године и сахрањен је на локалном гробљу, срушеном приликом изградње пристаништа четрдесетих година 20. века. Његов брат Иван Фуругелм био је војни гувернер Приморске области, а други брат Отон руски генерал-потпуковник. После 1873. године, трговачко место су становници напустили.
Године 1906. отворена је теретна и путничка линија Владивосток-Находка на ушћу реке Сучан.
Тридесетих година прошлог века на обалама залива Находка појавила су се насеља Находка, Северни, Уголбаза, Пад Ободнаја и Рибак. Године 1931. формиран је гранични пункт Находка.
Од 1934. на рту Астафјев почела је да ради база ратних бродова и подморница. У пролеће 1936. године, Находка је повезана железницом са Транссибирском.1939. године у заливу Находка основана је „Управа поправно-радног логора и грађевина бр. 213“ у систему Главне управе за хидротехничку изградњу НКВД-а, која је затворена 1941. године. Изградња трговачке луке пребачена је на „Далстрој” НКВД-а.Принудни рад затвореника, укључујући и јапанске ратне заробљенике, коришћен је за изградњу рибарске луке до 1958. године. Настављена је изградња радничког логора. Затвореници су изградили и базу за подморнице и ратне бродове Пацифичке флоте. Од 1937. до 1941. на острву Лисием налазила се женска колонија, чији је рад коришћен у локалној фабрици рибе.
