Влада је утврдила нацрт закона о јавном окупљању, којим ће бити дозвољено организовање окупљања на десет метара испред зграде Владе и 15 метара испред зграде Скупштине Црне Горе. Закон је утврђен на јучерашњој сједници Владе, којој је предсједавао премијер Мило Ђукановић, а доноси још једну новину полиција неће моћи да забрани ни спонатна окупљања и протесте.
То предвиђа члан 13 нацрта закона, у којем се наводи да ће полиција у случају ненасилног окупљања више од 20 лица, као реакција на одређена дешавања која се није могла предвидјети законом, упозорити учеснике на те околности и неће дозволити насиље, али неће прекидати скуп.
Посланици су 28. децембра прошле године гласовима владајуће ДПС-СДП коалиције усвојили Закон о јавним окупљањима којим се забрањују протести на 50 метара од зграда Владе, Скупштине, предсједника и Уставног суда.
Нови закон знатно смањује та ограничења, па ће сада моћи да се приђе на десет метара од зграде Владе. Чланови радне групе која је израдила нацрт закона мјерили су у присуству полицајаца колико тачно то износи у односу на улаз у зграду Владе и дошли до закључка да ће демонстранти имати на располагању другу траку Карађорђеве улице и тротоар наспрам стамбене зграде. Што се тиче протеста испред Скупштине, демонстрације ће моћи да се организују на истом простору на коме Демократски фронт организује протесте од септембра ове године, дакле, на Булевару Светог Петра Цетињског.
По члану шест нацрта закона, простор прикладан за јавно окупљање и јавну приредбу је јавно мјесто приступачно и прикладно за окупљање лица чији број и идентитет није унапријед одређен и на којем окупљање лица не доводи до угрожавања људских права и слобода и посебних мањинских права и слобода других лица, здравља лица и безбједности лица и имовине.
За јавно окупљање и организовање јавне приредбе није прикладан простор који се налази на удаљености десет метара од објекта у којем је смјештена Влада Црне Горе, односно на удаљености 15 метара од објеката у којима су смјештени Скупштина Црне Горе, предсједник Црне Горе и Уставни суд Црне Горе, наводи се у нацрту закона.
Приликом пријаве скупа, потребно је да подносилац пријаве да полицији податке о организатору, а ако је у питању правно лице, треба да достави назив и сједиште, лично име и контакт телефон одговорног лица у правном лицу. За физичко лице потребни су лично име, јединствени матични број, адреса, мјесто пребивалишта и контакт телефон вође окупљања, као и подаци о простору, датуму и времену одржавања и трајању јавног окупљања, програму и циљи јавног окупљања и процјена броја учесника.
Полиција може привремено ограничити слободу јавног окупљања ако је то ограничење нужно у демократском друштву ради спречавања нарушавања јавног реда и мира, вршења кривичних дјела, угрожавања људских права и слобода и посебних мањинских права и слобода других лица, безбједности лица и имовине, или на захтјев органа државне управе надлежног за послове здравља.
Учесницима јавног окупљања, као и лицима која се крећу према простору на којем се одржава јавно окупљање, забрањено је ношење предмета погодних за наношење тјелесних повреда, као и алкохолних пића. Учесници јавног окупљања не смију носити униформе, дјелове униформи, одјећу, ознаке или друга обиљежја којима се позива или подстиче на оружани сукоб или насиље, кршење људских права и слобода и посебних мањинских права и слобода других лица, националну, расну, сексуалну, вјерску или другу неравноправност, мржњу и нетрпељивост, пише у нацрту закона.
Када је крајем прошле године усвојен закон, ПзП је предао Уставном суду иницијативу за оцјену уставности. Они су тада навели да се спорним одредбама о забрани окупљања на 50 метара без разумног оправдања уводе апсолутне забране различитих облика одржавања мирних окупљања. Иста одредба, како су указали, не испуњава стандард законитости у смислу ставова Европског суда. Међутим, Уставни суд никада није одговорио на ту иницијативу.
Из Владе је јуче саопштено да су међу разлозима за доношење новог закона и промовисање слободе окупљања, ограничавање окупљања у мјери која је неопходна демократском друштву ради заштите јавне безбједности, заштите права, слободе и здравља других лица и нормирање јединствених правила за понашање организатора учесника окупљања, како би се обезбиједио миран карактер тих окупљања и имплементација института међународног права из те области.
Рок мора да буде промијењен
Члан радне групе која је израдила закон Милан Радовић (Грађанска алијанса) рекао је синоћ за „Дан“ да предложени акт представља значајан напредак у односу на досадашњи.
„Сматрам да ће овим предлогом бити унапријеђено право на мирно окупљање. Оно што је добро, између осталог, јесте то што се уводи спонтано окупљање, као и ограничавање окупљања у мјери која је неопходна у демократском друштву ради заштите јавне безбједности, заштите права, слободе и здравља других лица“, рекао је Радовић.
Он је додао да неке ствари још нијесу у складу са стандардима у овој области и са нашим уставом.
„Опет се у предлогу нашло да ће У права полиције дозвољавати мирна окупљања. Нема простора за краће пријављивање од пет дана јер је дато искључиво рјешење, а исто је и када је у питању простор испред институција“, казао је он.
„Радна група је имала добру сарадњу са МУП-ом и остварен је висок степен сагласности, тако да очекујем да ће тај ресор бити отворен за сугестије које смо добили од експерта и других НВО и које би могли дати посланици током усвајања у парламенту како би закон био у потпуности усклађен са Уставом и стандардима“, казао је Радовић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
