Nacizam je preživeo

Piše: Dragan R. Mlađenović

U izvrsnoj studiji „Četvrti Rajh – Amerika kao Novi Rajh“ (Beograd, 2006) Milan Vidojević piše sledeće: „Spadam i sam među one koji misle da je pobeđena samo Nemačka i Vermaht, a da je nacizam preživeo. Preživeo je zbog toga što njegovi pravi ideolozi, finansijeri i gospodari iz senke nisu bili u Nemačkoj, nisu nosili kukaste krstove i fanatično vikali „Zig hajl!“ i „Hajl Hitler!“, niti ginuli na ratištima Evrope i sveta, u ime večnog trajanja Trećeg Rajha. Samo u Frankovoj Španiji i Salazarovoj Portugaliji našli su utočište Ante Pavelić, Maks Luburić, Oto Skorceni i mnogi drugi ratni zločinci.(…) Bilo bi lako živeti u svetu u kome su društveni fenomeni sortirani po crno – beloj shemi, pa su nacisti oni koji nose traku sa kukastim krstom oko ruke. Nažalost, daleko smo od takve detinjaste predstave sveta, ma koliko se mnogi centri trudili da nas ubede da je svet upravo tako prost i jasan“. (str. 9–10)

I šta se desilo kada je Nemačka 1945. formalno izgubila rat? Čak oko 150.000 najgorih nacističkih zločinaca takozvanim „pacovskim kanalima“ sklonjeno je i nastavilo da sa novim identitetom živi u zemljama tzv. „demokratskog sveta“ i nedemokratskih diktatorskih režima Južne Amerike kao što je to bila Argentina. U ovoj zemlji su se našli najveći nacistički zlikovci: Martin Borman, Hajnrih `Gestapo` Miler, Rajnhard Gelen, Jozef Mengele, Ante Pavelić i mnogi drugi.

U posleratnom osnivanju Obaveštajne službe Savezne republike Nemačke (najpre ORG, a kasnije BND – Bundes Nachrichten Dienst) pod patronatom američke obaveštajne službe, glavnu ulogu je odigrao nacistički general Rajnhard Gelen (Reinhard Gehlen, 1902–79), načelnik pešadijske obaveštajne službe na istočnom frontu (Fremde Heer OST). Slom Trećeg Rajha je predvideo već 1943. i tada je počeo pripreme za prelazak na drugu stranu. U trenutku sloma nacističke Nemačke Gelen je prešao Amerikancima sa celim svojim „Specijalnim odeljenjem“ (osobljem i špijunskom mrežom na terenu u kojoj je bilo mnogih „uspavanih agenata“), sa kompletnom arhivom, dokumentacijom i kartotekom. Generalu Luciusu Kleju, komandantu američke okupacione zone u Evropi, 17. januara 1946. u Američkom kongresu postavljana su pitanja o skandaloznom oslobađanju više od 20.000 nacističkih funkcionera. Generalov odgovor je glasio: „Iz zatvora smo pustili samo one uhapšene i optužene za koje su nam podneli podatke i mišljenje odeljenje generala Gelena i general lično, koji su zato bili angažovani…“

Među najpoznatijim nacističkim zlikovcima izbeglim u Južnu Ameriku bio je i dr Jozef Mengele (Josef Mengele 1911–79), poznat po nadimku Anđeo smrti (nem. Todesengel). Ovaj slavni eugeničar (od grčke reči ευγενικά, što znači poboljšavanje ili oplemenjivanje ljudske vrste), i umobolni monstrum, vršio je u logoru Aušvic opite na živoj deci, pa je tako sa svojim saradnicima usmrtio čak 300.000 dece (!!!) Decu je cinično nazivao „morskim prasićima“. „Naučni“ opiti koje je vršio na njima, sastojali su se od ubrizgavanja raznih tečnosti kako bi im promenio boju očiju u „arijevsko plavu“, do amputacije ruku pa prišivanja desne na levo rame i obrnuto. Naročito je voleo da eksperimentiše na blizancima, pa je tako hladnokrvno „naučnički“ ubio 2.800 pari blizanaca. Mengele se od 1949–60. uspešno krio u Argentini, Paragvaju i Brazilu, a onda je preveden u SAD da bi nastavio omiljenu delatnost – eugeničko eksperimentisanje na deci.

Oko hiljadu i šesto vodećih nacističkih naučnika, inženjera i vojnih tehničara (među kojima je bilo i ratnih zločinaca), prešlo je krajem rata u SAD u okviru operacije poznate kao „Spajalica“ (en. Paperclip). Na novom kontinentu su dobili nov identitet i nastavili da rade na istim programima i projektima na kojima su do tada radili u nacističkoj Nemačkoj. Najpoznatiji naučnik među njima bio je Verner fon Braun (nem. Wernher Magnus Maximilian Freiherr von Braun, 1912–77), konstruktor nemačke rakete V1 i V2. Ove rakete su tokom rata donosile smrt stanovnicima širom Engleske. U novoj otadžbini Verner fon Braun je dao ogroman doprinos konceptu NASA i osvajanju svemira.

Prešavši kod američkog „poslodavca“, general Gelen je uspostavio špijunsku mrežu poznatu kao RFA37 od uglavnom tzv. „agenata spavača“. U SAD su oni odigrali ulogu trojanskog konja tako što su preuveličavali namere Sovjetskog Saveza i stvarali hladno– ratovsku paniku. Najveći uspeh Gelenove špijunske mreže bilo je uvođenje „teorije oslobođenja“. U osnovi je to bio projekt „Ostministerijum“ Alfreda Rozenberga u toku postojanja Trećeg rajha: Rozenbergovi agenti su vrbovali i podsticali disidente sovjetskih nacionalnih manjina radi oslobođenja od Sovjetskog Saveza i njegovog rušenja. Za uzvrat, manjine i njihove nacionalne republike unutar SSSR će dobiti uslovnu nezavisnost i nesvesno služiti kao saveznici i sateliti Velike Nemačke (koja se danas zove Evropska Unija).

Nacistička „teorija oslobođenja“ je postala glavna struja i taktika američkog tajnog delovanja: ona je pozivala sve disidente i mrzitelje Rusa na „izbacivanje“ komunizma iz Istočne Evrope i razbijanje Sovjetskog Saveza na etničke republike koje su ga činile. „Oslobođenje“ zemlje je podrazumevalo uvođenje američke demokratije.

Tako je početkom 90-tih godina prošlog veka „teorija oslobođenja“ Rozenberga i Gelena odigrala presudnu ulogu u rušenju SSSR.

Danas, kada više nema Sovjetskog Saveza i „komunističke opasnosti“, Amerikanci i svi njihovi veći i manji sateliti podstiču kod građana bivšeg SSSR maksimalnu rusofobiju i mržnju protiv Rusa i Ruske federacije. To se u političkoj teoriji naziva „proizvodnjom neprijatelja“.