Nacionalna baština na udaru nemara

Novi Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma u Srbiji pravi je beketovski junak. On čeka, njega čekaju. Niti će on dočekati, niti će drugi dočekati njega. Mogao bi Zakon da napravi pravu pozorišnu karijeru, da se popne na scenu, pa da odigra i vidljive i nevidljive likove iz poznate drame “Čekajući Godoa”.

A dok mi svi čekamo da se nešto promeni, ćirilica čami na sudskim spisima i u vežbankama u osnovnoj školi. Uprkos tome što je obavezna u obrazovnom sistemu, drugo pismo, latinica, uporno pobeđuje u upotrebi. Na ulicama nas zapljuskuju latinični natpisi. Za dvadeset godina ćirilicu će svi znati, ali je niko više neće upotrebljavati ako nastavimo ovim tempom. Država nema razvijen plan o zaštiti sopstvenog pisma, a čini se da se i ne trudi da nešto promeni.

Borbu za očuvanje srpskog pisma i jezika godinama je vodio i istaknuti književnik i istoričar književnosti Dragan Hamović, koji je nedavno podneo neopozivu ostavku na mestu savetnika ministra kulture. Skoro tri godine trudio se iz petnih žila ne bi li ukazao koliko je važno da jedna država čuva svoj jezik. Ali, nije uspeo. Nacrt novog Zakona već dve godine se šeta između ministarstva i poslanika. Strategija razvoja kulture je, čini se, poslednja rupa na svirali Vlade Republike Srbije.

– Odlazim nezadovoljan zbog činjenice da sistemski predlozi Ministarstva, kao što su Strategija razvoja kulture ili inicijativa o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, već skoro dve godine čekaju na usvajanje, bez obzira na snažne razloge koji su dolazili iz stručne i šire javnosti. Strategija naznačuje okvire uravnotežene nacionalne kulturne politike, a to je akt koji se godinama neopravdano odlaže i sklanja sa dnevnog reda. Slično važi i za predložena rešenja u oblasti službene upotrebe jezika i pisma kojima se preciznije određuje prostor korišćenja i oblici zaštite srpskog jezika i ćirilice te stvaraju pretpostavke da se konačno zasnuje srpska jezička politika, koju praktično nemamo od raspada zajedničke države. Bez takvih iskoraka nema nam ni održanja ni napretka, nego samo dalje dezorijentacije i kulturne kolonizacije, koje su na delu suviše dugo i gotovo nesmetano – naveo je Hamović u svojoj ostavci.

Ministar kulture Vladan Vukosavljević izrazio je veliko žaljenje zbog ove ostavke i naveo da je i sam veoma razočaran što do promena ne dolazi već godinama.

– Država mora da vodi računa o autentičnom izrazu svog identiteta i kulturnog jezgra ovog naroda, a to je ćirilica – istakao je Vukosavljević za medije.

Odbor za standardizaciju srpskog jezika Srpske akademije nauka i umetnosti podržao je predlog izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama.

Izvor: Vesti online