Набилдовани каубоју, видјећеш кад изађем: Остаје на снази правоснажна пресуда против Ранка Радуловића

Неће се испитивати законитост правоснажне пресуде којом је Никшићанин Ранко Радуловић осуђен на двије године и три мјесеца затвора због два кривична дјела – напад на службено лице у вршењу службене дужности…

Тај став Врховног државног тужилаштва потврдили су и из Врховног суда, одбијајући као неоснован предлог за подизање захтјева за заштиту законитости против пресуда Основног суда у Даниловграду, односно Вишег суда у Подгорици.

“У поступку доношења побијаног рјешења, као ни у самом рјешењу, нијесу почињене битне повреде одредаба кривичног поступка из чл. 386 ст.1 Законика о кривичном поступку… Наиме, Врховно државно тужилаштво Црне Горе је дало јасне, потпуне и прихватљиве разлоге за свој закључак да нема мјеста подизању захтјева за заштиту законитости, а у изјављеној жалби се конкретно не указује на постојање битних повреда одредаба кривичног поступка учињених у поступку одлучивања”, наводе из Врховног суда.

Објашњава се да из списа предмета произлази да је окривљени пресудом Основног суда у Даниловграду оглашен кривим због извршења два кривична дјела напад на службено лице у вршењу службене дужности и осуђен на јединствену казну затвора у трајању од двије године и три мјесеца, пишу Вијести.

Додаје се да су пресудом Вишег суда у Подгорици, као неосноване одбијене жалбе ОДТ-а у Подгорици и браниоца окривљеног, односно потврђена првостепена пресуда од 25. маја 2021. године.

Судије потом цитирају дјелове те одлуке пресуде, у којој пише да је Радуловић у Управи за извршење кривичних санкција боравио као притворено лице и да је, свјестан својих дјела, пријетио да ће напасти службено лице у вршењу службене дужности – надзорника затворске полиције Истражног затвора…

“Након што му је оштећени издао наредбу да се ради спровођења у КБЦ на љекарске прегледе, удаљи од врата собе бр. 4 на приземљу Истражног затвора, те да се упути ка главном излазу, гдје га чекају спроводници, оштећеном упутио ријечи пријетње: ‘Ко си ти да ми наређујеш, нећу да поштујем твоја наређења, каубоју набилдовани један, видјећеш ти кад изађем одавде што ће ти се десити, видимо се напоље, запамтићеш добро мене, каубоју један’”…

Наводи се да је потом истом оштећеном пријетио и на затворском кругу за шетњу…

“На начин што је, након што му је оштећени издао наређење да се из круга за шетњу Истражног затвора, која шетња је прекинута због повреде кућног реда, врати у своју собу, оштећеном упутио ријечи пријетње: ‘Само ти пиши оне пријаве, видјећеш како ћеш проћи када изађем’”, додаје се у одлуци Врховног суда.

Констатују да су нижестепени судови правилно закључили да су описаним радњама окривљеног остварена обиљежја два кривична дјела – напад на службено лице у вршењу службене дужности (чл.376 ст.1 КЗ ЦГ).

“Код наведеног стања ствари, неосновани су наводи изјављени у жалби браниоца, којима се указује да се нижестепене пресуде заснивају на повреди Кривичног законика… а којима се настоји приказати да учињено дјело није кривично дјело, јер инкримисаних пријетњи у суштини није било, на што су како се даље наводи, покушали да укажу како оптужени тако и оштећени М. П., као и остали наведени свједоци, због чега би његов брањеник, да је чињенично стање правилно утврђено, морао бити ослобођен од оптужбе. Дакле, овим тврдњама на којима у жалбеним наводима потенцира бранилац окривљеног, у најбитнијем се указује да је чињенично стање погрешно и непотпуно утврђено, односно да радње које је у критичним догађајима окривљени предузео заправо суштински нијесу ни биле пријетње да ће напасти службено лице у вршењу службене радње”, пишу Вијести.

Они потом цитирају одредбе чл.438 ст.1 ЗКП, којима је, између осталог, прописано да окривљени који је осуђен на казну од годину или више затвора, може тражити од Врховног државног тужилаштва да подигне захтјев за заштиту законитости против правоснажне пресуде, ако је повријеђен Кривични законик на штету окривљеног: “Ако су повријеђене одредбе кривичног поступка из чл.386 ст.1 тачка 1, 3, 5, 6 и 7 ЗКП, или је у другом односно трећем степену судио судија који се морао изузети, или ако је окривљеном на главном претресу или претресу пред другостепеним судом ускраћено право да употребљава свој језик, као и због повреде права окривљеног на одбрану и повреде одредаба кривичног поступка у жалбеном поступку, уколико је та повреда била од утицаја за доношење правилне пресуде. Дакле, сходно наведеним одредбама, предлог окривљеног и његовог браниоца за подизање захтјева за заштиту законитости не може се поднијети због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања. Имајући у виду наведено, Врховно државно тужилаштво се правилно одредило према разлозима које је у предлогу за подизање захтјева истакао бранилац окривљеног, и донијело закониту и правилну одлуку када је оцијенило, да не постоје разлози из чл.438 ст.1 ЗКП, по основу којих окривљени и његов бранилац могу предлагати подизање захтјева за заштиту законитости, а темељом којих би се правоснажне пресуде Основног суда у Даниловграду К.бр.40/19 од 29. 5. 2023. године и Вишег суда у Подгорици Кж.бр. 499/2021 од 31. 10. 2023. године, могле побијати”.

Констатују да се чињенично стање не може побијати захтјевом за заштиту законитости, нити се по том основу може од одбране иницирати подизање тог ванредног правног средства.

“Да ли је Кривични законик у правоснажним пресудама правилно примијењен тј. да ли је примијењен на штету окривљеног, оцјењује се на основу тога да ли је чињенично стање које је утврђено правоснажним пресудама, а које је у конкретном случају конципирано у изреци првостепене пресуде, правилно подведено под одредбу Кривичног законика у којој је описано кривично дјело за које је окривљени оглашен кривим, као и на основу тога да ли су правилно примијењене остале одредбе Кривичног законика чија примјена на конкретан кривично-правни случај долази у обзир. По оцјени овог суда, нижестепени судови су, полазећи од чињеничних утврђења садржаних у изреци првостепене пресуде, правилно закључили да радње окривљеног Р. Р. садрже сва обиљежја бића кривичног дјела дјела напад на службено лице у вршењу службене дужности из чл. 376 ст.1 КЗЦГ. Разлоге које је у својој пресуди дао првостепени суд у погледу постојања два наведена кривична дјела и кривице окривљеног за иста, разложно је прихватио и другостепени суд. Наиме, чињенични опис наведених кривичних дјела за која је окривљени оглашен кривим, поред објективних и субјективних обиљежја дјела, садржи и навођење чињеница и околности које су од значаја за правилну примјену КЗЦГ.

Вијести 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: