На путу за данашњи Шавник
1 min read
Пише: Томаш Ћоровић
Град гдје су и власт, службеници и радници, гостујући.
„Пун сам, видите ли да људи стоје, а и забрањено је да примам. Ово је школски аутобус, искључиво возим наставнике“, саопшти ми возач, кад ме препозна, на једном од стајалишта у Никшићу на путу за Шавник. Убрзо за њим наиђе други, сједох и кренусмо пут Шавника. На следећем стајалишту улази медицинска сестра и двије службенице из Општине. На следећем ускаче полицајац и социјални радник. И тако редом, прикупља се шавничка гостујућа администрација. Касније, кад се наспавају, долази предсједник општине и остали општински руководиоци, они иду службеним аутима. Путују сви: полицајци, ватрогасци, путари, конобари, стражари, …
Знао је некадашњи предсједник на почетку Миловог мандата да сваку причу почне: „Захваљујући Влади Црне Горе…“ Па да и ја тако кренем: „Захваљујући Влади Црне Горе, али првенствено министарствима просвете и пољопривреде, шавничка општина је исељена из Дробњака. Ова два министарства су одиграла кључну улогу у изборном инжињерингу ДПС-а поготово послије подјеле те партије 1997. године.
Прво су сваком од четири директора осморазредних школа ријешени стамбени проблеми у Никшићу или Подгорици, нормално у том трансферу прешли су и чврсто се везали за ДПС. Касније долазе на ред учитељи и наставници; разним бенефицијама, најчешће премјештајем у Никшић, запошљавањем чланова уже и шире породице, добијањем кредита, стављају се у службу режима.
Они који су остали и даље Срби, путују зими – љети 15 километара на посао до дана данашњег, као Милија Ћеранић. Тако су школе остале без наставника, а онда без ђака. Министар пољопривреде, да му не помињем име, није онај што је дијелио Абу Даби кредите, о овоме ће неко од социолога радити и докторат, њега ће на факултету изучавати, преструктуирао је црногорска села.
Пројектима за „унапређење пољопривреде“ од набавке расних крава и мерино оваца до гајења пужева и засада тартуфа, знаменити министар је првенствено обраћао пажњу бројнијим домађинствима, породицама које су предњачиле у сточном фонду. За гласање владајуће партије би за почетак запошљавали неког из куће, обично младиће у полицију, оне који су најпотребнији на имању.