На путу да залутамо
1 min read
Ни после пола века не назире се крај објављивању сабраних дела Вука Караџића, а да оваква слика и прилика српске културе буде тужнија, ове године обележава се 150 година од Вукове смрти.
Оцењујући за „Новости“ актуелно стање, песник Рајко Петров Ного подсећа да је самоуки Вук, који је урадио више и боље него сви институти, факултети и академије, заједно, имао лозинку: „Не да се, али ће се дати“. И зато је, додаје Ного, Исидора Секулић рекла да је Вук „јак као земља“.
– Таквих који не одустају више нема. На прсте једне руке могу се набројати критичка издања сабраних дела наших великих писаца. Толико смо кратког даха да понекад клонемо у самом финишу. Тако је било и са делима Вука Караџића, који је претемељио новију српску културу. Чим је умро главни приређивач Голуб Добрашиновић, угасио се и рад на Вуковим делима. Ако немамо не критичко већ поуздано издање дела Вукових, Његошевих и Андрићевих, ми немамо нашу вертикалу. Јесмо ли на путу да изгубимо оријентире? Јесмо ли залутали- пита се Ного.
Писац Милован Витезовић, аутор високооцењене и веома популарне ТВ серије „Вук“ каже за „Новости“ да је то што смо дочекали још једну Вукову годишњицу без његових дела велика брука.
– За то нема никаквог оправдања. Иако су се у последњим деценијама дешавале драматичне промене у земљи, живот је ишао даље, књиге су излазиле, али се на Вука заборавило. Са сетом се сећам како је 1987. сјајно обележена 200-годишњица Вуковог рођења. Широм света одржано је чак 36 симпозијума уз учешће више од 80 врхунских стручњака. А Вукови сабори данас су сведени на локални ниво.
„Вук“ приказана је само у Грчкој шест пута. Једном приликом, тадашњи министар иностраних послова Антониј Самарас, садашњи председник грчке владе, који је био одушевљен серијом, рекао је у шали Миловану Витезовићу: „Када сте се онолико тукли са Турцима, што посао не довршисте!“.
Да је 50 година заиста време када су се морала појавити сабрана дела Вука, истиче и професор Јован Делић.
Eto, objavljena su sabrana dela.
Da nije bilo samoukog Vuka mi bi danas pisali pojedie glasove sa tri slova ko mnogi evropejci . On samok pojednostavio : svaki glas jedno slovo . Da je živ bio bi na biroU rada kod one Jelušićke a na univerzitetu trebaju doktorati a I u akademijama nauuka . Crni Vuk da je živ niđe mu nebi bilo mjesta umro biod gladi .