На младима свет остаје: Занатлије имају предлог како сачувати мајсторе у земљи
ФОТО: ВЛАДИСЛАВ МИТИЋ / РАС СРБИЈА
У оквиру Удружења имају курсеве за старе и уметничке занате, који трају од три до шест месеци. Њих финансира некад град, а некад покрајина и тако се сналазе. Сматрају, међутим, да би помоћ од државе могли да добију по некој другој основи која би била на општу корист. Они предлажу да држава ослободи младе обучене људе пореза, доприноса и парафискалних намета док они не стану на своје ноге.
– То су обично породичне фирме са којима сарађујемо и добијамо полазнике курсева те тако теза да људи нису заинтрересовани за занате по мени не стоји. Прво што они питају је како да отворе своју малу фирму те им удуржење помаже да то што безболније постигну – каже председник Удружења самосталних занатлија Славко Новаковић за РТВ.
Млади се, како каже, јављају на обуке за старе занате у већем броју него што се примају.
– То су керамичари, урамљивачи, дуборесци, кожари, текстил итд. и ми покушавамо преко мреже широм Србије да подстакнемо продају тих предмета који између осталог, обогаћују и туристичку понуду. Субвенције су добродошле у погледу набавки машина за рад које коштају око 2 до 3 хиљаде евра – додаје Новаковић.
Недостатак школованих мајстора, одлазак у иностранство оних који су испекли занат, непостојање закона о занатству разлози су због којих заостајемо за осталим европским државама, подсетио је Славко Новаковић из Удружења самосталних занатлија Новог Сада.
