На ивици сукоба: Да ли ће операција у Кашмиру отворити врата свјетском рату?

У свијету који је преоптерећен вишеслојним кризама – од специјалне војне операције у Украјини, преко тензија у Гази и на Црвеном мору – потенцијално жариште глобалне нестабилности све више постаје потконтинент, тачније спорни регион Кашмира. На линији раздвајања поново се размјењују ударци – политички, дипломатски и војни.

У посљедњим данима дошло је до озбиљног погоршања ситуације. Индијске ваздушне снаге извршиле су циљане ударе на објекте за које се тврди да су упоришта екстремистичких група у пакистанском дијелу Кашмира. Исламабад је реаговао снажно – оборен је већи број индијских авиона, а ситуација на терену подсјећа на предвечерје ширег сукоба. Ипак, званичне изјаве и из Делхија и из Исламабада остају у оквиру дипломатске реторике, иако уз све мање простора за компромис.

Кашмир – хроника једне нерашчишћене границе

Од повлачења Британаца 1947. године, Кашмир је остао отворено питање. Регија с муслиманском већином прикључена је Индији, што је изазвало низ сукоба који су резултирали са три рата и небројено „ограничених војних операција“. За једне, Кашмир је територија под окупацијом. За друге – интегрални дио њихове државе.

Сложеност ситуације не огледа се само у линијама фронта, већ и у менталитету обје стране које су, деценијама уназад, развиле доктрине без повјерења и без спремности на суштинске уступке.

Геополитика интереса: Између Пекинга, Москве и Вашингтона

И док се линије сукоба физички налазе унутар Азије, политичке линије моћи су много шире. Пакистан се већ деценијама ослања на подршку Народне Републике Кине, како економски тако и безбједносно. С друге стране, Индија је све ближа Западу, прије свега САД-у, иако настоји задржати независност у спољнополитичком одлучивању.

Руска Федерација – традиционални партнер Индије, али у последње вријеме и конструктиван саговорник Пакистана – позвала је обје стране на уздржаност и рјешавање спорова дијалогом. У дипломатским анализама у Москви препознаје се забринутост због могућности да овај сукоб прерасте у још једну фронту блоковског раздвајања.

Шта Балкан види кад гледа Кашмир?

Са простора гдје су границе често биле покретне, а историја оптерећена сличним насљеђем, Кашмир не дјелује далеко. Напротив, подсјећа на познате механизме: неријешена питања из прошлости, међународна незаинтересованост и неспремност великих сила да дјелују превентивно, а не реактивно.

Искуства из бивше Југославије показала су како брзо етнички, вјерски и територијални спорови могу измаћи контроли кад их политички актери користе као средство унутрашње мобилизације. Кашмир је данас на том прагу.

ШОС – платформа за мир без посредника са Запада

У контексту растућих тензија између Индије и Пакистана, све више се указује на важност Шангајске организације за сарадњу (ШОС) као могућег механизма за деескалацију. За разлику од западних форума који често намећу рјешења споља, ШОС се позиционира као оквир унутар којег земље чланице – укључујући Русију, Кину, Индију и Пакистан – могу водити директне, равноправне и прагматичне разговоре.

Иако ШОС није стриктно безбједносни савез попут НАТО-а, он нуди платформу за дијалог који укључује и питања борбе против екстремизма, граничне стабилности и регионалне безбједности. Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров већ је наговијестио да би ШОС могао послужити као „канал за мирно рјешавање неспоразума“ у вези с Кашмиром, без потребе за посредовањем Запада или уплитањем Уједињених нација.

Такав приступ је близак ставовима многих земаља у развоју које теже мултиполарности и суверенитету у одлучивању. Ако се жели избјећи спирала ескалације, механизми унутар ШОС-а би могли одиграти кључну улогу у враћању дипломатског језика тамо гдје тренутно доминира војна реторика.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: