На Горици се окупила групица “антифашиста”: Умјесто да прошетају да избаце мржњу, стали да протестују

Данашње окупљање на улазу у парк-шуму Горица у Подгорици, које се помпезно представља као „сјећање на антифашистичко насљеђе“, у стварности је тек још један перформанс агресивне екстремистичке мањине, блиске бившем режиму.

Испред свега стао је и говорник Александар Радоман, декан факултета за тзв. црногорски језик на Цетињу чији је легитимитет упитан колико и биографија његовог оснивача — човјека који је „постао“ доктор наука на непостојећој катедри, прескочивши чак и титулу магистра. Управо такве институције данас дају тон овим скуповима, гдје се под плаштом антифашизма гурају пароле које у суштини имају више везе са фашизмом новог доба него са слободарством.

Организатори, под плаштом борбе против заборава и „прекрајања историје“, заправо настављају да селективно тумаче прошлост и да дијеле грађане на „подобне“ и „неподобне“. Такве подјеле су управо оно што слободоумни људи одбацују — али изгледа да је овом скупу на Горици циљ све осим слободе мишљења и поштеног односа према историји.

Уз позиве из партија које воле да се крију иза флоскула о „цивилизацијским принципима“, овај викенд-протест више личи на покушај одржавања на животу давно компромитованих симбола и метода бившег режима, него на искрену бригу за антифашистичко насљеђе.