На Филозофском факултету у Никшићу одржана промоција нове књиге пјесама Радислава Гардашевића „Моја тапија“

Промоција нове књиге пјесама Радислава Гардашевића „Моја тапија“, у издању Удружења књижевника Црне Горе, успјешно је одржана у амфитеатру Филозофског факултета у Никшићу уз присуство великог броја љубитеља поезије.
Гардашевић, члан УКЦГ и предсједник Књижевне заједнице „Мирко Бањевић“, досад је објавио више пјесничких збирки, и слови као врстан пјесник који притом већ неколике деценије активно афирмише књижевне токове у свом окружењу дајући на књижевним трибинама посебну шансу младим пјесницима, студентима.
Гардашевић се у својој новој збирци поезије, чији наслов има звучање својеврсног пјесничког резимеа, жанровски посебно фокусирао на ангажовану и љубавну поезију, уз медитативне строфе у духу резимеа доживљеног у времену.
Његово поимање ангажоване књижевности резултирало је порукама о мјесту и улози данашњег човјека и потрошачког друштва, у којем је присутна опасност од губљења сопственог идентитета, што и данас представља изазов за очување основних постулата етичког.
Стога његове пјесме тог циклуса представљају збир снажних порука о ономе што јесмо и што би требало да будемо, а печат таквој поезији свакако је дат пјесмом о Његовом високопреосвештенству митрополиту Амфилохију. Стога поезија за Гардашевића представља поетски трон са којег треба слати поруке сваком социуму у свјетлу запитаности гдје смо и куда идемо, и колико на путу искушења губимо персоналност као људске јединке и друштво у цјелини.
Но, поред ангажованог тона, који доминира овом збирком, пјесник се такође успјешно представио и као префињени лирик у свом љубавном циклусу, и тиме указао на богатство различитости збирке, чије стихове је у амфитеатру, у интерпретацији медијаторке Наташе Лалатовић, публика у више наврата поздрављала аплаузима.
Проф. др Драган Копривица, један од рецензената књиге „Моја тапија“, нагласио је у свом осврту да је Гардашевић акрибични пјесник, далек од сваке фокнеровске буке и бијеса неких аутора, који тиме компензирају своје недостатне пјесничке домете. Ово стога што Гардашевић, како је критичар истакао, припада оним пјесницима који, у духу чувене пјесме Александра Леса Ивановића „Људи сјенке“, „нечујно и тихо газе“, али који у поезији часно траже узвишено и свевремено. Гардашевић, као ангажовани пјесник, по оцјени Копривице, стоји на познатом становишту да ствараоца треба да „све ране свога рода боле“, јер је пјесник био и остао „пробуђени глас народа“. Критичар је истакао и став аутора да поезија представља широко поље поетизоване људскости, на којем доминирају белетризоване архетипске слике прошлости. Ово тим прије што Гардашевић у својим стиховима полази од става Аристотела да појам лијепог може постојати искључиво у садејству са моралним законима, преточеним у пјесму, те ангажовани стихови „Моје тапије“ одишу и постулатима Марка Миљанова и порукама људскости, чојства и јунаштва.
Својим изврсним књижевним освртима на промоцији су наступили и др Радоје Фемић и мр Александар Ћуковић, који својим текстовима већ увелико најављују да ће у догледно вријеме представљати два водећа критичка пера у Црној Гори.
Др Радоје Фемић је истакао чињеницу да је Гардашевић у својим добрим књижевним намјерама већ одавно препознат као изузетан организатор некад изузетно популарне „Књижевне трибине четвртком“ управо у амфитеатру Филозофског факултета, гдје је промовисао познате књижевне посленике из наше земље и окружења, дајући притом снажну подршку младим пјесницима са овог факултета да се и они представе књижевној јавности. Фемић је навео да су управо он и мр Ћуковић наступали на тој Трибини, која је и за њих имала посебан значај у њиховом књижевном сазријевању.
По Фемићу, значај те Трибине је остао изузетан: “Колико је та трибина и могућност да јавно презентујемо то што стварамо била подстицајна говори и то да је одњеговала скоро све данас најзначајније ауторе који се појављују на књижевној сцени не само Црне Горе него и региона”.
Критичар је потом апострофирао, како је рекао, „дубоку књижевну мисију“ Гардашевића, чија најновија књига представља и додатну потврду ауторског става о циљевима књижевности на ширем плану. По Фемићу, сам наслов књиге носи богато метафорично значење, и има ехо завјета у духу својеврсне поетске задужбине. Критичар је указао да књижевност и данас мора бити пријемчива књижевном конзументу, те да апстракције ради апстракција не доприносе снази књижевног исказа. Стога је и апострофирао концизност стила Гардашевића, конкретну црту поетске слике, при чему читалац с правом очекује „јединство етичког и поетичког принципа“ у трагању за праведним друштвом.
Оваквим ставовима Фемић је у фокус ставио ангажовану црту поезије Гардашевића, чиме пјесник заступа поетички став да поезија ослобађа заточени људски ум на путу враћања достојанства човјеку и грађанину. Критичар је на крају свог обраћања, указујући и на чињеницу да је Гардашевић истовремено и префињен лирик у жанру љубавне поезије, подсјетио на значај назива књиге пјесама „Моја тапија“ закључујући да је „пјесничка мисао Радислава Гардашевића, опредмећена у пјесничку ријеч, најтврђа и најпостојанија тапија, сигуран залог новим нараштајима, чије поимање пјесничке традиције неће заобићи ни изјашњење о савременом стваралаштву“.
Мр Александар Ћуковић је у свом изузетно садржајном осврту такође апострофирао дуалност поезије Гардашевића, ангажованог пјесника и тананог лирика, који даје запажене пјесничке резултате у оба жанра на себи својствен начин.
Ћуковић је, као и његови претходници, нагласио улогу Гардашевића на плану афирмације књижевних токова у Никшићу и шире, притом уз посвећеност афирмисању младих стваралаца управо у времену кад је та помоћ њима и најпотребнија.
У свом приказу нове збирке Гардашевића критичар је конкретизовао свој суд на већем броју пјесама понаособ, уз минуциозну анализу пјесничких порука аутора, као и уз хвале вриједне оцјене нивоа пјесама и збирке у цјелини.
Указујући на развојну црту поетике Гардашевића, Ћуковић је уочио и битну дистинкцију на плану књижевних порука и оштријег поетског тона, који је произашао из ауторског гледања на „усковитлану и тамну стварност“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: