На данашњи дан у вечност је отишао велики Паја Јовановић

На данашњи дан у упокојио се један од највећих српских уметника и представник академског реализма Павле Паја Јовановић. По жељи великог уметника, урна са пепелом пренета је из Беча у Београд и чува се у његовом Легату.

Рођен је 16. јуна, 1859. године.

Овај уметник је веома рано испољио сликарски таленат. Прво ликовно образовање стекао је у свом граду, а као младић – студент отишао је у Беч гдје је дипломирао на Бечкој Академији уметности.

Јовановићеве слике су се веома добро продавале у Лондону и 1883. прелази тамо да живи и ради. Добра продаја му је омогућила дуга путовања по Европи и Африци.

Године 1888. изабран је за члана Српске Краљевске академије, а његова дела добијају многе награде и призната су широм света, а излагана су у Бечу и у Берлину.

Од 1895. посвећује се изради историјских композиција, као што су Сеоба Срба, Проглашење Душановог законика, Таковски устанак, Мачевање, Кићење невесте…

Овај уметник, инспирисан српском историјом, захваљујући изузетно богатом опусу, нарочито делима са темама из народног живота, сценама из патријархалног зивота и оних са историјском тематиком снажно је и широко утицао на ликовно образовање, културу, али и на родољубље народа.

Готово свака српска кућа је имала неку његову репродукцију са темом из српске историје или из народног живота.

Јовановић и његов таленат заслужни су и за иконостасе у Саборној цркви у Новом Саду и цркве у Долову, као и за призоре из живота Светог Саве за Саборну цркву у Сремским Карловцима.

Међутим, од 1905. године, у стваралаштву Јовановића преовлађује сликање портрета, па је својом четкицом овековечио владаре, политичаре, аристократе, црквене достојанственике…

Познати сликар је за живота оставио Музеју града Београда своје бројне радове, од почетних скица до репрезентативних портрета и историјских композиција. Његов Музеј налази се у улици Краља Милана, а након реконструкције отворен је на 150-ту годишњицу његовог рођења, 2009. године.

У Музеју се може видети како је изгледао његов атеље, као и сликарски прибор, лична документа, дипломе, медаље, биљешке умјетника, дио преписке и фототека већине радова.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: