ИН4С

ИН4С портал

На данашњи дан: Српска војска под вођством Стефана Дечанског потукла бугарску у бици код Велбужда

1 min read
Bitka

Приказ биткр код Велбужда

На данашњи дан 1330. године српски краљ Стефан Дечански потукао је „до ногу“ у бици код Велбужда (данашњи Ћустендил у Бугарској) војску бугарског цара Михајла Шишмана и тако онемогућио остварење његовог договора са византијским царем Андроником III Палеологом да Бугарска и Византија паралелно заједничким снагама нападну Србију.

Након овог страховитог пораза Бугара, Византија није ни ушла у сукоб. Битка код Велбужда означила је велики преокрет, од тада до битке на Марици 1371. Србија је најјача држава на Југоистоку Европе.

Андроник је извео неке мање акције почетком јула 1330. године, а онда се улогорио на територији данашње јужне Македоније, чекајући исход бугарске акције.

Да би предупредио спајање две непријатељске војске, Стефан Дечански је одлучио да пређе у напад. За прву мету одабрао је Бугаре, који су надирали ка југу српске државе и њену границу прешли код места Земен на Струми.

Наредио је покрет војске која је била улогорена близу Ниша, на ушћу Топлице у Јужну Мораву. Зауставивши се успут у Цркви Светог Ðорђа у Старом Нагоричану и Сарандопорском манастиру, најзад је избио на реку Каменицу и одатле почео преговоре с Михајлом Шишманом.

У бугарској војсци владала је прилична недисциплина и доста војника напустило је логор како би пљачкало околна села. Али и такви, били су бројчано надмоћнији. Стефан је овим преговорима хтео да добије на времену док му не стигну очекивана појачања. Писао је бугарском цару:

„Буди задовољан са својим, да то добро буде, а не жели друго, што Бог другима дарова, јер долазиш у сукоб са Богом, као онај који смућује и ратује оно што је од њега добро раздељено.“

Како су текле борбе

Комплетиране српске снаге ујутру 28. јула код Велбужда напале су Бугаре свом снагом. Изненадни јуриш затекао их је потпуно неспремне – има историчара који тврде да је Стефан са Шишманом претходно уговорио примирје – па су се бугарски редови одмах распали, а војници дали у бег. У јуришу су се посебно истакле јединице којима је командовао Стефанов син Душан.Кад није успео да заустави повлачење своје војске, и сам цар Михајло Шишман дао се у бег. Према једној верзији, стигли су га и убили српски војници. Према другој, заробљеног су га довели до Душана, који му је одсекао главу.

Стефан Дечански је свог противника сахранио у Цркви Светог Ђорђа у Старом Нагоричану.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

3 thoughts on “На данашњи дан: Српска војска под вођством Стефана Дечанског потукла бугарску у бици код Велбужда

  1. MOLIM DA PISMO BUGARSKOM CARU ALI I ROMEJSKOM OBJAVITE U CELOSTI. SVETITELJ KRALJ SRBSKI MOLI DA NE PROSIPA KRV SE ONIH KOJI JEDNO U HRISTU KOJI PRICESCUJU SE KOJI BRACA …DIVNO PISMO KOJE SVAK TREBA DA PROCITA …A VERUJEM DA NADAHNUTO IZOBILNO DUHOM SVETIM …NIJE SE SVETITELJ PRETVARAO NEGO NAJISKRENIJE PISAO I ZATO I NIJE HTEO DA ZAUZIMA TERITORIJE BUGARA IL ROMEJA ZBOG CEGA VELIKASI DUSANA PRINCA NAGOVORILI DA RODITELJA ZBACI A NIGDE NI POMENA BILO KAKVE ISTRAGE KAD ZBACENI I U ZVECANU UTAMNICENI SVETITELJ KRALJ UMRO…

  2. Опет међусобна српска битка, не заборавимо да су Бугари пореклом тататирозовани Срби, ни мање ни више.

    1. Jeste, ali i tada su potpali pod nasu vlast..Dusanovo Carstvo je bilo mnogo vece nego sto mape govore.Kako to da nismo imali sukobe sa Bsonom i Hrvatyskom nikada u srednjem veku? Da li neko zna tu zagonetku? Zato sto su to bile srpske zemlje, zagonetka je prosta.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *