На данашњи дан рођен велики Паја Јовановић

На данашњи дан у Вршцу рођен је један од највећих српских умјетника и представник академског реализма Павле Паја Јовановић.

Овај уметник је веома рано испољио сликарски таленат. Прво ликовно образовање стекао је у свом граду, а као младић – студент отишао је у Беч гдје је дипломирао на Бечкој Академији умјетности.

Јовановићеве слике су се веома добро продавале у Лондону и 1883. прелази тамо да живи и ради. Добра продаја му је омогућила дуга путовања по Европи и Африци.

Године 1888. изабран је за члана Српске Краљевске академије, а његова дјела добијају многе награде и призната су широм свијета, а излагана су у Бечу и у Берлину.

Од 1895. посвећује се изради историјских композиција, као што су Сеоба Срба, Проглашење Душановог законика, Таковски устанак, Мачевање, Кићење невесте…

Овај умјетник, инспирисан српском историјом, захваљујући изузетно богатом опусу, нарочито дјелима са темама из народног живота, сценама из патријархалног зивота и оних са историјском тематиком снажно је и широко утицао на ликовно образовање, културу, али и на родољубље народа.

Готово свака српска кућа је имала неку његову репродукцију са темом из српске историје или из народног живота.

Јовановић и његов таленат заслужни су и за иконостасе у Саборној цркви у Новом Саду и цркве у Долову, као и за призоре из живота Светог Саве за Саборну цркву у Сремским Карловцима.

Међутим, од 1905. године, у стваралаштву Јовановића преовлађује сликање портрета, па је својом четкицом овековјечио владаре, политичаре, аристократе, црквене достојанственике…

Познати сликар је за живота оставио Музеју града Београда своје бројне радове, од почетних скица до репрезентативних портрета и историјских композиција. Његов Музеј налази се у улици Краља Милана, а након реконструкције отворен је на 150-ту годишњицу његовог рођења, 2009. године.

У Музеју се може видјети како је изгледао његов атеље, као и сликарски прибор, лична документа, дипломе, медаље, биљешке умјетника, дио преписке и фототека већине радова.

Јовановић је умро 30. новембра 1957. године у Бечу. По жељи великог умјетника, урна са пепелом пренијета је из Беча у Београд и чува се у његовом Легату.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: