На данашњи дан рођен Св. цар Николај II – Србе спасао од уништења (ВИДЕО)
1 min read
Како је Цар Николај II Романов спасао Србију сигурне пропасти. Пропаст Србије претила је од „наших савезника“…
Руски цар Николај II Романов је био рођен 18. маја 1868. год. Он је био један од ретких светских државника који су према Србији и њеном народу гајили искрене симпатије.
За разлику од својих претходника, који су се залагали за Велику Бугарску и то отворено показивали, Николај II је инсистирао на стварању велике и уједињене српске државе. Због тога је био омражен међу аустријским и немачким савременицима који су са Србима имали другачије планове. О његовим србофилским ставовима сведоче и речи министра иностраних послова Сергеја Сазонова, који је у пролеће 1915. године пренео нашим дипломатама речи руског цара:
„Нећете ми замерити, господо, што сам пре свега Рус и што су ми најближи интереси Русије, али вас уверавам да сам одмах после тога Србин и да су ми најближи интереси српског народа… Заслуге Србије биће стоструко награђене. После рата она ће бити неколико пута већа него што је данас! Да ли је икад ико сумњао да Босна и Херцеговина нису српске земље? Зато се рат не може свршити, а да оне не образују целину са Србијом. Црна Гора је одувек била једно с њом, зато ће се и она, када се рат сврши, са Србијом ујединити у нераздвојну целину. Србија је тражила излаз на море, е па добиће га у широкој прузи у Далмацији, са старим Сплитом.“
Своје пријатељство Николај II је показао и након 28. јуна 1914. године. Ултиматум Аустроугарске је већ био на столу, пропаганда против наше мале краљевине је у Бечу радила пуном паром. Русија се, на лично залагање цара, одлучила да уђе у рат против Аустроугарске ако дође до напада на Србију. Николај II је инсистирао на одбрани Србије, иако је опомињан од својих војних експерата да Русија није спремна и да не може војно да парира Немачкој. Није се обазирао на њихова бројна упозорења да то може да резултира неуспехом, а у даљој инстанци и социјалним немирима.
Током рата, Русија је слала велике количине муниције, санитетске помоћи, храну и добровољце, али је такође притискала савезнике Антанте да и они помогну српској и црногорској војсци у њиховој одбрани. Николај ИИ је представљао снажног српског савезника у будућој подели Европе. Штитио је интересе Србије, поготово од италијанских претензија на јадранској обали. Руски цар је директно заслужан за преживљавање српске војске током њеног повлачења ка Грчкој. Док су наши исцрпљени и промрзли војници стизали на јадранску обалу, француска штампа је писала како нема сврхе превозити људе који су већ практично мртви. У сећању на та дешавања остало је чувено ултимативно писмо које је руски цар упутио савезницима. У писму је запретио да ће Русија иступити из рата и потписати сепаратни мир са Немачком, ако савезници, а пре свих Италија и Француска, не пошаљу своје бродове и превезу српске војнике на сигурно. Енергично и кратко писмо Николаја Другог гласило је:
Vređaš mrtvoga, nepotrebno … Kada ga sa Nečastivim iz Katunske, ma u primisli porediš!
Може свашта бит, можда је и Мило велики ?
… Jedna slika nije život cijeli!
Veliki je Baja, zbora nema!
Mi smo mali!
Важан дио је изосзављен, не дуго по почетку рата српска делегација са толико хваљеним Пашићем на челу, ишла је у Русију на саветовање и договор, шта и како после рата. Руси предлагали, готово инсистирали на “великој” Србији али Пашић запео за југу и готово. Још им руси причали о свом искуству са Пољацима, алудирајући на Хрвате и католичанство, све би џаба. И на крају руси пристану на Хрвате, али су били изричити да Словенци не долазе у обзир и да ниједан руски војник неће капљу зноја а камоли крви пустити за јединство са Словенцима. Како су се ствари после рата дешавале, познато је. И онда кажу велики Пашић.
… Nema to papira i mastila, što bi se sve moglo kazat” i napisat’!
Opet, sve stane u prostu rečenicu : NE MOŽEMO MU ODUŽITI!!!
Sve kad bi na glavama dubili!
+“Добра је свака невоља која нас спаја и лоше је свако добро које нас раздваја“, зборио је Душко Радовић
+…“Српска, Руска и Грчка православна црква, под вођством атинског архиепископа, а не васељенског патријарха, јер он је амерички човек, а то се једном мора учинити, треба да дају иницијативу да се на Светој Гори изгради један православни центар. Тај прави мали градић, по могућности на морској обали, имао би универзитет на коме би се говорило грчким, институте, библиотеку, велики храм. Русија би морала да материјално помогне при његовој градњи…
…Само име Света Гора нешто значи, то римокатолици немају…“, реч блаженопочившег Милорада Екмечића, две и по године назад
+Света Гора, прошле године
https://www.youtube.com/watch?v=oDudyjQzagE
+Христос Анести
“Стихи 67-го псалма и византийский тропарь Пасхи”
Детско-юношеский хор им. прп. Иоанна Дамаскина
https://www.youtube.com/watch?v=CnLq66BF9Q0